Vežbajte da se osmehujete očima

U Srbiji maske nisu bile deo stajlinga, ali dok živimo u pandemiji možda to i postanu. A ako ih već nosimo, možemo da im damo malo ličnog pečata

Da li znate kurtoazno da se osmehete – očima? Možete li da „čitate” poruke sa lica ljudi kojima je polovina lica pokrivena? Mislite li da će posle karantina odlazak na posao bez maske biti hrabrost, ludost ili nepristojnost?

Bez obzira na prvobitno različite poruke o tome da li treba nositi masku ili ne, čak i pre preporuke većine medicinara da je treba staviti, uspostavljen je izgleda prećutni konsenzus i ljudi su počeli da pokrivaju nos i usne prilikom odlaska u prodavnicu, apoteku ili banku.

Marame kao štit

Kada je korona izbila u Kini, na Dalekom istoku maske su se masovno nosile (mada je u tom delu sveta uobičajeno da se maske nose i kao zaštita od zagađenja). Na evropskom i američkom tlu, glavna zaštita od virusa nekoliko dana bile su marame i šalovi jer maski u prodaji nije bilo. To improvizovano pokrivanje lica, bez dokaza da je efikasno, bilo je psihološka reakcija i jedina akcija koju su ljudi mogli da preduzmu protiv virusa.

Prve maske koje je čovek napravio imale su ritualni karakter, a kasnije su služile i da prikriju stalešku ili političku pripadnost. Kulturološki, maske su oduvek predstavljale sigurnost, zaštitu i solidarnost.

Čak i pre preporuke medicinara da treba nositi masku, uspostavljen je prećutni konsenzus i ljudi su počeli da pokrivaju nos i usne

Medicinske maske, preteče današnjih, pojavile su se krajem 19. veka, a lekari su ih stavljali tokom operacija da bi sprečili prodiranje bakterija iz vazduha u otvorenu ranu. Zatim su ih 1910. godine poboljšale i uvele u upotrebu kineske vlasti da bi sprečile širenje plućne kuge. Osam godina kasnije široko su prihvaćene kao zaštita od španskog gripa. Kad je epidemija prošla, Evropljani su prestali da nose maske. U  Kini su, međutim, ostale popularne jer su bile, između ostalog, simbol građanske svesti i brige za zajednicu. Takav stav učvrstila je epidemija SARS-a 2002. godine.

Pošto se korona preselila na evropsko tlo, mnogi su lice pokrili maramama jer maski u prodavnicama nije bilo

Luksuzni ukras na licu

Kada su klimatske promene postale glavna svetska tema, maske, i to ne samo one medicinske, postale su simbol otpora zagađenju životne sredine i modelima ponašanja koji su doveli do toga. Koliko god izgleda da je daleko od politike, moda zapravo uvek ide u korak sa društvenim kretanjima. U prošloj deceniji, skupe luksuzne maske sa dizajnerskim potpisom više puta su viđane na modnim pistama širom sveta. Poznate ličnosti i modeli nosili su maske kao i objavljivali selfije, među njima Bela Hadid i Gvinet Paltrou. U Srbiji maske nisu bile deo stajlinga, ali pošto živimo u pandemiji možda to i postanu. A ako ih već nosimo, možemo malo da se poigramo dezenima i uvežbamo osmeh očima kako bismo izgledali manje ozbiljno i jednoobrazno.

Kada su klimatske promene postale glavna svetska tema, maske su dospele na modne piste