Volimo svoj grad

Buđenje ranog proleća je pesma uvek dobra za raspoloženje, jer je Bajaga zauvek najbolji frajer u crnoj kožnoj jakni, a Jadranka Jovanović objašnjenje pojma beogradska gospođa

Polaganje ispita koji se zove Obligacioni odnosi predstavlja uvek važan momenat u priči o studiranju na Pravnom fakultetu u Beogradu, em zbog autoriteta profesora, em zbog obima, a u mom slučaju pojačan efekat je bio zvuk čuvene sirene šizela koja je najavljivala vazdušni napad na moj voljeni grad. U tom gradu živela je jedna plavooka devojčica koja je čekala svoju mamu u parku na Tašmajdanu da položi taj važan ispit. Ispit sam položila. Možda sam ipak pala ispit mame, jer sam svoju četvorogodišnju ćerku i sestru ostavila u parku da čekaju da mama/sestra/student položi taj važan ispit.

Kad bi čovek iz ove perspektive mogao da donosi tako važne odluke, sve bi bilo drugačije.

Ali mi ljudi smo neobične zverke, pa opraštamo brzo i sebi i drugima, pa porodično prepričavamo ovaj događaj kroz šalu i smeh, jer sve se to život zove.

Moj Beograd zna i kafanu i kafić i pijacu i muzej

Sa težinom u stomaku se setimo proleća te godine jer znamo da nam je to obeležilo živote. Nosimo sa sobom zvuke i mirise najdužeg proleća kad niko nije ništa radio. Kraj sam dočekala sa 5 kg viška i to je bio deo moje brige.

To mi se danas čini banalno, nevažno, glupo, ali mi ljudi se menjamo, a to je jedino važno. Uvek ima mesta za popravljanje. Uvek!

Buđenje ranog proleća je pesma uvek dobra za raspoloženje, jer je Bajaga zauvek najbolji frajer u crnoj kožnoj jakni, a Jadranka Jovanović objašnjenje pojma beogradska gospođa. To je moj grad, Beograd. Ko ne shvata da je to i Miljakovac i Karaburma, a i krug dvojke, grdno će se iznenaditi kad shvati da smo mi jedno.

Moj Beograd zna i kafanu i kafić i pijacu i muzej. Nije lako biti Beograđanin. Nije lako, alʼ je jako!

Volimo svoj grad. Proleće je vreme za veliko spremanje.

Kaže feng šui majstor, sve dotrajalo, prljavo, polomnjeno – u kantu. Ko smo mi da to dovodimo u pitanje?

Danas samo neka salata. Ukućani me gledaju popreko, ali jedu.