Volim naš život

Rođendan mi je, čini mi se 150, pa sam odlučila da volim svoje najbolje drugarice javno

Počelo je odavno. Noseći bebe u naručju, rendajući zamrznutu pomorandžu, spremajući kolače pred porođaj da imaju gosti čime da se posluže, jednim uspešnim i jednim neuspešnim kuvanjem ajvara.

Ovako počinju svi ljubavni romani, pa i ovaj.

Devojčice koje koračaju, bore se, vole, gube, plaču, smeju se, boje se, ostavljaju, zavode, kuvaju, čiste, oblače visoke štikle krvare im stopala dok trče jedna ka drugoj. Rastu, razvijaju se, ljute se, uživaju. Veruju.

Imamo osmoro dece, i inženjere i doktore nauka i tinejdžere i one koji to žele da budu. Bivše muževe i pokojne muževe. Bivše snove i pokojne poslovne poduhvate.

Rođendan mi je, čini mi se 150, pa sam odlučila da volim svoje najbolje drugarice javno.

Dragana veruje u racio, Nataša u kosmičku pravdu, a ja u boga

Slavim danas na istom mestu kao i prošle godine. Svi smo zajedno. Brojčano pojačani ove godine za zetove . Dobro došli i čestitam!

Blagoslovena sam vama, drage moje.

Dragana veruje u racio, Nataša u kosmičku pravdu, a ja u boga.

Sveti Luka i svi arhanđeli molite se za nas, neka i nama trepere i srce i duša od Njegovog prisustva, jer tada će i nama mir vladati i tom radošću čemo dobiti snagu da strele lukavoga lako odagnamo od sebe.

Slušamo Massima – Imam mali krug velikih ljudi, na repeat.

Uživam na maksimum, gledajući sve vas, moje. A ja sam vaša!

Ide gas, volim naš život.