Volimo da komplikujemo ili zašto tražiti više kad je i malo dovoljno

Koliko glavobolje, neprospavanih noći i beskrajnih telefonskih razgovora smo utrošili lupajući glavu i praveći teorije o stvarima o kojima ne znamo dovoljno! Ova pojava obično počinje u ranoj mladosti, čuvenim pitanjem „zašto mi se ne javlja”, a sa godinama se širi i na druge oblasti života. Zna da se pretvori u pravu noćnu moru.

Jer, mi prosto volimo da komplikujemo stvari. Kad u okruženju uočimo promene, upinjemo se da predvidimo ishod, pravimo hipoteze i analize.

Problem je u tome što najčešće preterujemo, pa od malih povoda napravimo čitave teorije zavere. Iscrpljujemo se u mozganju i kombinovanju, iako smo se sto puta uverili da komplikovana rešenja ne daju uvek najbolje rezulte.

Okamova britva – princip za rešavanje problema

Sve bi bilo mnogo lakše kad bismo naučili da koristimo jednu jednostavnu i davno izmišljenu alatku – Okamovu britvu.

Ovaj princip za rešavanje problema dobio je ime po britanskom franjevačkom svešteniku i misliocu iz 14. veka Vilijamu Okamu, čija misao je značajno uticala na kasniju filozofiju i nauku. Tek dva veka po Okamovoj smrti, princip koga se on pridržavao dobio je ime Novacula occami – Okamova britva, brijač ili oštrica. Od tada, Okamova britva široko je korišćena u filozofiji, nauci, ali i u svakodnevnom životu.

„Ne umnožavaj ništa iznad neophodno potrebnog – pojednostavi koliko god možeš” (Entia non sunt multiplicanda praeter necessitatem), poručivao je Okam.

Britva iz imena ovog principa treba da nam posluži da odrežemo komplikovane i nategnute pretpostavke iz svog rasuđivanja. Kad, na primer, uđemo u sobu i vidimo dete kraj razbijene vaze , znaćemo šta se dogodilo, iako će nas dete uveravati da je vazu razbio Supermen koji je upravo izleteo ili lopta koja je dobila krila. Iako lepo zvuče, detetove teorije ćemo jednostavno odrezati.

Okamova britva i ljubavni nesporazumi

Međutim, baratanje Okamovom britvom postaje mnogo teže kad su u naše rasuđivanje upletene emocije. Kad se mlada i zaljubljena osoba pita zašto joj se predmet njene ljubavi ne javlja ili ne odgovara na poruke, ona će nekoliko poznatih činjenica spajati na tako neverovatne načine, koji će se graničiti sa poezijom: možda mu je bolesna mama, možda su mu isključili telefon, možda neće da me uznemirava jer zna da imam mnogo da učim…

A onda se u smišljanje mogućih razloga nejavljanja uključe i drugarice, pa nastaju čitavi romani. I to traje danima, ponekad i mesecima, sve dok stvarnost ne upotrebi Okamovu britvu, kad zaljubljena osoba već nije imala srca da to učini.

Kad muž počne da dolazi s posla kasno i povremeno s tragom karmina na košulji, postoji mogućnost da se, kao Ričard Gir u onom filmu, upisao u plesnu školu, a sramota ga je da to prizna svojoj ženi. 

Postoji mogućnost i da je dobio novog šefa koji ga kinji ili zahtevnog klijenta koga mora da vodi na večere. Muška mašta je neiscrpna u smišljanju ovakvih izgovora. I ovde je najjednostavnije objašnjenje istovremeno i najverovatnije, mada će u takvoj situaciji i najinteligentnije žene upotrebu Okamove britve odlagati do samog kraja.

Najjednostavnija opcija štedi vreme i živce

I u mnogo manje dramatičnim svakodnevnim situacijama, mi smo skloni da nepotrebno komplikujemo. U neplaniranoj situaciji, kad nam iskrsne posao koji moramo da završimo, zbog čega ne stižemo na zakazani termin u teretani, mi obavezno počnemo da žongliramo i pravimo akrobacije tipa: sešću u kola, otići na vežbe, pa ću se vratiti da završim posao. Ta opcija nije realna, jer podrazumeva nepotrebno trošenje vremena.

Jednostavnija i bolja opcija je završiti posao, pa planirano vežbanje u teretani nadoknaditi trčanjem posle posla. Ovde je Okamovu britvu najbolje primeniti odmah, jer osim što je najjednostavnije moguće rešenje i najbolje, uštedi se vreme koje inače izgubimo na smišljanje komplikovane opcije.

Spas od panike na poslu

Okamova britva nas spasava i od nepotrebnog paničenja. Poslali smo mejl klijentu i sutra vidimo da nema odgovora. Počinjemo da se preispitujemo: da nisam nešto pogrešno uradio, možda je moja cena previsoka, da li da pošaljem još jedan mejl. Stvaramo sebi tenziju, katastrofične pretpostavke se umnožavaju, nivo stresa raste. A zaboravljamo da je možda naš klijent prezauzet i da će odgovoriti kad naš predmet dođe na red.

Ovde smo naprvili nekoliko teorija o istoj stvari – izostanku odgovora. Pošto nemamo mogućnosti da proverimo koja od naših teorija je tačna, najbolje je da izaberemo najjednostavniju, jer njome barem štedimo vreme, a i živce.

Princip odbacivanja nepotrebnog

Okamova britva nije zakon, ona ne tvrdi da je najjednostavnije rešenje uvek tačno, niti favorizuje jednostavna rešenja. Ona samo pomaže da ne komplikujemo stvari dodavanjem nepotrebnih hipoteza i teorija.

Uprkos tome, princip odbacivanja nepotrebnog koristili su i umovi kao što je Kopernik, koji je tvrdio: „Ako imate dve teorije koje objašnjavaju neki fenomen, treba da uzmete jednostavniju.” I pre Okama, veliki umovi su koristili sličnu tehniku. Tako, Aristotel je tvrdio da se treba ugledati na prirodu, koja dela na najjednostavniji mogući način. Ajnštajn je svoju teoriju relativnosti sveo na vrlo jednostavnu formulu i tvrdio: „Sve treba učiniti maksimalno moguće jednostavnim, ali ne jednostavnijim od toga.”

Prema tome, kad vidimo svetla koja se kreću na noćnom nebu, možemo da napravimo mnogo pretpostavki, ali se najverovatnije radi o avionima. Ili, kako je jedan Amerikanac to formulisao: „Kad u Americi čuješ topot kopita, pomisli na konje, a ne na zebre.”

Razgovarajmo pre nego što se naljutimo 

I zaista, koliko puta nam se desilo da smo čuli kako je o nama loše pričao ili uradio nešto loše po nas neko od koga to nismo očekivali. I prvo smo pomislili na zebre, to jest, da je ta osoba to uradila iz zlobe, s namerom da nas povredi i da nam napakosti. 

U nama se rađa ogorčenje koje nas još više udaljava od racionalnog razmišljanja. Danima tražimo razloge, pitamo se zašto, izmišljamo scenarije. 

A zapravo, možda osoba nije imala lošu nameru, možda je bila nesmotrena ili nekompetentna, a reči su loše prenete. Ili, kako je Napoleon to govorio: „Nebrigu ne treba objašnjavati kao zlobu.” Najjednostavnije rešenje je razgovarati sa tom osobom pre nego što je proglasimo za neprijatelja. 

Okamova britva u šopingu, ormanu i ženskoj tašni 

U skladu sa učenjem samog Vilijama Okama, franjevca zavetovanog na skromnost, teoriju koja se po njemu zove neki formulišu i kao: „Zašto tražiti više, kad je i manje dovoljno.” Ovaj aspekt može da bude koristan kod ekonomičnog rasuđivanja pri trošenju novca. 

Ima li koga, ko barem nekada nije kupio cipele koje ga stežu sa uverenjem da će se razgaziti, ili haljinu koja je tesna, sa uverenjem da će smršati. Svako je barem ponekad kupio nešto što niti mu treba, niti mu dobro stoji, niti ima priliku da tako nešto obuče. A da smo se pre takvih kupovina barem na trenutak dohvatili Okamove britve, ona bi bez po muke ostrugala sve te zamišljene situacije i dovela nas do najjednostavnijeg mogućeg odgovora: ne kupuj to. 

A onda, zašto kupujemo skupi model mobilnog telefona kad koristimo sasvim mali broj njegovih opcija? I šta bi uradila Okamova britva od našeg ormana, kad bismo imali srca da je upotrebimo? A tek kako bi naši stanovi postali moderni i blistavi bez mnogo ulaganja, kad bismo iz njih izbacili višak predmeta i boja! 

To koliko bi Okamova britva imala posla u svakoj ženskoj tašni, ne treba ni pominjati.