Za duži život posle pedesete – smanjite faktore rizika
Za nas koji smo pedeset plus, ne postoji bolji trenutak od sadašnjeg da počnemo da živimo zdravo i smanjimo faktore rizika na minimum
Jedine studije koje mogu da daju odgovore na pitanje o dugovečnosti su one koje posmatraju veliku populaciju ljudi u značajnom vremenskom periodu. Činjenica je da su naučnici posvećeni ispitivanju povezanosti zdravog načina života sa očekivanom dužinom života, ali samo mali broj njih uspeva da isprati ovako dug vremenski period, kao i da se posveti određenoj dobi. Očigledno je da su i u nauci pedesete značajna tačka posmatranja, pa je interesantno da sagledamo nekoliko činjenica.
U svima dostupnom članku: https://www.bmj.com/content/368/bmj.l6669 objavljeni su rezultati analize dve prospektivne studije, one o zdravlju medicinskih sestara(The Nurses’ Health Study), koja je rađena od 1980. do 2014. na73.196 ispitanikaione ozdravstvenim radnicima (The Health Professionals Follow-Up Study),koja je rađena od 1986. do 2014. na više od 100.000 ispitanika u vremenskom periodu od preko 30 godina.
Očigledno je da su i u nauci pedesete značajna tačka posmatranja
Ukazano je na pet faktora sa niskim rizikom za nastanak hroničnih bolesti:
- Osobe koje ne puše
- Osobe sa indeksom telesne mase (engl. BMI) između 18,5 i 24,9
Tabela 1. Klasifikacija prema Indeksu telesne mase (BMI)
| BMI (kg/m²) | KLASIFIKACIJA |
| <18,5 | pothranjenost |
| 18,5–24,9 | normalna uhranjenost |
| 25,0–29,9 | povećana težina |
| 30,0–34,9 | I stepen gojaznosti |
| 35,0–39,9 | II stepen gojaznosti |
| >40,0 | III stepen gojaznosti |
- Umerena do intenzivna fizička aktivnost (≥ 30 minuta/dan ili ≥ 3,5 sati/nedeljno)
- Umeren unos alkohola (žene: 5–15 g/dan; muškarci 5-–30 g/dan).
Na primer, jedno pivo ima 25 g alkohola.
- Visoka ocena kvaliteta ishrane (engl. diet quality score) > 40 odsto od maksimalnog skora)
Tabela 2. Klasifikacija ishrane prema kvalitetu
| Dijetalna grupa | Komponente kvaliteta | Kriterijum | Skor |
| Raznovrsna | 5 grupa: meso/živina/riba/jaja, mlečni proizvodi/pasulj, žitarice, voće, povrće | Svaka grupa hrane je dobila 0 ili 3 boda. Dodeljuju se 3 boda ako je potrošena najmanje 1 namirnica iz grupe | 0–15 |
| Raznovrsna/izvor proteina | 6 grupa: meso, živina, riba, mlečni proizvodi, pasulj, jaja | Iz 3 ili više grupa: 5 poena 2 grupe: 3 poena 1 grupa: 1 poen 0 grupa: 0 poena | 0–5 |
| Adekvatna | 8 grupa: povrće, voće, pasulj, vlakna, proteini, gvožđe, kalcijum, vitamin C | Između 0 i 5 bodova dodeljenih za svaku od 8 grupa, u zavisnosti od ispunjenog procenta ili preporučenih dnevnih potreba (RDA) | 0–40 |
| Umerena | 5 grupa: ukupni lipidi, saturisane masti, holesterol, natrijum, prazne kalorije | Između 0 i 6 bodova dodeljenih za svaku od 5 grupa, u zavisnosti od procenta ispunjenog RDA | 0–30 |
| Balansirana | 2 grupe: odnos makronutrijenata, odnosno masnih kiselina | Dodeljeno između 0 i 6 bodova, u zavisnosti od odnosa makronutrijenata i između 0 i 4 poena u zavisnosti od odnosa masnih kiselina | 0–10 |
Žene koje su se izborile za niske faktore rizika živele su 10 godina duže od onih koje to nisu uspele, što je i 2,5 godine duže od muškaraca
Glavni rezultat koji se merio je očekivano trajanje života bez dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti i raka. Tako je očekivano trajanje života za žene sa 50 godina, koje nisu usvojile faktore sa niskim rizikom od hroničnih bolesti, bilo + 23,7 godina, za razliku od + 34,4 godine za žene koje su usvojile četiri ili pet faktora niskog rizika.
Poređenja radi, kod muškaraca sa 50 godina, očekivani životni vek bez faktora sa niskim rizikom od hroničnih bolesti je + 23,5 godina i + 31,1 godina kod onih koji su usvojili četiri ili pet faktora načina života sa niskim rizikom.
Umesto zaključka, važno je uočiti da su žene koje su se izborile za niske faktore rizika živele 10 godina duže od onih koje to nisu uspele, što je i 2,5 godine duže od muškaraca.
Grafikon 1. Očekivano trajanje života u dobi od 50 godina sa (ljubičasto) i bez (narandžasto) raka, kardiovaskularnih bolesti (CVD) i/ili dijabetesa među ženama.
Najveća razlika u dužina života je kod onih koji ne puše i koji vežbaju, mada se ne mogu zanemariti ni ostali faktori rizika
Grafikon 2. Procenjeni životni vek u dobi od 50 godina sa (ljubičasto) i bez (narandžasto) raka, kardiovaskularnih bolesti (CVD) i/ili dijabetesa među ženama. AHEI= Alternativni zdravstveni indeks ishrane (engl. Alternate Healthy Eating Index), BMI= Indeks telesne mase (engl. Body mass index)
Ono što se čini važno, to je da uočimo da postoji najveća razlika u dužini života kod onih koji ne puše i koji vežbaju, mada se ne mogu zanemariti ni ostali faktori rizika. Možda je u pitanju više puta ponovljena istina koja mnogima ništa ne znači, pogotovo u sadašnje vreme kada se „svi razumeju” u medicinu, ali očigledno da oni koji su umereni u rizicima žive duže.
Ipak, meni je važnije nešto drugo, što ni autori istraživanja nisu dovoljno naglasili, a to nije samo duži život, već ono što je mnogo važnije – kvalitet života, sa i bez bolesti. Konačno, za nas koji smo pedeset plus, ne postoji bolji trenutak od sadašnjeg da počnemo da živimo zdravo i smanjimo faktore rizika na minimum.