Zanimljiva istorija zimske odeće: zašto se nismo smrzli do sada

Da bismo mi danas lako funkcionisali na hladnoći, prošli su vekovi u kojima su neki odevni predmeti lagano dobijali savremen izgled i funkcionalnost

Kada ste se danas probudili verovatno ste bacili pogled kroz prozor ili, još verovatnije, na aplikaciju u svom telefonu i zaključili da vam je potrebna zimska odeća.

Onda ste razmislili koji nivo zaštite će vaš dan učiniti najprijatnijim i razmislili ste da li je zgodnija toplija ili laganija jakna, mekana pašmina ili debeli vuneni šal, a odmah zatim kako se sve ovo uklapa u vašu modnu kombinaciju za danas. Sve to su prednosti života u današnje vreme.

Suočeni s oštrom arktičkom klimom, Inuiti su bili stručnjaci u stvaranju odeće sa ozbiljnom funkcijom izolacije

Da bismo mi danas lako funkcionisali na hladnoći, prošli su vekovi u kojima su neki odevni predmeti lagano dobijali savremen izgled i funkcionalnost.

Baš o tom putovanju nekih komada odeće od početaka ljudskog postojanja na planeti Zemlji do danas, cilj nam je da napišemo neku reč.

Inuitska parka

Najveću zahvalnost u istoriji zimskog odevanja sigurno dugujemo onima koji su bili najduže izloženi niskim temperaturama, a to su Inuiti, što je naziv za grupu naroda koji žive na obali Arktika: u Sibiru, na Grenlandu, Aljasci, u Kanadi (Severozapadne teritorije, Nunavut, Kvebek, Labrador). Suočeni s oštrom arktičkom klimom, Inuiti su bili stručnjaci u stvaranju odeće sa ozbiljnom funkcijom izolacije.

Slično kao današnje parke, inuitske jakne su uključivale kapuljače sa podvezivanjem ispod vrata, kako bi se ledeni vetar držao što dalje od tela

Pravili su originalne vodootporne jakne koristeći creva kitova ili morževa. Prema istorijskim izvorima, ovi komadi su se često nosili čak i u paru, jedan preko drugog, kako bi se poboljšala izolacija i cirkulacija vazduha na temperaturama ispod nule. Slično kao današnje parke, inuitske jakne su uključivale kapuljače sa podvezivanjem ispod vrata, kako bi se ledeni vetar držao što dalje od tela.

Muf, za psića i ruke

Iako su rukavice u raznim formama bile prisutne vekovima, najveću revoluciju i stvar statusa je u jednom periodu čovečanstva predstavljao muf. Baš kao što neke od današnjih starleta svoje minijaturne pse nose u torbama sa logoima statusnih simbola, Francuskinje su za vreme vladavine Luja XIV skrivale male pse u velikim mufovima za ruke. Ovaj je pokrivač za ruke stekao popularnost u 16. veku i izvorno je nosio mnoga imena, uključujući „snuffkin” na engleskom. Mufovi od krzna uvezenog iz Severne Amerike bili su popularni u Evropi i koristili su se za pokazivanje bogatstva.

Najveću revoluciju i stvar statusa u jednom periodu čovečanstva predstavljao je muf

Neki mufovi su čak bili ukrašeni dodacima kao što je lobanja životinje dekorisana draguljima i pričvršćena lancem. Muf je kasnije postao manji i dovoljan da u njega stanu samo dve šake, a od osamdesetih je slabo i viđan kao modni dodatak. Ipak, čini se da njegova priča još uvek nije do kraja ispričana.

Preteče vodootpornih čizama

S druge strane okeana, u Južnoj Americi, Maje su iskoristile prednosti kaučukovih stabala kako bi stvorile neku vrstu prilagođenih čizama. Pripadnici ovog naroda zasecali su stabla bogata kaučukovom smolom, a tu tečnost su koristili za premazivanje stopala u više slojeva, kako bi stvorili sloj izolacije koji je funkcionisao kao neka vrsta vodootporne čizme. To je bio prvi korak na putu ka formiranju ovog tipa obuće, koji se danas podrazumeva i dostupan je u brojnim formama, cenama i dezenima.

Početkom 1800-ih ljudi su počeli da koriste gumene navlake kako bi zaštitili svoje cipele od vode. Ipak, guma je u to vreme imala tendenciju pucanja i ljudi su polako počinjali da gube interesovanje za ovaj izum. Proizvođač guma Čarls Gudjir (Charles Goodyear) bio je odlučan u svojoj nameri da otkrije način da poboljša kvalitet i svojstva gume, iako su ga mnogi neuspešni eksperimenti ostavili u dugovima koji su se gomilali. Jednog dana, 1839. godine, prolio je gumu, sumpor i belo olovo na vruću peć. U hemijskom procesu, o kome se nećemo praviti da znamo više od onoga što smo pročitali, dobio je materijal sa poboljšanim svojstvima. Usavršivši ovaj proces, dao mu je ime vulkanizacija po rimskom bogu vatre, a nova formula promeniće istoriju obuće, ali i automobiliske industrije.

Originalni pašmina šalovi izrađuju se od krzna planinskih koza rase pašmina u Nepalu, Indiji i Tibetu. Krzno dolazi s vrata i potkolenice koze

I dok svako od nas u ormaru poseduje nešto što naziva pašmina, prave pašmine u svojoj istoriji imaju priču koja nije bez odricanja, pogotovo kada je ljudski rad u pitanju. Originalni pašmina šalovi izrađuju se od krzna planinskih koza rase pašmina u Nepalu, Indiji i Tibetu. Krzno dolazi s vrata i potkolenice koze. Za izradu jednog ručno izrađenog šala potrebno je da 98 radnika radi ceo dan na drvenim razbojima. U Indiji i Nepalu pašmine su često deo miraza i na njih se gleda kao na ulaganje poput zlata.

Ovo je samo mali deo zanimljive istorije zimske opreme koju ćemo nehajno na sebe nabaciti ovih dana. Čini se interesantno da u vreme kada sve deluje bagatelno i prolazno, pomislimo i na pravu, kroz istoriju učitanu vrednost svega onoga što danas podrazumevamo.