Veličanstveno poreklo čoveka
Dobro je što se otvaraju nova poglavlja o postanku ljudi, jer je dosadašnja geopolitika samo poslužila podelama i ratovima, a očigledno da niko od nas nema krv samo jednog pretka.
Da se nisam našao u Bakuu i sreo prof. Huseina Bagirova, verovatno se ne bih setio neverovatnog filma (ili tačnije serije filmova) o našem poreklu – DNK putovanje.
Ovako sam, zanesen pričom prof. Bagirova, imao priliku da ponovo razmislim o tome koliko svi ljudi, u stvari, malo znaju o svom poreklu. Možda su tome doprineli pećinski crteži iz Gobustana, sada azerbejdžanske pustinje, a do pre 20.000 godina zelene doline pored Kaspijskog mora, koje je tada bilo povezano sa Crnim morem i Mediteranom.
Ako tome dodam skorašnje posete Bosanskim piramidama (starim verovatno 30.000 godina) i Lepenskom viru (star 11.000 godina), onda se stvarno postavlja pitanje ko su svi ti ljudi koji su živeli od Balkana do Azerbejdžana i kakve veze imaju sa ljudima koji danas žive u svim tim zemljama.
Ko su svi ti ljudi koji su živeli od Balkana do Azerbejdžana i kakve veze imaju sa ljudima koji danas žive u svim tim zemljama
Malo je čudno što nisu pronađeni artefakti u Bosanskim piramidama (osim megalita i poruke napisane runama) koji bi ukazivali na kulturu ljudi koji su tu živeli, ali zato u Lepenskom viru imamo jasnu sliku, ne samo o načinu života, već i o umetnosti koja je postojala u to vreme, dok u pećinama Gobustana imamo crteže slične „dečjim” ili, za one koji ih nisu videli, slične onima iz pećine Altamira o kojima smo učili u školi.
Koliko ljudi, u stvari, malo znaju o svom poreklu
Na slikama se jasno vide razne domaće i divlje životinje, muškarci, pre svega lovci, ali i poneka žena (za bolje poznavaoce anatomije).
Smatra se da je ta prvobitna naseobina bila vezana za kolevku civilizacije – Kavkaz, gde i danas živi stotine naroda i kultura, ali i gde je prirodna granica između Evrope i Azije.
Verovatno su mnogi od vas o svemu ovome razmišljali i sigurno je potrebno ozbiljno preispitivanje porekla ljudi
Prof. Bagirov kaže da je genetskim ispitivanjem pokazano da samo 3 odsto Azerbejdžanaca ima tursko poreklo, što je definitvno u suprotnosti sa opštim verovanjem da su oni samo malo drugačiji Turci, a što su demonstrirali i integrisanjem turske zastave u svoju. Ja mogu da potvrdim i da naše slovensko poreklo nije jednostavno, jer haplotip koji sam dobio kao jedan novogodišnji poklon, pokazuje da imam najviše sličnosti sa ljudima koji danas žive u Severnoj Africi, na Bliskom istoku i u Jugoistočnoj Evropi.
U šali kažem da su mi najbliži Karavađo i Zinedin Zidan, a u Etiopiji se osećam kao kod kuće. Možda bi u ovu priču sasvim lepo mogla da se uklopi i priča hrvatskog istoričara i teologa Gorana Šarića, koji o svemu ovome priča sa neverovatnim entuzijazmom i pobija školske dogme i slovenskom poreklu naroda bivše Jugoslavije.
Verovatno su mnogi od vas o svemu ovome razmišljali i sigurno je potrebno ozbiljno preispitivanje porekla ljudi. Ja bih, ipak, završio sa prvim otkrivenim skeletom čoveka u Etiopiji (starim 3,2 miliona godina) koji je pripadao ženi koju su arheolozi nazvali Lusi, prema čuvenoj pesmi Bitlsa Lucy in the sky with diamonds koju su slušali u trenutku otkrića.
Sada, kada znam da moj haplotip potiče i iz Etiopije, još mi je draže što sam imao priliku da vidim Lusi, ali i da saznam za njeno etiopsko ime „veličanstvena” (eng. magnificent ili dinkinesh na amharskom jeziku), jer je upravo takvo naše poreklo.
Dobro je što se otvaraju nova poglavlja o postanku ljudi, jer je dosadašnja geopolitika samo poslužila podelama i ratovima, a očigledno da niko od nas nema krv samo jednog pretka.
Zato je možda najbolje da počnete od filma DNK putovanje, kada već ne možete da slušate predavanje prof. Bagirova ili da uradite svoj haplotip i saznate više o sebi.