Uživanje u porodičnoj gužvi

Volela sam uvek što sam rođena u velikoj porodici, pa imam mnogo sestara i braće. U najužem krugu nas je već petnaest, pa je kod nas uvek gužva, galama, cika i dreka.

Dođu nekad i s kućnim ljubimcima, pa imamo tri kučeta i pet mačaka pride.

Nikad mi nije smetalo da kuvam za pozvane i nepozvane goste, pečem palačinke na dva tiganja, niti što mi deca vrište i jure se po kući sa sestrama ili drugovima/drugaricama.

Više sam volela da brišem knjige na stočiću, uflekane prstićima umočenim u džem pa dovoljno neopranim, nego da mi je sve blistavo čisto non-stop.

Ako zgazim barbikine cipele ili lego kockicu zaboravljenu na patosu, navežbala sam da dok shvatam šta sam zgazila izokrenem nekako stopalo da se spasim, a i da spasim skupocenu igračku, tj. njen deo. Nijedna majka ne zaboravlja taj bol koji ide direktno u mozak.

Sad kad su veći, brige su srazmerno porasle kao i deca. Gazim noću sad po njihovim razbacanim cipelama, barbikine su spakovane. Meni je važno da izbrojim tačan broj bosih nogu po krevetima, a za sređivanje kuće ćemo lako.

Vreme je za zajednički film sa decom. Napravila sam vanilice da imamo za uz film.

Ove subote – kapetan Kuka, Hook.

Da utvrdimo šta je dobro, a šta loše. Nikada nije viška da ponovimo tu lekciju.

Što se tiče recepta za vanilice, moje su sa mašću i mlevenim lešnicima. Jako sitne, a džem je od kajsije.

Ispovedajte i slavite Gospoda, jer je dobar, jer je do veka milost Njegova. Psalam 135.