Vreme je da posejete letnje cvetnice – vodič za setvu, korak po korak

Sada je vreme za sadnju muškatli, surfinija, kadifica, vinki, dalija, dragoljuba i drugih letnjih cvetnica. Da bi ove letnje cvetnice napredovale i izrasle u bujne biljke, potrebni su im duži dani i više temperature. Treba im, dakle, dosta toplote, pa setvu treba sada da počnete.

Setva ovih letnjih cvetnica znači postavljanje semenki u supstrat, zatim pikiranje i ulončavanje u male saksije prečnika 8–10 centimetara. Za setvu ovog cveća biće vam potreban sav alat koji se i inače koristi prilikom setve rasada.

Dobro isplanirajte

Pošto nabavite semena, pažljivo pročitajte uputstvo proizvođača koje je istaknuto na svakom pakovanju. Tu uvek možete da pronađete podatke koji se odnose na potrebe vrste koju želite da sejete:

• Kada je idealno vreme za setvu?
• Koliko semena se seje i na kojoj površini?
• Na kojoj dubini i razdaljini se seje?
• Na kojim pozicijama vrsta najbolje raste (sunce, polusunce, senka)?
• Koja je visina vrsta?
• Kada je period cvetanja?
• Koje su preporučljive kombinacije cvetnica?

Sve su ovo veoma važni podaci da biste mogli dobro da organizujete setvu i kasnije sadnju, bez obzira da li planirate da biljke gajite u saksijama, na terasi ili u bašti. Takođe, preporuka je i da uvek gledate i ko je proizvođač, jer neki od proizvođača imaju decenijsku tradiciju proizvodnje semena koja su kvalitetnija od drugih. Cena će vam biti dobar vodič.

Sve potrebno za setvu

Dobra setva nije moguća bez odgovarajućeg supstrata, pre svega. Zatim, trebaće vam i:

• Sandučići za setvu ili kontejneri, tresetne tablete
• Ravnjač i tapkalica
• Sejalica
• Sito
• Poklopac za sandučiće (staklo ili plastika)
• Saksije za pikiranje
• Saksije za sadnju

Za početak, potrebno je da pripremite posude za setvu ili kontejnere. U ovu svrhu možete da koristite svaku posudu koja ima dubinu veću od pet do sedam centimetara, sa otvorima za drenažu. U prodaji se može naći veliki izbor ovakvih kontejnera od različitog materijala i dimenzija. Tu su i veoma korisne tresetne tablete, palete i sandučići sa individualnim ćelijama.

Važno je da sandučići budu dobro dezinfikovani. Danas se koriste specijalna saća za preciznu setvu, u kojima se u svaku ćeliju seje po jedna semenka i tako izbegava jedno pikiranje. Postoje i specijalni plastični setveni kontejneri. Bitno je da su perforirani, tako da višak vlage slobodno otiče iz sandučića.

Ravnjač je drvena letvica kojom se sa setvenog sandučića uklanja višak supstrata. Uglavnom je veličine širine sandučića. Kada se sandučić napuni supstratom, jednostavno se ravnjačem samo ukloni višak.

Tapkalica je jednostavna drvena ploča dužine setvenog sandučića, a širine trećine sandučića. Njome se lagano sabija supstrat. Prilikom ovog sabijanja vodite računa da supstrat samo lagano pritisnete, kako iz njega ne biste istisnuli kompletan vazduh.

Shutterstock

Malo sito se koristi za prosejavanje setvenog supstrata. Uglavnom se upotrebljava ukoliko ne radite sa standardizovanim setvenim supstratima, pa je potrebno da se odvoje grube frakcije. Nakon setve, ukoliko je seme potrebno pokriti, nasejava se tanak sloj supstrata preko posejanog semena.

Staklo ili plastika za pokrivanje setvenog sandučića je obična ploča kojom se nakon setve pokriva setveni sandučić da bi se u supstratu održala odgovarajuća vlaga kroz koju prolazi svetlost. Ovo staklo svakodnevno se mora uklanjati sa sandučića, i to u najtoplijem delu dana, na oko dva sata. Sa unutrašnje strane obično se kondenzuje voda, pa ju je potrebno svakodnevno prebrisati prilikom provetravanja.

Setveni supstrat je mešavina crnog i belog treseta i perlita. Danas možete u dobro opremljenim garden centrima naći specijalni supstrat namenjen za setvu semena. Glavna im je karakteristika fina struktura i dodatak perlita. Fina struktura se koristi da bi seme došlo u dobar kontakt sa supstratom, a perlit obezbeđuje dovoljno vazduha za osetljivi mladi koren biljaka. Ukoliko u setvenom supstratu neman perlita, zbog fine strukture se vrlo brzo istiskuje vazduh, a visoka vlaga koju ovaj supstrat zadržava dovodi do stvaranja algi na površini.

Setva, korak po korak

Setvu počinjete tako što najpre dve trećine kontejnera za setvu ispunite supstratom koji blago sabijete. Zatim kontejner dopunite do vrha, fino izravnate supstrat (ravnjačem izravnajate) i blago sabijete tapkalicom do na jedan centimetar ispod gornje ivice posude.

Supstrat dobro zalijte i ostavite da se procedi oko 24 sata. U ovako pripremljen supstrat seje se seme uglavnom propuštanjem između prstiju ili uz pomoć savijenog papira, ako je u pitanju sitno seme. Pojedinačno spuštanje u supstrat je moguće kod krupnijeg semena. U oba slučaja važno je da vodite računa da ne posejete pregusto. Na tržištu postoje sejalice koje omogućavaju ravnomernu setvu semena s podesivim otvorom za semena različite veličine.

Sitno seme (begonija, petunija, lobelija) i seme koje za svoje nicanje zahteva svetlost, ne prekrivate supstratom već blago potapkate, kako bi ostvario dobar kontakt sa supstratom.

Shutterstock

Krupnije seme prekrivate supstratom u debljini koja odgovara dvostrukoj debljini semenke. Nakon setve, potrebno je da seme zalijete, koristeći fini rasprskivač i postavite etiketu s nazivom vrste i datumom setve. Za zalivanje koristite vodu iste temperature kao i supstrat. Da bi se obezbedili što bolji uslovi za klijanje, kontejnere prekrijte providnom PVC folijom ili staklom. Na ovaj način se održava vlaga površinskog sloja i povećava vlažnost u prostoru između supstrata i pokrivke.

Dalje morate da održavate potrebnu temperaturu, da redovno provetravate i održavate površinski sloj u vlažnom stanju. Po završenom nicanju, uklanjate pokrivku. Ponik (mlade tek nikle biljke) se stavlja bliže izvoru svetla (osunčani prozor ili pod veštačko svetlo), i za vreme sunčanih dana neophodno ga je zaseniti. Od veštačkog svetla koriste se specijalne sijalice koje imitiraju sunčevu svetlost i koje možete da nabavite u radnjama koje prodaju rasvetu. Ako se biljke izdužuju i listovi su svetliji, znaćete da im nedostaje svetla.

Nega se nastavlja redovnim održavanjem supstrata u vlažnom stanju, orošavanjem, sve dok biljčice ne stasaju za presađivanje. Kod većine vrsta, ponik zahteva temperaturu vazduha od 22 do 24 stepena. Ako je temperatura previsoka, sejanci će se izdužiti usled prebrzog rasta. Temperatura vazduha može biti znatno niža ako se temperatra zemljišta održava u granicama između 18 i 22 stepena. Za dobar rast klijanaca vlažnost vazduha treba da je od 50 do 70 odsto. Radi uspešnijeg klijanja i gajenja ponika, možete da nabavite i propagator za setvu uz pomoć koga se lakše mogu obezbediti svi neophodni uslovi, posebno u zimskom periodu. Propagatori su veoma korisni alati za setvu i za svaku su preporuku.

Pikiranje

Kad primetite da se biljčice dodiruju u posudi u kojoj su sejane ili kada se zaviju prva dva prava lista, možete da počnete s pikiranjem u veće kontejnere ili u palete s većim individualnim ćelijama. Ovim rasađivanjem mlade biljke dobijaju dovoljno prostora za razvijanje nadzemnog dela i korenovog sistema. Dobro razgranat koren je preduslov za dobijanje kvalitetne biljke koja će dobro rasti, obilno cvetati i bolje podnositi eventualnu sušu. Prilikom presađivanja, korenov sistem se lakše razdavaja ako je supstrat umereno vlažan.

Pikirajte veoma pažljivo, jer su biljke male i osetljive. Najbolje je da koristite drveni štapić ili pincetu. Obično se izvadi veća grupa biljaka koje se pažljivo razdvajaju na pojedinačne biljke tako što se prstima jedne ruke ili pincetom biljka hvata ispod listova. Zatim se biljka sadi u supstrat u kome je pincetom utisnuta sadna jama, malo dublje nego što je bila u setvenoj posudi i pažljivo zalije orošavanjem.

Sada ove biljke zahtevaju više hranljivih materija od onih u fazi nicanja, pa supstrat za pikiranje mora biti hranljiviji, a granulacija može biti nešto grublja. Možete da koristite pravljene (jednaki delovi treseta, komposta i peska ili vermikulita) ili gotove mešavine za cveće.

Shutterstock

Kada se razvije drugi par listova, možete da počnete sa vodorastvorljivom prihranom. Tom prilikom je važno da vodite računa o koncentraciji rastvora, jer se doze za male biljke razlikuju od onih za odrasle. Vrednosti su uglavnom navedene od strane proizvođača. U slučaju da nisu, prvih pet sedmica potrebno je da koristite pola prepručene doze za odrasle biljke na svakih 7 ili 14 dana.

Dalja nega pikiranog rasada sastoji se u održavanju potrebne temperature i vlažnosti, i zaštiti od prejakog sunčevog svetla.

Obično sedam dana pre iznošenja napolje i presađivanja na stalno mesto, treba da počnete s takozvanim „kaljenjem biljaka” – smanjujete zalivanje i prekidate s prihranjivanjem. To je, zapravo, privikavanje biljaka na spoljne uslove. Započinje se boravkom biljaka na zasenjenom i zavetrenom mestu jedan do dva sata i postepenim povećavanjem vremena koje borave napolju.

Setva petunija

Najbolje vreme za setvu petunija je prva polovina marta. Petunije lako klijaju, a mlade biljke rastu veoma brzo. Preranom setvom biljke brzo prerastu i gube lep izgled, pre nego što vremenski uslovi dozvole sadnju na otvorenom.

Petunije se mogu sejati u setveno saće, i to svaka semenka posebno ili nasumično u sandučić. Prilikom setve u sandučić potrebna su dva pikiranja koja će značajno usporiti rast biljaka, ali i pospešiti bolji razvoj korena. Vodite računa da ih prilikom zalivanja ne prelivate. Kad je previše vlage, listovi počnu brzo da žute.

Shutterstock

Temperatura za klijanje treba da bude od 18 do 20 stepeni, ali odmah posle pojave prvih pravih listića temperaturu treba da spustite na 14 stepeni. U protivnom, rast će biti prebrz i biljke će se izdužiti.

Petunije treba da posadite pre nego što na dnu saksije počnu da formiraju venac korena. Ovako će se brzo ukorenjivati i trajaće celu sezonu.

Setva kadifica

Kadifice se seju poslednje. Klijavost semena je uglavnom dobra, pa ne treba da preterujete s količinom semena (obično 95 odsto semenki daje biljku).

Možete da sejete u drugoj polovini marta, a ako ne možete da obezbedite velike količine svetlosti u klijalištu, onda setvu obavite još kasnije. Seme klija vrlo brzo, a biljke se lako izdužuju. Najbolje je da se seju pojedinačne semenke u setvena saća.

Temperatura za klijanje treba da bude oko 18 stepeni, a nakon pojave prvih listova spustite je i do 12 stepeni.

Shutterstock

Brz rast korena traži da ga ulončavate u duboke saksije. Ne zalivajte preterano, i obavezno biljke iskalite pre iznošenja na otvoreno.

Kadifica dobro podnosi i niže temperature, ali je svakako ne bi trebalo izlagati temperaturama ispod 8 stepeni.

Setva vinke

Vinka ima vrlo visoke zahteve za temperaturom. Od setve do sadnje biljke traže 22 stepena i mnogo svetlosti. Klijavost je problematična, upravo zbog visokih toplotnih potreba. Ukoliko temperature nisu zadovoljavajuće, seme klija neujednačeno, a dešava se da i isklijale semenke počnu da propadaju. Rast biljaka je vrlo spor, pa je poslednji trenutak pogodan za setvu prva polovina februara.

Uvek održavajte umerenu vlagu kad sejete vinke.

Intenzivan rast počinje tek sredinom aprila, a biljke stižu za sadnju tek u drugoj polovini maja. Pogodnija je setva u setvena saća, jer se biljke dodatno ne usporavaju pikiranjem, a i manja je opasnost od nastanka neke od korenskih bolesti.

Setva dalija

Dalije imaju krupne semenke, pa je dobro da ih sejete u setvena saća, svaku semenku posebno. Razvijaju izuzetno krupne kotiledone, a do pojave pravih listova često se izduže.Najbolje je ako se seju u uslovima visoke svetlosti i dugog dana. Dakle, setvu obavljajte od druge polovine februara do prve polovine marta.

Održavajte 18 stepeni za klijanje, a čim se pojave kotiledoni na 70 odsto posejanih biljaka, temperaturu spustite na 14–16 stepeni.

Dalije posejane ranije možete jednom ispincirati, skidajući samo vrh rasta, i to posle pojave drugog para listova. Biljke će brzo poterati bočne grane i formirati lepše cvetne žbuniće s nekoliko cvetova.

Shutterstock

Kod setve dalija uvek održavajte umerenu vlagu, a ako biljkama ne možete da zaustavite rast, spustite im temperaturu do 8 stepeni.

Ako biste daliju posejali u decembru, biljke bi se izdužile zbog uslova nedovoljnog svetla. Formirale bi se krtole i sva energija bi se usmerila u sakupljanje hrane u krtolama. Ovo je razlog zbog kojeg dalije iz prerane setve nekada potpuno izostanu sa cvetanjem.

Setva hibridnih muškatli

Muškatle cvetaju 12–14 sedmica nakon setve. Seju se od decembra do marta na toplom, svetlom mestu. Seme se nakon setve prekriva tankim slojem supstrata oko 6 milimetara. Temperatura na kojoj niče muškatla kreće se u granicama od 21 do 24 stepeni.

Nakon setve, supstrat održavajte vlažnim, koristeći orošivač. Nakon nicanja, sve do iznošenja biljaka napolje, temperatura gajenja treba da je između 15 i 18 stepeni. Pikiranje se vrši 3–6 sedmica nakon setve, tačnije, kada se formiraju prvi pravi listovi.

Za pikiranje je najbolje da koristite saksije manjeg promera, recimo 7,5 centimetara. Nakon 3–5 sedmica od prvog pikiranja vrši se i drugo presađivanje u veće posude ili u žardinjere, i biljke se iznose napolje na stalno mesto.

Biljke zatim redovno zalivajte odstajalom vodom, izbegavajući da kvasite listove. Prvih 15 dana nakon sadnje treba da ih zalivate samo običnom vodom dok se biljke ne ukorene, a zatim treba da počnete sa prihranjivanjem na svakih 10–14 dana vodorastvoljivom prihranom za cvetnice. Potrebno je da redovno odstranjujete oštećene listove ili delove biljke, kao i precvetale cvetove sa sve stabljikom. Na ovaj način sprečavate pojavu bolesti, a biljke dodatno stimulišete da razvijaju nove cvetove.

Setva hibridnih surfinija

Surfinije su najduže forme petunija. Zahvalne su za gajenje u sunčanim baštama i terasama i idealne su za viseće saksije i žardinjere gde mogu dostići dužinu i do metar i više.

Neumorno cvetaju tokom celog leta. Od setve do cvetanja potrebno je između 12 i 16 nedelja. Seme surfinije je stino i uglavnom pilirano (omotano organskom i mineralnom materijom, pri čemu se povećava obim semena i povećava klijavost). Postupak setve je isti kao kod muškatli, s tom razlikom što se seme ne prekriva supstratom već se samo blago utiskuje. Posejano seme niče za 10–21 dan pri temperaturi od 22 do 24 stepena.

Shutterstock

Pikiranje se vrši u saksije većeg promera (10 centimetara).

Temperatura gajenja, nakon nicanja, treba da je od 15 do 20 stepeni. Da biste dobili razgranate biljke, potrebno ih je pre cvetanja ošišati.

Održavanje u toku vegetacije je isto kao i kod muškatli. Ako se desi da surfinija u toku leta izgubi lep izgled, potrebno je da biljku skratite do dužine od 10 centimetara i da nastavite sa prihranom. Za 2–3 sedmice lepo će se obnoviti i krenuti intenzivno da cvetaju.

Naslovna fotografija: Shutterstock