Vikend lisice

U moru javnih ludila koji nas zapljuskuju svakoga dana i odasvud, jedna mala vest, objavljena ovih dana na Tiktoku, ostavila me je sa izmešanim osećanjima šoka i tuge.

Naime, jedna lokalna influenserka objavila je, zapanjena, najnoviji trend među muškarcima u Beogradu. Zapravo, trend je stigao iz sveta i kod nas. Radi se o tome da momci, i oni koji se tako osećaju, za potrebe seksualnog, ljubavnog i društvenog osvajanja, za vikend iznajmljuju ni manje ni više nego – skupocene satove! Roleks, brajtling, šopar, kartije… Neko se mudro dosetio da i ovdašnjim bezmozgovićima prodaje iluziju, i stvar je, kao biznis, upalila.

Ovaj najnoviji trend, međutim, na kulturnoj i socijalnoj mapi, ostavlja veoma tužan utisak. On govori o potpunoj nemoći malog čoveka da se snađe u šumi novog vrednosnog sistema u kome čovek ne znači ništa, i u kome znak materijalne moći predstavlja sve.

Iznajmljivanje znaka bogatstva, koji šljašti na muškoj ruci, nije ništa drugo nego kratkotrajno iznajmljivanje zamišljenog bajkovitog identiteta da bi se ostavio utisak. Paradoks svakog iznajmljivanja radi pokazivanja, u pozorištu vikend-svakodnevice, leži u đavolskoj zameni teza – iako zamišljen kao egopodizač, ovaj koncept suštinski radi kao duboki podrivač samopouzdanja. Poruka koju tim mučenicima šalju svi ti roleksi i brajtlinzi dok privremeno šljašte na njihovim rukama pod stroboskopskim svetlima klubova, u separeima i kockarnicama, jeste poruka o potpunoj nedovoljnosti i podvučenom jadu njihovih egzistencija.

Jer, u ponedeljak, oni će opet biti mali, obični ljudi koji sami sebe preziru. Vikend samoljublje ostrvljuje se na radnu nedelju u kojoj postoji samo običnost koju mrze.

Zamišljam njihov lični jad koji ih nagoni da ulaskom u projekat rent a watch, u stvari, rentiraju kratkotrajni novi život kojim će da fasciniraju iste takve muškarce, i devojke koje iz istih razloga rentiraju brendirane tašnice.

Taj mrak gologuzije nije mrak siromaštva – to je mrak gluposti, neobrazovanosti, praznine i totalnog ropstva u kazamatima potrošačkog univerzuma, u kojima je mera čoveka svedena na ono čime se nakitio.

Pornografsko u ovoj priči leži upravo u tom nesvesnom samoponižavanju – samo onaj ko o sebi misli da je niko, može da pomisli da za vikend može da bude neko.

Sat nije samo maska. Sat je postao okov, neka vrsta simboličkih lisica za one koji nemaju ništa u glavi.