Velika tema – restorani

Restorani. Velika tema, kratak format. Blog.

Momo Kapor kaže da se Krleža sprdao sa njim da je srpski Čehov, tj. pisac kratkih priča.

Bela Krleža je lepa Ličanka i zvala se Leposava K. Pila je godinama čaj u Kazališnoj kavani sa svojim prijateljem Momom Kaporom koji joj je šaputao beogradske tajne, a ona njemu zagrebačke.

Svi znamo da su Ličanke pisale istoriju tačno, lepo i dugo mnogo, više nego istorije o njima.

Fric (tako je Krležu zvala žena) je njoj tepao Bela i govorio joj „Vi” do kraja života.

Mene su mama i tata vodili u Klub književnika – restoran u Beogradu – kad pobedim i osvojim prvo mesto na takmičenju u sviranju klavira.

Pre više od 30 godina to je više bilo mesto u koje je svako želeo da uđe, da se okrzne o san svakog provincijalca – građansko društvo, nego restoran.

Da se ne lažemo, hrana na meniju bila je 100 odsto avangarda.

O vlasniku Budi pričale su se i prepričavale najneverovatnije bajke.

U ove tri zagušljive podrumske prostorije susretali su se pisci svih afiniteta, oni koji su želeli da budu pisci, glumci, direktori, stari advokati, mlade, srednje i ozbiljne glumice, sudije, novobogataši svih vrsta.

Svi, samo sa jednom željom: da tamo pripadaju, da zovu kelnera po imenu i da imaju svoj sto.

Ali, o tome mora da se piše mnogo. Evo početka. To je bilo kad je Beograd mislio da su književnici gospoda, a da je „gospođetina” među robnim kućama, ROBNA KUĆA „KLUZ”.

Ne kuvam danas ja. Samo mislim i smeškam se.

Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj nas.