Vremena su teška i moderna

Sećate se, pre dvadesetak godina ljudi su govorili za nekog ko ima privatnu firmu – pošten čovek, nema nijedan kredit.

To je, inače, potpuna nelogičnost, jer pošten si jedino ako imaš kredit koji vraćaš svojim poslovanjem, u suprotnom je manje verovatno da si pošten, jer se ne zna kako si stekao finansijsku likvidnost.

Naravno, u zemljama gde se vlasnici kapitala rađaju bogati generacijama to nije nikakvo pitanje, a kredit je svakodnevna, jedina realna i očekujuća mogućnost.

Svakako smo vlasnika privatne firme decenijama smatrali neprijateljem države, naroda i radničke klase. Što se mene tiče, realno je teško bilo radničkoj klasi da se hitro prešaltuje na odgovornost, a zaboravi radnički savet, bolovanje i invalidske penzije.

Vremena su teška, i moderna. Radno vreme je sve duže, a ljudi rade po minimum dva posla. Tako je!

Amerikanci tvrde da niko na jednom poslu ne treba da se zadržava duže od 10 godina. To je dovoljan period da dostigneš maksimum u jednoj oblasti. Ne mogu da kažem da se ne slažem, ali mogu da kažem da je to veoma nepopularno na Balkanu.

Našim majkama je valjda život toliko bio nepredvidiv da svom podmlatku želi makar stalan posao. Zaposli se i idi u penziju sa iste stolice.

Danas pečene prepelice u slatkom madera sosu i šnenokle.

Bože, nemoj nam svoju milost uskratiti, neka nas štiti tvoja ljubav zauvek.

Psalam 40.