Važnost ranog otkrivanja poremećaja zdravlja (skrininga) i tokom pandemije Kovida-19
Tokom pandemije neophodno je ne samo da se zaštitimo od Kovida-19 nego i da nastavimo sa očuvanjem svoga zdravlja, sagledavanjem važnosti da se obavezno podvrgavamo skrining testovima
Skrining predstavlja preliminarno otkrivanje neprepoznatih poremećaja zdravlja kod zdravih osoba (osoba bez tegoba) u presimptomatskoj fazi bolesti (to je faza pre pojave simptoma i znakova bolesti), korišćenjem različitih postupaka (fizikalni pregled, određivanje nivoa šećera u krvi, mamografija, PAP test, upitnik za procenu depresivnosti, itd.) koji mogu brzo i lako da se primene.
U našoj zemlji, od decembra 2012. godine, sprovodi se organizovani skrining i to: citološki bris grlića materice (PAP test) za rano otkrivanje raka grlića materice, imunohemijski test na okultno krvarenje u stolici (iFOB test) za rano otkrivanje raka debelog creva i mamografija za rano otkrivanje raka dojke. Ministarstvo zdravlja Republike Srbije izradilo je program organizovanog skrininga za rak grlića materice, rak dojke i rak kolorektuma u našoj zemlji.
U našoj zemlji, od decembra 2012. godine, sprovodi se organizovani skrining za rano otkrivanje raka grlića materice, debelog creva i raka dojke
Cilj svakog organizovanog skrining testa je da doprinese: redukciji broja novoobolelih i umrlih od malignih bolesti, poboljšanju ranog otkrivanja malignih oboljenja, ranijem dijagnostikovanju i pravovremenom lečenju malignih bolesti, obezbeđivanju odgovarajućeg standarda usluga na svim nivoima zdravstvene zaštite, unapređenju kvaliteta života obolelih od malignih bolesti i njihovih porodica i unapređenju naučnih istraživanja u onkologiji.
Šta je to organizovani skrining?
Organizovani (masovni) skrining predstavlja organizovano masovno pozivanje ciljne populacije na testiranje i tumačenje testova, praćeno kontrolom kvaliteta i izveštavanjem. Izvodi se na celokupnoj populaciji zemlje ili njenom većem delu. Obično se sprovodi u ciklusima od po nekoliko godina.
Rak dojke: vodeći maligni tumor u ženskoj populaciji
U svetu je 8,2 miliona žena obolelo od malignih bolesti tokom 2018. godine, a čak svaka četvrta je obolela od raka dojke. Kod žena, i u svetu i u Srbiji, rak dojke je vodeći uzrok obolevanja i umiranja među svim obolelima i umrlima od malignih tumora. U Srbiji, 2017. godine, skoro svaka četvrta žena obolela od maligne bolesti i svaka peta umrla od neke maligne bolesti – imala je rak dojke. Apsolutni brojevi govore da je u Srbiji godišnji broj obolelih od raka dojke 4.494, a umrlih 1.766.
Skrining test za rano otkrivanje raka dojke je mamografija. U Srbiji, ovaj test je besplatan za sve žene uzrasta 50–69 godina
Skrining raka dojke
Skrining test za rano otkrivanje raka dojke je mamografija. U Srbiji, ovaj skrining test je besplatan za sve žene uzrasta 50–69 godina. Mamografija predstavlja rendgenski pregled, malim i neškodljivim dozama zračenja, u cilju ranog otkrivanja promena u dojci kod prividno zdravih žena, tj. žena koje su bez simptoma i znakova bolesti.
Tokom mamografskog snimanja svaka dojka se postavlja između dve ploče i čvrsto, ali veoma pažljivo pritiska kako bi se omogućilo snimanje. Postupak je neškodljiv, bezbolan (mada neke žene mogu osetiti neprijatnost) i kratko traje. Mamografija se ponavlja na svake dve godine. Između dva skrininga treba obavljati redovne preglede dojki jednom mesečno, samopregledom. Svaka promena u dojci zahteva da se osoba javi lekaru.
Rak debelog creva – među vodećim malignim tumorima žena i muškaraca
U svetu, prema podacima za 2018, rak debelog creva je drugi vodeći uzrok obolevanja kod žena (iza raka dojke) i treći vodeći uzrok obolevanja kod muškaraca (iza raka pluća i prostate), kada se posmatraju svi uzroci obolevanja od malignih bolesti.
Između dva skrininga treba obavljati redovne preglede dojki jednom mesečno, samopregledom
U Srbiji, prema podacima za 2017, kod muškaraca rak debelog creva je drugi vodeći uzrok obolevanja (12,7 odsto) i umiranja (13,2 odsto), a kod žena je treći vodeći uzrok obolevanja (8,7 odsto) i umiranja (11,2 odsto), među svim obolelima od malignih tumora. Godišnje u Srbiji od raka develog creva oboli 2.753 muškarca i 1.698 žena, a umre 1.592 muškarca i 1.049 žena.
Skrining raka debelog creva
Skrining za rano otkrivanje raka debelog creva je imunohemijski test na okultno krvarenje u stolici (iFOB test). Ovim testom dokazuje se prisustvo krvi u stolici (fecesu), koja je nevidljiva golim okom. Organizovanim skrining testom obuhvaćeni su i muškarci i žene u Srbiji, uzrasta 50–74 godine. Skrining test ponavlja se na svake dve godine. Ovaj test je jednostavan za izvođenje, brz i besplatan. Osobe koje su bile pozitivne na skrining testu, pozivaju se da se podvrgnu kolonoskopiji.
Sve osobe kod kojih je skrining test pozitivan upućuju se na kolonoskopiju, kako bi se utvrdio uzrok krvarenja. Uzrok krvarenja može da bude polip (benigne promene), maligna bolest ili neko drugo oboljenje debelog creva. Polipima treba više godina da bi u njima nastale maligne promene.
Kolonoskopija se sprovodi savitljivom cevi debljine prsta koja se uvodi kroz čmar laganim guranjem, a preko kamere na vrhu cevi vrši se pregledanje čitavog debelog creva, sve do njegovog prelaza u tanko crevo. Tokom pregleda kolonoskopijom, sprovodi se i otklanjanje polipa. Pregled obično ne traje duže od 30 minuta. Kolonoskopija zahteva pripreme, koje najčešće počinju dva dana pre zakazanog pregleda, a koje podrazumevaju određeni režim ishrane. Takođe, neophodno je za kratko vreme popiti više litara vode u kojoj je rastvoren prašak za čišćenje creva. Moguće komplikacije kolonoskopije su perforacija zida creva, što može zahtevati hiruršku intervenciju, kao i krvarenje posle biopsije.
Organizovani skrining test u Srbiji za rak grlića materice besplatan je i njime su obuhvaćene žene uzrasta 25–64 godine
Rak grlića materice – i dalje među vodećim malignim tumorima žena
U svetu, rak grlića materice je četvrti vodeći uzrok obolevanja u populaciji žena. U Srbiji, rak grlića materice je četvrti vodeći uzrok obolevanja (5,8 odsto) i šesti vodeći uzrok umiranja (5,2 odsto). Godišnje u Srbiji od raka grlića materice oboli 1.124, a umre 487 žena.
Skrining za rak grlića materice
Skrining test koji se koristi za rano otkrivanje raka grlića materice kod prividno zdravih osoba je Papanikolau test (PAP test). Tokom ginekološkog pregleda, sa površne grlića materice uzima se bris, na osnovu kojeg se dokazuje prisustvo ćelija koje su izmenjene.
Organizovani skrining test u Srbiji za rak grlića materice je besplatan i njime su obuhvaćene sve žene uzrasta 25–64 godine. Papanikolau test se najpre radi dve godine zaredom, a nakon toga, ako su prethodna dva rezultata bila normalna, izvodi se na svake tri godine. Ovaj skrining test sprovodi izabrani ginekolog. Skriningom se ne otkriva samo rak grlića materice, već i prekancerozne promene, čijim se uklanjanjem sprečava nastanak malignih promena. Ukoliko je skrining test pozitivan, osoba treba da se javi svom ginekologu, kako bi se uradila dodatna ispitivanja.
Trudnice, histerektomisane žene kojima je operativno odstranjena cela materica, kao i žene koje nikada nisu imale seksualne odnose, ne učestvuju u ovom organizovanom skriningu.
Skrining tokom Kovida-19
Tokom pandemije neophodno je ne samo da se zaštitimo od kovida-19 nego i da nastavimo sa očuvanjem svoga zdravlja, sagledavanjem važnosti da se obavezno podvrgavamo skrining testovima u cilju ranog otkrivanja poremećaja zdravlja.