Zaboravili smo mentalnu higijenu

Danas je nekako sve na dnevnoj bazi čista ekonomija. Potražnja kreira cenu.

Većina koja nas je ubedila da ima prioritet u prepoznavanju lepog, kreira moderno.

A svi težimo jednom, da smo mladi i da kapiramo moderno.

A verujemo, kad smo lepi, da će neko više da nas voli. Pobedio je 21. vek. Ubrizgavamo otrove u čelo, proteine i kiseline u jagodice. Nameštamo, prepravljamo, uguravamo i gde treba i gde ne treba.

Zaboravili smo lako mentalnu higijenu. Niko ne kaže da je najružniji čovek onaj koji nije pročitao Ivu Andrića ili da je najgori čovek ovaj koji ne zna zašto slavi slavu. Izgleda da je najgora ona žena koja nema namazane, svoje ili umešno nalepljene, nokatne ploče.

Sa velikim žarom branimo drvo, verovatno jer je čovek postao neodbranjiv. Nikad se više nismo bavili telom i glancom. Zaboravili smo izreku: Spolja gladac, a unutra jadac.

Ja sam jedino shvatila da ne shvatam baš ništa.

Jedino znam da volim da me poljubiš u vrat. Kad se toga setim, zaboravim sve. Ravno mi sve i posle Kosova. Vidim samo tebe.

Ne pitam ni zašto, ni kako. Stojim ja, a i ti. I blizu i daleko, zajedno, odvojeno. Svejedno je.

Ide 8. mart februarski uskoro, pa ćeš zaboraviti, a ja ću se naljutiti da bi mi poljupcima stavio osmeh na lice. Da bi me uvek pitao: Zašto se smeješ?

Danas, francuski ručak: tatar biftek sa domaćim pomfritom, bez hleba i mus od čokolade.

Od nota: Jurica Pađen & Aerodrom: Što si u kavu stavila?

Da me hoće poljubiti poljupcem usta svojih! Jer je tvoja ljubav bolja od vina. Moj je dragi moj, i ja sam njegova. – Pesma nad pesmama (Pesma Solomonova), Stari zavet