VMA dijeta (medicinska dijeta) – šta je, kako izgleda i da li je efikasna
Medicinska dijeta, kod nas poznata kao VMA dijeta, datira još iz sedamdesetih godina prošlog veka. Mi smo se potrudili da vam detaljno otkrijemo šta podrazumeva tzv. VMA dijeta i zašto je stekla popularnost, donosimo i današnje stavove i iskustva stečena tokom pola veka postojanja ove ciklične dijete.
Verovatno se pitate da li medicinska VMA dijeta zaista deluje i da li je prava za vas. Ovaj članak razmatra prednosti i nedostatke tzv. VMA dijete.
Šta je VMA dijeta?
Ova vrsta dijete je kod nas poznata kao VMA dijeta, medicinska dijeta, bolnička, dijeta sa pomorandžama i jajima, i navodno su je osmislili stručnjaci Vojnomedicinske akademije za pacijente kojima je bilo potrebno da brzo smršaju neposredno pred operaciju, a da pri tome ostanu vitalni i zdravi kako bi lakše podneli intervenciju. Kasnije su lekari sa VMA demantovali da je protokol ove dijete potekao iz njihove ustanove i da tvrdnje koje cirkulišu, da je preporučuju radi mršavljenja pre operativnih zahvata, nisu tačne.
U opisima ove VMA medicinske dijete cikličnog tipa govori se da su nervoza i razdržljivost svedeni na minimum. Navodno se gubi 7, pa čak i do 15 kg za 15 dana.
U stvari, koncept medicinske dijete (VMA dijete) nastao je 1970-ih godina, a temelji se na popularnoj knjizi The Complete Scarsdale Medical Diet dr Hermana Tarnovera (Herman Tarnower), kardiologa iz Skarsdejla (Njujork, SAD). Originalno, dokor Tarnover je osmislio ovu dijetu kako bi svojim gojaznim pacijentima pomogao da smršaju u cilju sprečavanja kardiovaskularnih bolesti. Medicinska dijeta bazira se na unosu samo 1000 kalorija dnevno, bez obzira na pol, težinu ili aktivnosti tokom držanja dijete.
Tako radikalno smanjenje unosa dnevnog broja kalorija dovodi do brzog gubitka kilograma.
Kao što smo naveli, medicinska dijeta ili VMA dijeta (kako je nazvana kod nas, jer su neki originalnu označavali i kao bolnička, pa verovatno otud ovaj naziv) bazirana je na niskom unosu kalorija, ugljenih hidrata i masti, i povećanom unosu proteina, zbog čega je telo prinuđeno da počne da troši masne zalihe kako bi zadovoljilo potrebu za energijom. Preciznije, medicinska dijeta se bazira na visokom unosu proteina – 43 odsto, dok je unos masti 22,5 odsto, a ugljenih hidrata 34,5 odsto.
Tokom VMA dijete nije dozvoljeno piti ništa osim vode, nezaslađenog čaja ili kafe. VMA dijeta je brza dijeta koja se može sprovoditi 5, 10 ili 15 dana u zavisnosti od broja kilograma koje je potrebno brzo izgubiti. Bez obzira za koju verziju se osoba odluči, princip je isti. Potrebno je slediti petodnevni jelovnik medicinske dijete koji se ponavlja.
Uz VMA dijetu se u roku od 15 dana može izgubiti i do deset kilograma, što zavisi od početne težine (osobe s većim brojem kilograma brže mršave). Takozvana VMA dijeta je jednostavna za sprovođenje i ne bi se smela držati duže od dve nedelje.
Šta de dešava posle 15 dana brze dijete?
Nakon 15-dnevne početne dijete, može se uvesti nekoliko zabranjenih namirnica, kao što je integralni hleb (do dva parčeta dnevno), pecivo (kao retka poslastica) i jedno alkoholno piće dnevno. Iako se prema inicijalnoj ideji dijete očekuje da se sledi lista odobrenih namirnica, dopušteno je povećati veličinu porcija i kalorija.
Tarnover je predložio da se nakon prvobitnog drastičnog dela medicinske dijete, odnosno tzv. VMA dijete, prati program Keep Slim (ostani mršav) dok se ne primeti da se težina povećava. Ukoliko bi došlo do ponovnog debljanja ILI PREKOMERNE ILI NEŽELJENE TEŽINE, uputstvo je da se ponovi početna dijeta.
Kako navodi Healthline, na VMA ili medicinskoj dijeti dozvoljeno je uneti samo 1000 kalorija dnevno i ključno je pratiti veličinu porcija i držati se samo odobrene hrane, međutim ovaj portal je pomenutu dijetu ocenio vrlo niskom ocenom – 1,25 od 5.
Nakon mnogih pojedinačnih priča o uspehu, Tarnover je 1979. godine objavio knjigu The Complete Scarsdale Medical Diet. Međutim, Tarnover je preminuo godinu dana nakon objavljivanja knjige. Nedugo zatim, Scarsdale dijeta bila je snažno kritikovana zbog svojih ekstremnih restrikcija i „brzog rešenja” i naišla je na ogromne kritike medicinske zajednice. Pomenuta knjiga doktora Tarnovera više nije u štampi.
Keep Slim program
Nakon početne 15-dnevne dijete, dozvoljeno je uvođenje nekoliko zabranjenih namirnica, kao što su integralni hleb (do 2 kriške dnevno), pekarski proizvodi (kao retka poslastica) i jedno alkoholno piće dnevno. Iako se i dalje očekuje da pratite listu odobrenih namirnica, dozvoljeno je povećanje veličine porcija i kalorija radi veće fleksibilnosti.
Tarnover je predložio praćenje Keep Slim programa dok ne primetite povećanje težine. Ako se ugojite, savetuje se ponovni prelazak na početnu 15-dnevnu dijetu.
Koje su zabranjene namirnice tokom VMA dijete?
Zabranjene su sve grickalice, osim šargarepe i celera. Možete konzumirati i niskonatrijumske supe od povrća, koje se jedu samo kada je neophodno. Morate piti najmanje 4 šolje (945 ml) vode dnevno, ali možete uživati, umereno, u crnoj kafi i običnom čaju (bez dodavanja šećera).
Glavna pravila uključuju ishranu bogatu proteinima, ograničavanje na 1.000 kalorija dnevno i pridržavanje ograničene liste odobrenih namirnica.
Skarsdejl dijeta zabranjuje brojne namirnice, uključujući mnoge zdrave, poput batata, avokada, pasulja i sočiva. Nema navedenih razloga zašto su ove namirnice zabranjene.
- Voće: novije verzije VMA dijete sada dozvoljavaju većinu voća – ali kao poslasticu.
- Povrće i skrob: pasulj, kukuruz, sočivo, grašak, krompir (beli i batat), bundeva i pirinač.
- Mlečni proizvodi: punomasni mlečni proizvodi uključujući mleko, jogurt i sir.
- Masti i ulja: sva ulja, puter, ghee (gi – prečišćeni puter), majonez i prelivi za salate.
- Pšenica i žitarice: većina proizvoda od pšenice i žitarica (npr. hleb, žitarice za doručak, keks, krofne, palačinke, pasta, pita hleb, pica, sendviči, tortilje).
- Orašasti plodovi i semenke: svi orašasti plodovi i semenke osim oraha i pekana (u ograničenim količinama).
- Meso: visokoprocesuirano meso, kao što su razne mesne prerađevine, kobasice i slanina.
- Slatkiši i deserti: svi slatkiši i deserti, uključujući čokoladu.
- Prerađena hrana: brza hrana, smrznuta hrana, čips, gotova jela, itd.
- Pića: alkoholna pića, pića sa veštačkim zaslađivačima, većina voćnih sokova, gazirana pića i specijalne kafe i čajevi.
Koje su dozvoljene namirnice tokom VMA dijete?
Na VMA dijeti dozvoljen je mali izbor namirnica. Ključno je da pratite veličine porcija i konzumirate samo odobrene namirnice.
Dozvoljene namirnice
- Sirovo povrće: paprike, brokoli, prokelj, kupus, šargarepa, karfiol, celer, boranija, lisnato povrće, zelena salata, luk, rotkvice, spanać, paradajz i tikvice.
- Dvopek: integralni, u novijim verzijama VMA dijete.
- Voće: preporučen je grejpfrut kad god je moguće, jabuke, borovnice, dinje, grožđe, limun, limeta, mango, papaja, breskve, kruške, šljive, jagode i lubenica.
- Meso, živina i riba: nemasna govedina (uključujući hamburger/pljeskavice), piletina, ćuretina, riba.
- Jaja: žumanca i belanca, ali pripremljena bez ulja, putera ili drugih masti.
- Mlečni proizvodi: proizvodi sa niskim procentom masti, kao što su mleko sa 2% masti ii posni sir.
- Orašasti plodovi i semenke: samo šest polovina oraha ili badema i to povremeno, ukoliko je neophodno.
- Začini: većina biljnih i drugih začina je dozvoljena.
- Pića: nezaslađena crna kafa, čaj i voda, kao i dijetalna soda (gazirana pića) bez kalorija.
Kako izgleda medicinska VMA dijeta – plan ishrane po danima
VMA dijeta (Skarsdejl dijeta) dijeta preporučuje konzumiranje istog doručka svakog dana i pijenje mlake vode tokom dana. Grickalice su zabranjene, ali su dozvoljeni šargarepa, celer ili supe od povrća sa niskim sadržajem natrijuma, ako ne možete da čekate do sledećeg obroka.
Pored toga, nije dozvoljeno korišćenje ulja ili drugih masti prilikom kuvanja.
Između obroka bi trebalo da prođe bar četiri sata i ne bi trebalo jesti posle 20 časova.
Kada pogledamo listu dozvoljenih namirnica, uočava se da se pojedine namirnice mogu zameniti nekim iz liste, ali u preporučenoj količini.
Doručak je dok traje VMA dijeta svakog od pet dana isti.
- 1 pomorandža
- 1 komad dvopeka ili 4 krekera
- Šoljica kafe ili čaja i to bez zaslađivača
Ispod smo naveli kompletan jelovnik za pet dana.
Prvi dan
Ručak
- 1 kuvano jaje
- 2 kašike kisele pavlake, koja se može zameniti kiselim mlekom ili jogurtom
- 1 dvopek
- 1 pomorandža
Večera
- 1-2 dvopeka
- 2 kuvana jajeta
- 1 paradajz
- 1 krastavac
Drugi dan
Ručak
- 1 kuvano jaje
- 2 kašike kisele pavlake, koja se može zameniti kiselim mlekom ili jogurtom
- 2 dvopeka
- 1 pomorandža
Večera
- 1 dvopek
- 125 g mlevenog junećeg mesa
- 1 paradajz
- 1 pomorandža
Treći dan
Ručak
- 1 kuvano jaje
- 2 kašike kisele pavlake, koja se može zameniti kiselim mlekom ili jogurtom
- 1 svež krastavac
- 1 pomorandža
Večera
- 1 dvopek
- 125 g mlevenog junećeg mesa
- 1 šoljica kafe ili čaja bez šećera
- 1 pomorandža
Četvrti dan
Ručak
- 1 komad dvopeka
- 125 g mladog kravljeg sira
- 1 paradajz
Večera
- 2 dvopeka ili 8 krekera
- 125 g mlevenog junećeg mesa
- 2 sveža paradajza
Peti dan
Ručak
- 200 g kuvanog junećeg mesa
- 1 komad dvopeka
- 1 svež paradajz
Večera
- 1 tvrdo kuvano jaje
- 500 g barenog povrća
Prednosti VMA dijete
Medicinska dijeta, ili VMA dijeta, ima mana, ali se mora reći da je jednostavna, sa uputstvima koja se lako prate. Vrlo je ekonomična i u odnosu na vrstu namirnica, kao i na količine, a i ne zahteva neku specifičnu opremu.
Pored toga, podstiče konzumaciju hrane bogate proteinima zajedno sa povrćem u svakom obroku. U zavisnosti od vašeg uobičajenog načina ishrane, ovo može poboljšati kvalitet vaše ishrane.
Nedostaci i rizici VMA dijete
S obzirom da je VMA dijeta nastala još sedamdesetih godina i naišla na kritiku, spisak nedostatka je veći od benefita.
VMA dijeta nuspojave
- Vrlo restriktivna
- Nefleksibilana
- Teška za dugoročno održavanje, jer velika ograničenja nakon VMA dijete mogu podstaći jo-jo efekat.
- Može uticati na usporavanje metabolizma.
- Zahteva ciklično održavanje i povratk na restriktivni režim ukoliko dođe do povratka kilograma.
- VMA dijeta stavlja akcenat na unos kalorija umesto na nutritivnu vrednost.
- Novija saznanja ukazuju da su i neke visokokalorične namirnice (npr. orašasti plodovi, maslinovo ulje…) povezane sa nižim rizikom od gojaznosti, smrtnosti, bolesti srca, dijabetesa.
- Trend je da se danas više fokusiramo na kvalitet nego isključivo na broj kalorija.
- Prioritet daje gubitku težine umesto zdravlju.
Medicinska (VMA) dijeta iskustva – da li je zaista efikasna?
Probali smo VMA dijetu i nije nam bilo teško, osim možda kada smo došli do petog dana. Nismo osećali preteranu glad ili želju za određenim namirnicama, čak smo se bavili umerenom sportskom aktivnošću.
Naše je iskustvo da je vrlo teško izdržati ciklični ritam, pratiti tri ciklusa od pet dana, i to identične ishrane. Pravili smo između tih perioda pauze tokom vikenda i prelazili na keep slim program. Samim tim ne možemo reći sa sigurnošću koliki bi bio gubitak kilograma nakon 15 dana VMA dijete i to je sigurno individualno i zavisi od koje se težine pođe.
Kada je u pitanju VMA dijeta, iskustva onih koji su je probali se razlikuju, ali gotovo sva ukazuju na to da ona pomaže da se prekine sa neplaniranim konzumiranjem namirnica tokom dana, jer se između obroka pravi pauza od bar četiri sata.
Bitno je i što se lakše stekne navika da se ne jede posle večere; idealno je da ona bude do 20 časova.
Uđe se u zdraviji, pravilniji ritam ishrane i posle tri nedelje se i potreba za većom količinom hrane smanji, dovoljno je što se neke navike promene.
I, na kraju, najbolje dijete su one koje dozvoljavaju sve namirnice u umerenim količinama, obezbeđuju optimalnu ishranu kroz celovitu hranu i lako se prate na duge staze.
Česte promene težine mogu biti štetne, kako fizički tako i mentalno, jer mogu dovesti do sporijeg metabolizma, povećanog rizika od ponovnog dobijanja težine, loše slike o telu i poremećaja u ishrani.
Ipak, usvajanje zdravih životnih navika, kao što su konzumacija nutritivno bogate hrane, redovno vežbanje, dovoljno sna i upravljanje stresom, može poboljšati ukupno zdravlje, sa ili bez gubitka težine.
Pre nego što započnete bilo koju dijetu, bila to VMA dijeta ili neka druga, preporuka je da se konsultujete sa kvalifikovanim zdravstvenim stručnjakom, lekarom ili nutricionistom, kako biste dobili personalizovane savete koji odgovaraju vašim individualnim potrebama i ciljevima. Takođe, budite skeptični prema dijetama koje obećavaju brze rezultate ili onima koje zahtevaju ekstremne mere koje nisu održive na dugoročnom nivou i koje nemaju naučnu podršku.
Izvor: Healthline