Volimo i našu mladost i naš jezik

Kad smo bili mlađi, strane reči u našem govoru počele su da se gomilaju na teme koje su se brže razvijale negde drugde nego na našoj teritoriji.

Muzika, pa neka jela koja su dolazila iz dalekih krajeva, pa na kraju tema elektronike i kompjutera.

Naravno, nasledili smo nemačke, loše prevedene reči, i stvarali od njih kovanice koje su se odomaćile u našem govoru i našem uhu, a o turskim da ne pričamo.

Pa kažemo bitanga za lošeg čoveka, od nemačkih reči bitte i danke kojima su se obraćali nemački vojnici u Drugom svetskom ratu, a nama je to zvučalo zastrašujuće.

Često pričam kao vic, a istina je da sam na bazaru u Instanbulu tražila čaj od đula i taze gurabije i – svi su me perfektno razumeli.

Naravno, svako to može da učini i u turskim delovima nemačkih gradova, što je danas u svakom nemačkom gradu, i da slobodno kupi jorgan, čaršav ili već taze gurabije, kako kome treba.

Borio se srpski jezik decenijama i dodavao svoje varijante na temu, pa su se turcizmi i germanizmi polako izgubili u svakodnevnom govoru. Svi znamo situaciju da naša deca imaju problem sa gledanjem Koštane ili Nečiste krvi i da im treba prevodilac.

Svakako, engleski jezik je dobio prevlast u svakoj temi, i danas koristimo engleske reči u svakodnevnom govoru stalno i da ne primetimo.

Pa na ručku baka ne zna je lʼ unuka na postu i koji je post, a ona postavlja post na društvenim mrežama.

Podrazumeva se da struka s vremena na vreme interveniše i unapredi srpski jezik, veštački namećući novododeljene reči za engleske izraze, ali to bude često namah i deca ih ne prisvoje nikada kao svoj jezik.

Jer jezik mladosti je univerzalan, živ, potreba da se sporazumevaju i možemo razumeti da oni nas ne razumeju.

Volimo i našu mladost i naš jezik. Buraz, je lʼ može jedna gibanica danas?

Kličimo Gospodu zemlje sve! Služimo Gospodu s veseljem!

Psalam 100