Zašto izbegavamo da razmišljamo – može li mozak da boli?

Lupam glavu, mozak me boli, puca mi glava i još mnogo drugih sličnih uzrečica zapravo odslikava naše konkretno svakodnevno iskustvo. Kad o nečemu duboko i fokusirano razmišljamo i kad to razmišljanje traje duže od nekoliko minuta, osećamo nelagodnost sličnu bolu.

Svi smo skloni, s pravom, da glorifikujemo razmišljanje kao jednu od najvažnijih ljudskih aktivnosti. Ali, da li ljudi zaista vole da razmišljaju? Pre nego što ishitreno odgovorimo sa „da”, pogledajmo šta kaže nauka i podsetimo se šta tačno podrazumevamo pod razmišljanjem. 

Volite li da razmišljate?

Pitanje – volite li da razmišljate – zapravo znači: Volite li da se osamite u tišini, bez telefona, bez medija, čak i bez knjige ili papira i olovke? Da ni sa kim ne razgovarate i samo – razmišljate. Ako ste ljudsko biće, najverovatnije je da ovo ne volite. Nekoliko novih naučnih studija ispitivalo je povezanost kognitivnog napora i fizičkog bola i potvrdilo ono što smo već znali iz iskustva, da „razmišljanje boli”. A u čovekovoj prirodi je da izbegava bol.

Istraživanje sprovedeno između 2019. i 2020, a objavljeno u Psychological Bulletin, uključilo je gotovo 5.000 učesnika, kako bi se utvrdilo kako ljudi generalno doživljavaju mentalni napor. Učesnici su bili različitih zanimanja, dolazili iz 29 zemalja i savladavali više od 350 različitih zadataka. Rezultati su pokazali da je osećanje neprijatnosti, frustracije, iritacije, stresa i ljutnje raslo s nivoom uloženog mentalnog napora.

Razmišljanje „boli”, ali ne kao išijas

Kad se kaže da razmišljanje može da bude bolno iskustvo, ne misli se bukvalno na fizički bol, jer mozak nema nervne završetke kojima bi osetio bol. Mozak ne boli kao što boli išijas, ali duboko razmišljanje jeste iscrpljujuće za mozak isto kao i vežbanje za telo.

Zato mnogi od nas, kad god mogu, izbegavaju razmišljanje. Nije bez razloga Skarlet O’ Hara u Orkanskim visovima stalno govorila: Misliću o tome sutra. Ipak, koliko daleko smo spremni da idemo da bismo izbegli bol koji nam nanosi razmišljanje?

Shutterstock

Probajte da razmišljate 15 minuta

Jedno starije istraživanje, sprovedeno na Univerzitetu Harvard pre desetak godina, koristilo je prilično radikalan eksperiment da bi ispitalo ove granice. Studente volontere smestili bi jednog po jednog u praznu sobu sa samo jednom stolicom. Od svakog je traženo da 15 minuta sedi na toj stolici, tako da ne radi ništa, ne spava, da bude sam sa sobom i razmišlja.

Jedino čime su mogli da se zabave bilo je dugme, koje aktivira električnu instalaciju sprovedenu kroz stolicu. Svakim pritiskom na dugme ispitanik bi sebi zadao bezopasan, ali ipak neprijatan elektrošok.

I same istraživače su iznenadili rezultati. Prvih nekoliko minuta ispitanicima su lutale misli, potom im je postajalo neprijatno, mučili su se da se koncentrišu. Velikom broju učesnika razmišljanje je postajalo toliko nepodnošljivo da ih je nagonilo da pritisnu dugme. Tačnije, dve trećine muškaraca i jedna četvrtina žena nije izdržala razmišljanje i pritisla je dugme, iako su znali da će tako osetiti neprijatni elektrošok.

Probajte da se ne počešete

Možda je šokantno saznanje da toliki procenat ispitnika nije mogao da izdrži da razmišlja ni 15 minuta, ali ljudi zaista mrze da razmišljaju, toliko da će radije osetiti fizički bol.

Da biste ispitali kako ta stvar stoji u vašem ličnom slučaju, ne morate se služiti elektrošokovima. Sačekajte da vas na telu nešto zasvrbi, a onda nastojte da se što duže voljno opirete želji da se počešete. Primetićete da vaš mozak mora da radi punom parom da bi preuzeo kontrolu i odupro se prirodnoj potrebi.

Zašto ljudi igraju šah?

Istraživači, uprkos dobijenim rezultatima, priznaju ono što svi znamo, da ljudi često i rado, bez obzira na napor i bol, svojevoljno preduzimaju mentalno izazovne zadatke. Zašto, na primer, milioni ljudi u svetu igraju šah? Naučnici kažu da ni šahisti ne uživaju u naporu, već je u pitanju očekivana nagrada. „Ljudi biraju mentalno zahtevne aktivnosti uprkos naporu, ne zbog njega”, piše u objavljenim rezultatima istraživanja.

Shutterstock

Intenzivni mentalni napor iscrpljuje, ali kad je u pitanju trošenje kalorija, ne može zameniti vežbanje. Iako postoje tvrdnje da velemajstori tokom turnira izgube i po kilogram, dva dnevno, prosečan igrač šaha, bez obzira na napor, troši zanemarljivih pet kalorija za sat vremena. Isto je i s drugim mentalnim aktivnostima od kojih vas „boli mozak”. A ako su te aktivnosti skopčane s dugim sedenjem i napetošću mišića vrata i ramena, zbog čega manje kiseonika dolazi u mozak, rizikujemo nesnosnu glavobolju, koja može da preraste u migrenu. 

Kada da forsirate mozak, a kad ne

Postoje i načini da se stepen iscrpljivanja, pa i neprijatnosti, ublaži. Razmišljanje može da se trenira isto kao što treniramo mišiće. Istraživanja kažu da mozak jača od napora. Pomenuto istraživanje sa Harvarda pokazalo je da u proseku, studenti iz Azije iskazuju niži nivo neprijatnosti nego drugi ispitanici pri istom kognitivnom naporu. Istraživači to pripisuju činjenici da su oni od detinjstva izloženi većim zahtevima i višem stepenu discipline. 

„Paradoksalno je”, pišu oni, „to što je razmišljanje najdostupnija aktivnost na svetu. Dostupno je svima, besplatno je za sve. Ne možete ga izbeći. Ali možete trenirati svoj mozak i znati kada treba da ga forsirate, a kada ne.”

Naslovna fotografija: Shutterstock