Voleli smo da znamo
Sve smo ispod oka gledali ove što nisu tako brzo kapirali šta je fora. Skupljali smo se, bodrili smo štalu i nas ovce
Shvatila sam da je prošlo više od dvadeset godina od kad sam na ulici tražila da se poštuju ljudska prava i kad sam mislila da moje malo dete, rođeno u godini akcije Oluja, čeka budućnost posuta nevenovim cvetovima kao u indijskoj seriji.
Sve sam mislila, biće šareno, nasmejano. Znate ono: švenk na ljutu svekrvu, pa švenk na posramljenu mladu. Nerviraćemo se samo ako svekrva misli da nosim kratku suknju ili prekratku kosu, da li mi je sarma kompaktna i jel’ ima supe za njenog sina. Da će teme za brigu biti da li smo izašli i u petak i u subotu, a dete smo uvalili neudatoj tetki, pa se ljute i svekrva i tašta, jer em se tetka ne udaje, em šta ima da izlazimo dva dana zaredom.
Sećam se koliko sam se sekirala jer kasnim kući zbog pomenute svekrve (pre te zvanične titule) koja je mesila kolače isključivo posle 21 uveče. Moj tadašnji momak sipa iz flaše koka-kole benzin u auto, da se ne smrzavam po zimi i čekam autobus. Laže roditelje da me prati na stanicu, jer taj benzin je svima bio za nedajbože.
Diži glavu, idemo dalje!
Ne, nisam nostalgična za tim vremenima. Taman posla.
Jer, nama su obećali i objasnili. Neće biti nikad gore. Ljudi će biti zadovoljniji, srećniji, niko neće nikog mrzeti. Greške su shvaćene, lekcije naučene. Na pravom ste putu. Ako išta znamo – ovo je jedini put.
A voleli smo da znamo. Da budemo na pravoj strani. Da pripadamo grupi pravijih. Pametnijih. Sve smo ispod oka gledali ove što nisu tako brzo kapirali šta je fora. Skupljali smo se, bodrili smo štalu i nas ovce.
Ne, ne, nisam nostalgična. Očajna sam.
O, građanska inicijativo, civilno društvo, gde li ste se sakrili na brdovitom Balkanu. Posrćemo, učimo da hodamo dve decenije. Dete koje nikad ne poraste. Nikom nije zabavno, ni roditeljima, ni detetu.
Danas deca kuvaju. Vide da je gusto.
Diži glavu, idemo dalje!
Ima super recept za zdrave grickalice – sve semenje što imaš smutiš sa vrućom vodom, razvučeš, pa u rernu na 150 stepeni.
Ana Rodić kaže da uvedemo dan kad jedemo tri urme dnevno. Em mršavimo, em tako rade beduini. Oni znaju.
Presveta Bogorodice, Ti mi sama pomozi jer sam nemoćna.
Amin.