YU grupa obeležava pola veka čistog domaćeg roka
Mnogo nas je koji sa nestrpljenjem očekujemo veliki koncert 10. septembra na Tašmajdanu, na kome ćemo moći opet da zajedno sa legendarnom grupom pevamo Crnog leptira i druge hitove
Biće dovoljno da odjeknu samo prvi akordi, da se čuje samo prvi stih: Ulična svetiljka baca svetlost u krug… pa da se sledeće subote milioni bebi-bumera vrate u mladost i prepuste muzici koja ih je formirala. Jer, svi koji su bili mladi sedamdesetih i duboko u osamdesete, imaju bar neku lepu uspomenu koja ih vezuje za Crnog leptira, veliki hit YU grupe.
Ubrzo po objavljivanju na albumu iz 1973, Crni leptir je dobio neki svoj neočekivani život, postao je svojevrsna himna. Nije bilo rođendana, žurke, disko-večeri gde okupljeni nisu pevali: …nekad sam leteo, leptir bio i ja…
Ko god je tih godina držao do sebe, počinjao je da svira gitaru, a prvo što bi se naučilo, bili su akordi Crnog leptira. Koliko se samo prvih poljubaca desilo uz ovu baladu, koliko se rastanaka uz nju prebolelo! Jer, u to vreme, najvažnije stvari su se dešavale „u tami disko kluba”, kako kaže naslov jednog njihovog hita.
Upravo zato nije mali broj nas koji sa velikim nestrpljenjem očekujemo veliki beogradski koncert YU grupe 10. septembra na Tašmajdanu, na kome ćemo moći opet da zajedno sa legendarnom grupom pevamo Crnog leptira i druge hitove ove ikone jugoslovenskog rokenrola.
Samo ljubav i jednostavnost
Ovim koncertom YU grupa proslaviće 50 godina postojanja, zbog kojih se smatra najdugovečnijim bendom na prostorima bivše Jugoslavije. I možda baš zato što su postali simbol trajanja rokenrola i njegovog opstajanja uprkos svemu, YU grupi će se na koncertu kao gosti pridružiti i druge rokenrol zvezde, među kojima su Tihomir Pop Asanović, Momčilo Bajagić Bajaga, Janez Bončina Benč, Dejan Cukić, Nikola Čuturilo Čutura, Bora Đorđević, Zvonimir Đukić Đule, Bruno Langer, Sead Lipovača Zele, Saša Lokner, Dado Topić i Vlatko Stefanovski.
„Sve najlepše što se moglo doživeti u domaćem roku, ja sam proživeo uz Jeliće i njihove saučesnike u tom velikom putovanju kroz vreme i iskušenja”, Predrag Peca Popović
Kao tajnu dugovečnosti benda, njegovi članovi navode „samo ljubav i jednostavnost”. „Sve najlepše što se moglo doživeti u domaćem roku, ja sam proživeo uz Jeliće i njihove saučesnike u tom velikom putovanju kroz vreme i iskušenja”, rekao je najdosledniji hroničar i kritičar domaćeeg roka Predrag Peca Popović.
O vremenu u kome je YU grupa nastala Popović kaže da su to bile „godine kada je muzika bila važna, a ne bućkuriš”.
Neuništiva braća Jelić
Godinom osnivanja smatra se 1970, kada je na svirci u zemuskom klubu Sinagoga, čuveni disk-džokej Zoran Modli tražio od publike da nadene ime bendu. Prihvaćen je predlog inspirisan činjenicom da se sve dešavalo 29. novembra. Već u januaru 1971. YU grupa je održala svoj prvi samostalni koncert u Dadovu.
Od tada, YU grupa je godinama svirala redovne rođendanske koncerte na Dan republike.
Okosnicu benda sve ovo vreme čine „neuništiva” braća Žika i Dragi Jelić. Tokom godina postave su se menjale, a poslednje tri decenije treći stožer grupe je gitarista Petar Jelić.
Ne bi smelo da se zaboravi ni da je YU grupa prva kombinovala rok muziku sa elementima tradicionalne muzike sa balkanskih prostora, što se najbolje čuje u hitovima kao što su Kosovski božuri ili Od zlata jabuka. Kraj blistave decenije njihove muzike obeležio je nesrećni slučaj u kome im je izgoreo kombi sa opremom, a Žika Jelić zadobio teže opekotine. Ni dolazak novog talasa nije išao naruku ovim tvrdim rokerima, pa su 1981. proglasili kraj benda. Ipak su se ponovo okupili 1987. i od tada rade povremeno, ali bez prekida.
Povodom jubileja, objavljen je boks-set od svih 13 albuma, sa ukupno 134 pesme, u zajedničkom izdanju PGP RTS-a i Jugoton/Kroacija rekordsa.
Naslovna fotografija print screen © https://www.facebook.com/YuGrupaOfficial