Vitez
Savremena muška čežnja za ljubavlju mnogih žena i za nepripadanje nijednoj, u potpunoj je suprotnosti sa drevnim idealom muškosti
Ne samo zbog serije Azbuka naših života i mojih romana po kojima je napravljena, nego i zbog stvarnosti koja nas zaskače na svakom ćošku, razmišljam ovih dana o našim životima, takvim kakvi jesu.
Pre neko veče bila sam na jednoj zabavi, na kojoj su neki muškarci bili, bez ikakvog zazora, sa svojim devojkama, ljubavnicama, dok su supruge ostavili ili kod kuće uz televizore, ili negde usput. Pomislila sam na epidemiju razvoda, usamljenosti, na prevaru, na javnu prevaru koja je danas postala nešto što se podrazumeva i što više nikoga ne šokira.
Ta savremena moda bestidnosti i višeženstva jeste svojevrsni društveni novitet – ljubavnica koja se javno prikazuje predstavlja neku vrstu dodatka portfoliju zamišljenog uspeha, moći i novca. Bogatuni, očigledno, moraju da se pokazuju, podjednako brojem i vrstom automobila i nekretnina, koliko i svojim javnim trofejima.
Poslednji vitezovi koji su hodali zemljom bili su naši očevi
Izašla sam odatle nekako deprimirana. Kuda ide ovaj svet, pomislila sam, dok sam čekala taksi u Ulici Strahinjića bana.
I onda mi je palo na pamet da je Banović Strahinja zauzeo junačko i jedinstveno mesto u pesmi i u večnosti, kao najveći od svih srpskih junaka i kao najveći ljubavnik – jer je svojoj ženi oprostio prevaru. Ili što bi rekao čuveni Jovan Skerlić – „Banović Strahinja prašta, prosto zato jer prašta”. A ja bih dodala – oprostio joj je jer ju je voleo, jer je voleo samo jednu ženu. Ili, kralj Stefan Uroš koji je posadio hiljade jorgovana dolinom Ibra, kako bi dobrodošlica njegovoj voljenoj Jeleni Anžujskoj bila čarobnija.
Taj romantični ideal izgubio se danas pod pritiskom promenjenog sistema vrednosti. Egoizam i narcisizam, koji ova civilizacija podržava, stvorio je generacije ojađenih, usamljenih i izgubljenih u svemiru, koji se neprestano ogledaju da provere kako im stoje šiške. Rasturio je ideju porodice, braka, a od muškaraca odgojenih na plejboj matrici napravio je novu društvenu formu – čovek koji nije u stanju da voli i poštuje jednu ženu, ne voli i ne može da poštuje nijednu.
Savremena muška čežnja za ljubavlju mnogih žena i za nepripadanje nijednoj, u potpunoj je suprotnosti sa drevnim idealom muškosti.
Vitez nije bio tu da bude voljen, nego da voli.
Poslednji vitezovi koji su hodali zemljom bili su naši očevi.