Vantelesna oplodnja – vrste, postupak, iskustva
Šta je vantelesna oplodnja? Vantelesna oplodnja predstavlja oplođenje jajne ćelije u laboratorijskim uslovima van tela žene.
Prva uspešna vantelesna oplodnja urađena je u Engleskoj. Lujza Braun, prva beba iz epruvete, kako su je nazivali mediji, rođena je u Mančesteru 1978. Ovaj događaj bio je revolucionarni trenutak u modernoj ginekologiji koji je omogućio milionima parova da imaju decu.
Ova metoda jedna je od nekoliko najvažnijih medicinskih revolucionarnih metoda u istoriji.
Danas je postupak vantelesne oplodnje postao čest, a može se izvesti na nekoliko različitih načina. U nastavku ćemo vam otkriti više informacija o svakom od njih.
Standardna (klasična) vantelesna oplodnja – In Vitro Fertilizacija (IVF)
Vantelesna oplodnja izvodi se tako što žena prima hormone za stimulaciju rasta jajnih ćelija. To su hormoni koje inače luči naša hipofiza, samo se daju u većoj koncentraciji kako bi se dobilo više jajnih ćelija nego u prirodnom ciklusu koji uobičajeno svaki mesec daje jednu jajnu ćeliju.
Kako izgleda vantelesna oplodnja – postupak
Rast jajnih ćelija prati se ultrazvukom, a rast hormona laboratorijski. Kada hormoni i jajna ćelija dovoljno porastu, daje se tzv. stop injekcija, koja stopira rast jajne ćelije i doprinosi njenom sazrevanju. Posle 36 sati od stop injekcije, koja je inače hormonska injekcija beta humanog horionskog gonadotropina, radi se punkcija jajnih ćelija.
To se obavlja u kratkotrajnoj anesteziji, tako što se na vaginalnu ultrazvučnu sondu montira mehanizam za punkciju i pod kontrolom ultrazvuka ispunktiraju se jajne ćelije. Embriolog odmah proveri materijal i jajne ćelije se smeste u hranljivu podlogu i inkubator. Tada se spoje sa obrađenim uzorkom spermatozoida i ostave u inkubatoru 48 sati. Zatim se proverava da li su nastali embrioni i kog su kvaliteta, a u matericu se mogu vraćati posle 48 sati ili 72 sata, po proceni embriologa. Transfer embriona u matericu izgleda kao običan pregled.
Koliko traje postupak vantelesne oplodnje?
Jedan postupak se završava u jednom ciklusu žene.
Priprema za vantelesnu oplodnju
Priprema za vatelesnu oplodnju podrazumeva pripremu određenih rezultata neophodnih za započinjanje vantelesnog postupka.
Intracitoplazmatska injekcija spermatozoida (ICSI)
Kada imamo problem sa brojem ili strukturom spermatozoida, radi se specijalna metoda vantelesnog oplođenja nazvana ICSI metoda. To predstavlja intracitoplazmatično injektovanje spermatozoida direktno u jajnu ćeliju. Radi se specijalnom opremom – pod kontrolom mikroskopa i pomoću igle izabrani spermatozoid se uvodi u jajnu ćeliju i tako se olakšava oplođenje.
In Vitro Maturation (IVM)
Prilikom punkcije, uvek se dobija i jedan broj nezrelih jajnih ćelija. One su ranije morale biti odbačene, a danas je moguće njihovo sazrevanje u laboratorijskim uslovima i mogu se oploditi i zamrznuti.
Oplodnja doniranim jajnim ćelijama, spermatozoidima ili embrionima
Danas je veoma raširena donacija spermatozoida, jajnih ćelija i embriona. Svaka zemlja je to posebno regulisala svojim zakonima. I kod nas, to danas predstavlja rutinsku stvar.
Surogat majčinstvo
Surogat majčinstvo je predmet velike polemike. Neke zemlje ga zabranjuju, kao naša na primer, a u mnogim zemljama je dozvoljeno.
To je proces u kome embrion, koji je nastao oplođenjem vantelesnim putem između partnera, nosi druga žena, porađa se i daje im bebu koju je nosila za njih.
Kada se preporučuje vantelesna oplodnja?
Vantelesna oplodnja prvobitno je nastala da bi rešila problem ženama koje imaju neprohodne jajovode. Danas se ona primenjuje kod svakog para koji ima problem sa sterilitetom i za koji lekar proceni da će vantelesna oplodnja doneti rezultat.
Zašto se odlučiti za vantelesnu oplodnju?
Većinom se vantelesna oplodnja preporučuje kada postoji problem sa prohodnošću jajovoda, usled upala, prisustva tumora ili nakon hirurškog uklanjanja jajovoda usled ektopične trudnoće ili iz drugih razloga, što predstavlja oko 65% indikacija.
Ostali uzroci uključuju endometriozu i imunološki uzrokovani sterilitet. Muški faktori kao što su oligospermija, astenospermija ili povećan broj patološki spermatozoida čine oko 15% slučajeva. Postoji i situacija gde ne postoji očigledan razlog za sterilitet kod oba partnera, što čini oko 10% slučajeva za primenu ove metode.
Pre samog procesa vantelesne oplodnje, obavezni su ginekološki pregled, ultrazvučni pregled, histerosalpingografija i po potrebi histeroskopija za ocenu stanja materice i prohodnosti cerviksa.
Vantelesna oplodnja – iskustva i uspešnost
Uspešnost vantelesne oplodnje zavisi od mnogo faktora, ali jedan od ključnih faktora je starost žene. Što je jajna ćelija mlađa, uspešnost je veća. Uspešnost IVF na globalnom nivou je oko 30 odsto. Uspešnost kod žena mlađih od 35 godina je oko 55 odsto, a kod starijih od 40 godina 8 odsto.