Da li vam je važno da ste u pravu ili da budete srećni

Svi živimo u istom svetu, a stvaramo različite modele tog sveta, zbog čega ponekad dolazimo u sukobe. Dvoje ljudi mogu da posmatraju isti događaj, da čuju iste reči, a da potpuno drugačije protumače datu situaciju.

Iz tih tumačenja i modela sveta nastaje bogatstvo ljudskih vrednosti, religija, interesa i motiva. Da li ste se nekada zapitali koje vas to „nevidljive sile” motivišu ili demotivišu da nešto učinite, postignete, kažete…?

Šta je to što nas iznutra podstiče ili sprečava da nešto postignemo? Zašto nam je uopšte važno to što radimo i na koji način prolazimo kroz svoj život?

Neki od najvažnijih delova naših mapa uma su uverenja i sistem vrednosti koji usmeravaju naše živote i daju im smisao. Oni upravljaju onim što radimo i mogu nas dovesti u slaganje ili sukob sa drugim ljudima. Sistem vrednosti određuje šta nam je važno. Slaganja nastaju kada se naše vrednosti podudaraju sa vrednostima drugih, a sukobi nastaju ako insistiramo na tome da ono što je važno za nas mora biti važno i drugim ljudima.

Vrednosti daju motivaciju i pravac

Sistem vrednosti je veoma povezan sa našim ciljevima i može se reći da su ciljevi izraz naših vrednosti. Vrednosti održavaju ono što nam je bitno, a podržavaju ih naša uverenja. Sistem vrednosti je povezan sa našom ličnošću – stvarno nam je stalo do njih. To su fundamentalni principi u skladu sa kojima živimo. Ponašanje suprotno sistemu vrednosti dovešće nas u stanje neusaglašenosti. Vrednosti nam daju motivaciju i pravac, one su važna mesta, „glavni gradovi na našim mapama sveta”.

Važno je da primetimo da su vrednosti uglavnom nesvesne i da retko kada pokušavamo da ih jasno objasnimo.To su obično nominalizacije, kao npr. bogatstvo, uspeh, zabava, zdravlje, zanos, ljubav, sloboda, učenje… Naše vrednosti određuje zašto nešto radimo, za koga radimo, za koga se venčavamo , kako uspostavljamo veze, gde živimo, koja kola vozimo, kako se oblačimo…

Najtrajnije i najuticajnije vrednosti se slobodno biraju i niko nam ih ne nameće – onda kada smo ih svesni i kada nisu „skrivene”. Biraju se uz svest o posledicama i nose sa sobom veliki broj pozitivnih osećanja. Iskorakom u sistem vrednosti drugih ljudi može se uspostaviti bolje razumevanje i komunikacija, što znači da ih možemo poštovati, a ne moramo se i slagati.

Šta je za nas istina

Uverenja su ono što je za nas istina i, kao i vrednosti, nalaze se u našoj dubinskoj strukturi kao sastavni deo naše mape uma. Uverenja imaju direktan uticaj na naše ponašanje i, nažalost, često ih ne preispitujemo. Uzmimo za primer neku osobu koja smatra tj. ima uverenje da je ljubav .H Takva osoba će tražiti partnera koji će potvrditi da je ljubav bolna. Uverenja saznajemo pitanjem: Zašto nam je nešto važno, zašto nešto radimo? Naša uverenja povezuju naše vrednosti sa iskustvom u našem životu. Na primer ako imamo uverenje „Uspeh iziskuje težak rad” – vrednost (uspeh) je povezana sa aktivnošću (težak rad).

Uverenja podstiču i ograničavaju

Pozitivna uverenja predstavljaju podsticaje. Međutim, osim što nas mogu podržavati u ostvarenju naših ciljeva, uverenja nas mogu i ograničavati (sabotirati). Ograničavajuća uverenja mogu biti na nivou sposobnosti (ja ne mogu…) i na nivou identiteta (ja sam nespretna…). Uverenje da nešto ne možete pogrešno opisuje vaše sposobnosti i držeći se takvog uverenja vi sebi uskraćujete priliku da oprobate možete li ili ne.

Zbog toga je vrlo dobro promeniti ograničavajuće uverenje da nešto ne možete u uverenje da to isto možete, a vrlo brzo ćete saznati da li ste u pravu jer: ako verujete da nešto možete ili verujete da nešto ne možete – u pravu ste!

Negativna uverenja nisu uvek utemeljena u iskustvu

Uverenje da nešto ne možete, dato kao opis vaših sposobnosti u sadašnjosti i u budućnosti, programiraće vaš um za neuspeh, što će vas sprečiti da otkrijete vaše prave sposobnosti, umesto da samo predstavljate činjenično stanje u sadašnjosti. Negativna uverenja često nisu utemeljena na iskustvu.

Kada smo uvereni u nešto, mi se ponašamo kao da je to istina. Uverenja nisu samo mape onoga što se dogodilo već i određeni plan za buduće postupke. Postoje efekti koji potvrđuju u kojoj meri uverenja usmeravaju naše ponašanje i naša očekivanja.

1. Pigmalionov efekat

Popularan naziv za uticaj ličnih uverenja i očekivanja na ono što se događa. Taj efekat se zove samoostvarujuće proročanstvo. Reč je o tome da uverenja i očekivanja ljudi deluju na njihovo ponašanje i na taj način doprinose da se ona i ostvare. Ovaj efekat ističe dve važne činjenice:

• naša uverenja i očekivanja određuju naše sposobnosti;

• uverenja i očekivanja drugih ljudi o našim sposobnostima i mogućnostima deluju na naše sposobnosti i uspeh.

2. Placebo efekat

Znači da će primena sredstava ili postupaka dovesti do izlečenja u skladu sa uverenjima osobe.

3. Nocebo efekat

Suprotan je placebu, tj. neko će se razboleti od neke bolesti ako veruje da će oboleti baš od te bolesti; time čak četiri puta povećava šanse za razbolevanje.

I zato, napravite kratku vežbu kroz oblasti vašeg života, sa pitanjem: ZAŠTO MI JE „TO” VAŽNO? i popišite vaše vrednosti. Možda ćete primetiti da se i dalje „slepo” držite nekih iz prošlosti, a zapravo je krajnje vreme da ih zamenite nekim koje će više podržavati vaš život.

Možda vam više nije važno da budete bogati nego da budete radosni?! Možda je vreme da proverite da li vam je važno da ste u pravu ili da budete srećni?! Možda vam više nije važno da vas svi vole i da ste društveno prihvatljivi nego da zavolite sebe i date sebi slobodu izbora?! Vi birate!

Grlim vas glasom,

Ana