Voli me, ne voli me… šef!

Svuda postoje miljenici šefova i oni koje šefovi jedva podnose, pa utisak da nas nadređeni omalovažava ili ne voli nije uvek plod mašte

Šef me ne voli, pomislila je svaka osoba koja je barem mesec dana bila zaposlena. To je, naprosto, deo poslovnog folklora. Ali ako osećamo da nadređeni pokazuje netrpeljivost ili hladnoću samo prema nama, a ne i prema drugim kolegama, onda zaista imamo problem. Mnogi iskusni profesionalci reći će da, ako je moguće, treba smesta napustiti ovakvo radno mesto, jer će se to svakako desiti u perspektivi.

Trećinu života provodimo na poslu, ali u praksi je to i više, naročito ako se uračuna spremanje za posao, putovanje do posla i nazad.

Osećanje da nas šef ne voli brzo će zatrovati i ono malo preostalog slobodnog vremena, a ako potraje duže, poremetiće i naš pozitivan odnos prema poslu.

Dobri šefovi uvek mogu da prevaziđu određenu ličnu netrpeljivost i da daju prednost profesionalnim kvalitetima zaposlenog

Lavirint poslovnih odnosa

Dobri šefovi uvek mogu da prevaziđu određenu ličnu netrpeljivost i da daju prednost profesionalnim kvalitetima zaposlenog. Obrnuta situacija, kada ste izloženi kritici i preispitivanju bez razloga, spada u domen mobinga, što je posebna priča.

Često se, međutim, dešava da osećaj kako nas šef ne voli proističe samo iz činjenice da mi ne volimo njega. Naravno, postoji čitav set pravila kako da se ponašamo prema šefu koji nama nije naročito drag.

Da bismo proverili objektivno stanje stvari trebalo bi da se preispitamo, jer uvek postoji mogućnost da smo se izgubili u lavirintima komplikovanih ličnih emocija i poslovnih odnosa.

U svakom slučaju, ako postoji ova vrsta tenzije i određene netrpeljivosti sa vrha, možete doživeti neku vrstu sabotaže.

Bez poverenja nema dobre saradnje

Ako šef prilikom razgovora izbegava kontakt očima, to je siguran znak destruktivne dinamike odnosa između šefa i zaposlenog, navodi se u Harvard Biznis Rivju. Takva dinamika nastaje kad šef ima određene primedbe na ono što zaposleni pokazuje. Ako šef pojačava pritisak ili kontrolu onoga što zaposleni radi, dodatno podstiče nesigurnost zaposlenog i stvara začarani krug.

Ako uz to nikada ne razmeni poneku neformalnu rečenicu i ignoriše naše mejlove i često otkazuje sastanke, nešto zaista nije dobro.

Kad nadređeni počne da traži da odluke, koje smo ranije donosili sami, sada ne donosimo bez njegovog odobrenja, on pokazuje da nas ne smatra pouzdanim izvršiocem, odnosno da u našem radu uviđa ozbiljne nedostatke. A bez poverenja nema ni pozitivnog saradničkog odnosa.

Ne treba gubiti samopouzdanje

U stvarnom životu, svuda postoje miljenici šefova i oni koje šefovi jedva podnose. Jedno istraživanje pokazalo je da 90 odsto šefova ima svoj unutrašnji krug zaposlenih s kojima rado i intenzivno sarađuju, dok sve ostale zaposlene tretiraju kao autsajdere. Dakle, ne moramo biti nužno paranoični ako osećamo da je naš šef prijateljski raspoložen prema drugima, a prema nama zvaničan i hladan.

Često se dešava da osećaj kako nas šef ne voli proističe samo iz činjenice da mi ne volimo njega

Naravno, sve ove pobrojane situacije, mada ima i drugih, ne treba da utiču na naše samopouzdanje. Savet stručnjaka za vođstvo na poslu i probleme hijerarhije je da vratimo film i vidimo kada je spirala našeg odnosa sa šefom krenula nizbrdo, kako bismo uvideli šta se tada dogodilo.

Riskantan potez je da zatražimo sastanak sa šefom, ali ako smo se odlučili za njega, treba da govorimo samo o svojoj želji da budemo koristan deo tima, nikako ne smemo da pominjemo ostale kolege i poredimo se s njima.

Druga opcija je da strpljivim gestovima ponovo zadobijamo šefovo poverenje. To ne znači da treba da podilazimo, već da pokažemo da smo spremni na promenu dosadašnje radne rutine.