Vetar u kosi

Zaboravimo zime, teške reči, bure, oluje, brodolome, teške tišine. Iz bunara grešaka izaći, glava gore, otresti sa sebe samosažaljenje, samokažnjavanje, kajanje i prekor

Nema nikoga ko ne poželi vetar u kosi kad osvane sunce i kad osetimo proleće da gura zimu u zaborav. Zima ko zima, da nemamo koji kilogram viška zaboravili bismo u jednom danu sumrake, sivi bljuzgavi sneg, cenu struje.

Zaboravimo zime, teške reči, bure, oluje, brodolome, teške tišine. Iz bunara grešaka izaći, glava gore, otresti sa sebe samosažaljenje, samokažnjavanje, kajanje i prekor. Nema, otišlo, prošlo.

WTF, kažu mi moje tinejdžerke kad mi krenu suze dok slušam staru pesmu Nede Ukraden, a prvenac se smeje grohotom i kaže – uf, jadna ti, „plaki, plaki”. Najvažnije je kako nas deca vide, šta im ostavljamo u amanet, šta ih primerom učimo da su nam uverenja i ubeđenja.

Može jedna musaka od tikvica i ponovo Mama Mia

Mislim se, dobro je, ne misle da sam pretužna sredovečna gospođa sa setom u očima.

Zaboravićemo još sto puta muke i brige, ali ajde da ne zaboravimo šta je dobro, šta je čast.

Najčasnije, najiskrenije, najsestrinskije, najozbiljnije, ganuta čitam deci o kapetanu Ricudisu sve nadajući se da ćemo u Grčku na letovanje.

Znam da uvek više volim grčku salatu iz Srbije nego kad tamo dođem, ali baš sam se uželela Srba na grčkom moru.

Može jedna musaka od tikvica i ponovo Mama Mia.

Sa Natašom idem na Zemunsku pijacu i pevušim: „Ko te ljubi kad nisam tu, čije ime zoveš u snu”, a ona se nervira.

Velika su dela Gospodnja, draga svima koji ih ljube – Psalam 111.