Zaštitite kožu da vam sunce ne pokvari odmor

Alergija na sunce, zapravo, ne predstavlja pravu alergiju, već preosetljivost kože na sunce, koja se javlja kod 10 do 20 odsto zdravih osoba

Navikli smo, i zvuči nam nekako logično, da su ljudi alergični na hranu poput školjki, kikirikija i lešnika, ili na polen i ujed pčele, ali ono što običnom čoveku zvuči kao apsurd je alergija na sunčevu svetlost. Međutim, istina je da su na štetne efekte sunčevih zraka preosetljiva pre svega mala deca i odrasli u zrelim godinama, posebno žene koje su, kada je sunce u pitanju, najviše okupirane efektima fotostarenja i prevencijom pojave fleka, bora i pada tonusa kože. Alergije na sunce su sve prisutnija pojava koja onemogućava veliki broj žena da uživa u balgodetima sunca i neretko kvari godišnji odmor.

Alergija na sunce, zapravo, nije prava alergija, već preosetljivost kože na sunce, i predstavlja relativno čestu pojavu koja se javlja kod 10 do 20 odsto zdravih osoba, češće kod žena od 30. godine.

Postoji oko 20 tipova alergija na sunce čiji su simptomi različiti, pa se različito i tretiraju.

Osip i plikovi

Postoji nekoliko tipova alergija na sunce, ali najčešća je polimorfna erupcija izazvana svetlošću (Polymorphous Light Eruption, PLE). Ove alergije često počinju da se javljaju već u proleće, sa prvim sunčanim danima, i različito se ispoljavaju kod različitih ljudi. Simptomi se pojavljuju samo na delovima tela izloženim sunčevim zracima, u vidu promena – primarne fotodermatoze, a manifestuju se u vidu osipa na vratu, pregibima ruku i nogu, najčešće nekoliko sati po izlaganju suncu. Nastaju kao odgovor vlastitog imunosistema, koji neke komponente osunčane kože prepoznaje kao strana tela, zbog čega kreće imuni odgovor u vidu alergijskih reakcija, uglavnom osipa koji izgleda kao ujed insekta, mada se mogu pojaviti i plikovi ili neke druge kožne promene.

Takođe, neophodno je obratiti pažnju i na sekundarne fotodermatoze, to jest konsultovati se sa svojim lekarom ukoliko uzimate neke fotosenzitivne lekove (antibiotici, npr. tetraciklini, oralni kontraceptivi…), ili imate neki zdravstveni problem koji se na suncu može dodatno pogoršati (herpes, fotosenzitivni ekcem, lupus…).

Da bi se izbegle „majorka akne” preporučuje se nega masne kože preparatima u vidu oil free seruma, gela ili fluida

Pored standardnih alergija, postoji još jedan tip alergije na sunce, tzv. „majorka akne” kojima je posebno podložna masna koža. Ovaj tip alergije nastaje usled delovanja UVA zraka sa emulgatorima i mastima iz preparata za negu kože i dekorativne kozmetike, pri čemu nastali proizvodi oksidacije ovih supstanci dovode do upale folikula dlake i stvaranja promena sličnih aknama. Zato se leti preporučuje nega masne kože preparatima u vidu oil free seruma, gela ili fluida sa što manje masne faze, kako ne bi došlo do ove neželjene pojave.

Postoji još jedna vrsta alergije na sunce tzv. fotoalergijski kontaktni dermatitis, koja nastaje usled reakcije UV zraka i krema, parfema, repelenata ili bilo koje druge supstance namazane na kožu koja je kasnije izložena suncu.

Mokra koža više privlači sunce od suve, pa se pri boravku u vodi preporučuje nošenje lagane majice

Dobar preparat za sunčanje

Iako postoji oko 20 tipova alergija na sunce, čiji su simptomi različiti, pa se različito i tretiraju, opšta pravila za sve alergije su ipak univerzalna: upotreba preparata koji, pored visokog zaštitnog faktora (SPF minimum 30–50) koji hipersenzitivnu kožu štiti od delovanja UVA i UVB zraka, sadrže i mehaničke filtere (titan-dioksid i cink-oksid). Dobar preparat za sunčanje, pored zaštitnih faktora, treba da sadrži i antioksidanse, dobru podlogu (po mogućstvu prirodnu), sredstvo za ublažavanje iritacije i druge prirodne komponente koje svojim blagotvornim sastojcima istovremeno štite, vlaže i umiruju kožu (aloja, kamilica, neven, zeleni čaj, ekstarkt grožđa…).

Preparati za sunčanje mogu dodatno da izazovu alergijsku reakciju kod osetljive i nežne kože, posebno ako sadrže veštačke mirise, boje, kao i same zaštitne faktore – hemijski filteri posebno mogu da budu iritansi, pa pri izboru zaštitne kreme obratite pažnju, nekada su najbezbednije jednostavne kreme sa mehaničkim filterima poput cink-oksida i titanijum- dioksida. Pored toga, preporučuje se ograničeno izlaganje suncu u periodu od 10 do 15 časova, kao i obavezno nošenje naočara za sunce, dugih pantalona, majica sa dugim rukavima i šešira sa širokim obodom, ili lagane odeće svetlih boja koja će prekriti kritične zone.

Boravak na planini zahteva opreznost, jer se za svakih 1.000 metara povećanja nadmorske visine, UV zračenje uvećava oko 15 odsto

Mokra koža više privlači sunce od suve, pa se pri boravku u vodi takođe preporučuje nošenje lagane majice, ukoliko ona prekriva ove regije.

Boravak na planini, što će ove godine biti češći izbor, zahteva još veću opreznost, jer za svakih 1000 metara povećanja nadmorske visine, UV zračenje se uvećava oko 15 odsto.

Postepeno izlaganje suncu, već pri pojavi prvog prolećnog sunca, ili bar četiri nedelje pre odlaska na odmor, jedna je od značajnih mera prevencije alergija, kako bi se koža pripremila za svakodnevno sunčanje.

Mere, poput primene hladne komprese, prskanja kože hladnom vodom, upotrebe antihistaminika, popularne su ako imamo blagu alergiju u vidu osipa i svarba, dok u težim slučajevima morate konsultovati doktora.

Postepeno izlaganje suncu, već pri pojavi prvog prolećnog sunca, jedna je od značajnih mera prevencije alergija

Uzimanje beta karotena i antioksidanasa za jačanje imuniteta jedna je od preventivnih mera koja bi takođe mogla da pomogne. Oralni suplementi sa beta karotenom ili hrana bogata beta karotenom veoma su popularni u ovom periodu godine zbog fotoprotektivnog delovanja.

Bez obzira na uzrok, ukoliko imate neku od alergija na sunce neophodno je da se zaštitite i primenite preporučene mere, ili ćete sebi pokvariti odmor.

Ne postoji krema protiv sunca koja će vas potpuno zaštititi, a neke će čak i stvoriti problem, ako izbor nije odgovarajući. Zato sledite pravila i ne dozvolite da vam sunce kvari raspoloženje!