Venera – boginja svih vrsta ljubavi – očima Betani Hjuz

Dovoljno je samo da izgovorimo Venera, pa da osetimo trnce i neko čudno uzbuđenje. Ako i pomislimo na planetu, odmah poželimo da uđe u naš znak, ili se žalimo kako nam nije dobro pozicionirana u natalu. Prvi su je kao boginju ustoličili stari Grci i nazvali je Afrodita, a Rimljani su je prekrstili u Veneru i raširili je po svetu. Od tada, slikari i skulptori utrkuju se da materijalizuju njen očaravajući lik, a pesnici su napisali bezbrojne stranice o njoj i njenoj moći nad ljudima. 

Veneru, kao boginju svih vrsta ljubavi, najkraće i najtačnije definisala je Betani Hjuz, britanska istoričarka i autorka brojnih radio i televizijskih naučno-popularnih serijala, u svojoj knjizi Venera i Afrodita: Istorija jedne boginje.

Ključne knjige i serijali Betani Hjuz

Knjigu koja prati Veneru od njenog rođenja do neočekivanih pojavljivanja u svakom kutku sveta i u svim, pa i ovim našim, najmodernijim vremenima, Betani Hjuz je napisala sažimajući svoj rad od gotovo četiri decenije.

Od kad je na Oksfordu diplomirala istoriju, Betani Hjuz se posvetila traganju za ličnostima i mestima koja leže u temeljima naše civilizacije. Prvo je radila radio-emisije, pa televizijske emisije i serijale za BBC, Discovery, History, a na osnovu svih tih putovanja i istraživanja nastajale su i njene knjige. Radila je serijale o faraonima i mumijama, o Jeleni Trojanskoj, blagu Indije, tajnama Efesa ili Pompeje, o Odiseju i rimskim carevima, o oružju, idejama i genijima.

Istanbul: Priča o tri grada

Kod nas je do sada Laguna objavila dvotomnu knjigu Istanbul: Priča o tri grada, u kojoj Betani dokumentovano i zanimljivo iscrtava konture grada na Bosforu i života u njemu u vreme kad je bio Vizantion, pa Konstantinopolj, pa Istanbul. Knjigu bi svakako trebalo da pročitaju svi koji se spremaju da posete ovaj ogromni i drevni grad. Oni koji su već bili, bolje će razumeti ulice kojima su prolazili.

Od čuda antike do Dana zaljubljenih

Na osnovu traganja za graditeljskim poduhvatima drevnog sveta nastao je njen TV serijal Sedam čuda antičkog sveta, a istoimena knjiga izašla je u januaru ove godine i već postala bestseler u Britaniji. 

Betani je na svom Instagram profilu čestitala Dan zaljubljenih uz fotografiju Artemide iz Efesa i napisala: Ona je štitila mlade žene. Ta Artemida je istovremeno i jedno od sedam čuda antike i jedan od pojavnih oblika Venere.

Fotografija: Betani Hjuz © https://www.bettanyhughes.co.uk/images

Venera i Afrodita – priča o ljudskoj žudnji

Kroz sva svoja istraživanja i putovanja, Betani Hjuz je uočila da svuda sreće Veneru, manje ili više skrivenu. Ipak, odlučila je da uradi istoriju jedne boginje tek kad se zapitala zašto je baš tu metaforu ženstvenosti na jednoj umetničkoj slici u Nacionalnoj galeriji u Londonu izabrala sifražetkinja Meri Ričardson da je u znak protesta iseče satarom za meso, 1914. godine. Zašto je baš ta slika izazvala takav bes, zapitala se Betani Hjuz.

Posle brojnih putovanja i istraživanja, shvatila je da je Venera mnogo više od izgovora za senzalnu nagost ili sladunjavu romantiku. Venera ili Afrodita, ponegde su je zvali Artemida, Isis ili Ištar i drugim imenima, mnogo je kompleksnija ideja, a priča o njoj je priča o ljudskoj žudnji i o tome kako nas ona transformiše.

Tako je počelo čudo

Afrodita, kako su ovu boginju nazivali Grci, nastala je posle krvave svađe boginje zemlje Geje, njenog muža boga neba Urana i njihvoog sina Kronosa, koji se kod Rimljana zove Saturn. Iako je rođena iz beskrajne crne noći pre početka sveta, kako piše Betani Hjuz, ova boginja plutala je morem jedno vreme, da bi u obliku očaravajuće ženske prilike kročila na suvo, neplodno tlo ostrva Kipar.

Tada je počelo čudo – sa svakim njenim korakom priroda je oživljavala, nicalo je cveće, golo granje je dobijalo listove i sve je postajalo zeleno i plodno.

Uvek završim u nekoj grobnici!

Ali, kao prava naučnica, Betani Hjuz nije se zadovoljila samo mitologijom. Na Kritu, kao i na samom Kipru pronašla je brojne kamene figurine, stare 6.000 godina, koje dokazuju da je ideja o boginji svih ljubavi starija od zapisanih mitova. Takođe, Betani Hjuz otkriva i Venerinu mračnu, nasilnu i opasnu stranu i njenu vezu s kolektivnim nesvesnim.

Tako, knjiga o Veneri i Afroditi nam pomaže i da u sebi otkrijemo i otvorimo neke bunare za koje nismo znali ili koje nismo razumeli. Čitanje ove knjige pobuđuje radoznalost i donosi radost otkrivanja, upravo ona osećanja s kojima Betani Hjuz obavlja svoja istraživanja, snima emisije i piše knjige.

Fotografija: Beani Hjuz © https://www.bettanyhughes.co.uk/images

Kad radim, ja svaki put završim u nekoj grobnici, rekla je Betani Hjuz za Gardijan, i objasnila da pri tome ona pati od klaustrofobije i plaši se mraka. Jednom, na početku karijere, našla se sama i zaglavljena u tunelu koji je postajao sve manji i dublji. Bilo je to u jednom podzemnom gradu u Kapadokiji.

Važno je razmenjivati priče

Ni ovako zastrašujuće iskustvo nije moglo da zaustavi njenu radoznalost, koju nosi još iz detinjstva, za koje kaže da je bilo neverovatno srećno. Rođena je 1967. Roditelji su joj bili glumci. Vaspitanje je bilo kombinacija viktorijanskog i boemskog. Nikud nismo putovali jer nije bilo para, kaže Betani, ali je bilo puno ljubvi i zabave. I ono što sam definitivno naučila do svojih roditelja bilo je da je neverovatno važno razmenjivati priče.

U detinjstvu je, kaže, bila muškobanjasta i pravila se da je dečak, da bi mogla da igra kriket. To je svakako uticaj njenog brata koji je kasnije postao profesionalni igrač kriketa.

Od roditelja je nasledila i blesavi optimizam, kako kaže. Pošto su roditelji bili frilens glumci, nikad nisu znali kad će dobiti sledeći posao, pa su morali da budu optimistični da se ne bi slomili.

Ubrzo pošto je srela Adriana Evansa, znala je da je on taj. S njim je još uvek u braku i ima ćerke Sorel od 28 godina i Mej od 23. On je producent javnih skupova i umetničkih iventa. Tajna srećne veze, po Betani, jeste očuvanje međusobnog poštovanja.

Zarazna radoznalost i optimizam

Kad je 2000. godine Betani počela da radi dokumentarno-istorijske serije na BBC televiziji, pitala je ko je bila prva žena u Britaniji koja je to radila. Ti si, odgovorili su joj. Zato joj mnogo znači kad joj pišu mlade devojke, studentkinje istorije i kažu da bi volele da rade isto što i ona.

Betani kaže da voli što postaje starija, jer oseća da postaje mudrija. Jedino ne voli salo na stomaku, koje se pojavilo niotkud. Jedne večeri sam sedela i pomislila: O bože, nešto mi je u krilu. Ali, onda sam shvatila da je to moj stomak.

Pošto piše kasno uveče, oko ponoći, oseti da joj treba malo čokolade, ili ponekad džin-tonik. Što nam posle uporno ostaje u krilu.

Ali, ako je to cena za sve serijale i knjige koje je uradila Betani Hjuz, onda vredi da se plati. Bilo da upoznavanje s njenim ostvarenjima počinjemo od čarobne knjige Venera i Afrodita: Istorija jedne boginje, ili smo je već čitali i gledali, mnogo ćemo saznati o temeljima svog sveta, a pritom će nas osvežiti zarazna radoznalost i optimizam Betani Hjuz.