zivotni-stil
Urma – od oaze do smutija -Životni stil- To sam ja portal
devojka u rukama drži urme

Urma – od oaze do smutija

Urme rastu u grozdovima na vrhu palminog drveta i u njima ponekad može biti i do 200 plodova. Beru se ručno, tako što se berači penju uz stablo, ili koriste mehaničke liftove

Urmina palma (Phoenix dactylifera) pripada familiji Arecaceae i gaji se zbog vrlo slatkog ploda. Najverovatnije potiče iz oblasti Egipta i Mesopotamije. Najviše se gaji u severnoj Africi, na Srednjem istoku, kao i u južnoj Aziji, odnosno naturalizovana je u tropskim i suptropskim predelima u celom svetu. Smatra se najstarijim kultivisanim drvetom.

Raste u visinu do dvadesetak metara. Voće je ovalno, dugo od tri do sedam centimetara i široko do dva i po. Boja može biti od svetlocrvene do svetložute. Urme rastu u grozdovima na vrhu palminog drveta i u njima ponekada može biti i do 200 plodova. Kako sazrevaju, koža postaje braon i smežurana, jer gube vlažnost.

U antičkom Rimu urmina palma bila je simbol pobede. Inače, bila je popularna i u baštama, ali zbog klime te palme nisu davale plodove

Postoje 50 miliona godina

Beru se ručno, tako što se berači penju na drvo, ili koriste mehaničke liftove. Imaju košticu koja se vadi pre jela i to tako što se urme zaseku po dužini; mogu se kupiti i očišćene od koštice.

Ima raznih vrsta urmi – dayri, bahri, ali je najpoznatija medjool koja je slađa, lepljivija od drugih, krupnija i mekša. Klasifikuju se po sadržaju vlage u tri kategorije: meke, polumeke i suve. Polumeke urme su najčešće komercijalne sorte koje se gaje na plantažama, iako često imamo bajkovitu predstavu da ovo slatko voće dolazi pravo iz oaza.

Urme se sigurno jedu već 6000 godina, na šta ukazuju arheološki dokazi, a i dalje se smatraju osnovnom hranom na Srednjem istoku i u severnoj Africi, gde su i glavni proizvođači ovog voća. Fosili ukazuju da urmine palme postoje 50 miliona godina i smatra se da potiču iz oblasti današnjeg Iraka. Koristile su je i neolitske civilizacije u zapadnom Pakistanu, na šta upućuju arheološke iskopine.

Kada se urme kupuju bitno je da na njima nema kristalizovanog šećera, što ukazuje da nisu sveže

Stari Jevreji su od njih pravili vino, sirće, hleb, kolače, a drvo su koristili za pravljenje posuđa.

U antičkom Rimu urmina palma bila je simbol pobede. Inače, bila je popularna i u baštama, ali zbog klime te palme nisu davale plodove.

Slatka podrška za učenje

Bogate su gvožđem, ali nije dobro jesti mnogo urmi, jer to može uticati na dobijanje na težini, pošto 60 odsto njihove težine čine prirodni šećeri. Imaju i dosta vlakana, što utiče da ne dođe do brzog skoka šećera u krvi, te umereno mogu da ih jedu i dijabetičari. Dokazano je da utiču na povećanu produkciju insulina. Takođe, ako se jedu sa orašastim plodovima, izbeći će se nagli skok šećera u krvi. Vlakna utiču na dobru probavu.

Sadrže karotenoide, flavonoide, antioksidanse, a svi oni povoljno utiču na zdravlje celog organizma. Dobro deluju na kardiovaskularni sistem. Utvrđeno je da dobro utiču i na nervni sistem, na učenje i pamćenje i smanjeni rizik od Alchajmerove bolesti.

Sto grama urmi ima neznatno masnoća, dva i po grama proteina, 58 grama šećera (glukozu i fruktozu), kao i četiri grama vlakana. Oko 100 grama urmi (dvanaestak srednjih urmi) sadrži 1150 kilodžula.

Poseduju kalcijum, magnezijum, kao i vitamin K, bitne za zdrave kosti. Sušene urme obezbeđuju kalijum, dvanaestak urmi sadrži oko 750 miligrama, što je više nego što poseduje slična količina banana ili pomorandži, koje su takođe bogate ovim mineralom.

Stari Jevreji su od urmi pravili vino, sirće, hleb, kolače, a drvo su koristili za pravljenje posuđa

Tu je i selen koji sprečava oštećenja tkiva i ćelija od toksina, zatim folna kiselina bitna za formiranje crvenih krvnih zrnaca, kao i u trudnoći. Sadrži vitamine B grupe i vitamin A. Vitamini C i D utiču dobro na ishranu i elastičnost kože.

Sušene urme sadrže tiramin, produkt amino-kiseline tirozin, koji se nalazi i u starim sirevima i vinu, a poznat je kao okidač za migrene, tako da skloni migrenama urme treba da izbegavaju ili da ih jedu umereno.

Urme su vrlo slatke i lepljive, tako da je bitno dobro oprati zube posle jela, jer se lako lepe za zube i mogu izazvati karijes.

Prirodni zaslađivač

Kada se urme kupuju bitno je da na njima nema kristalizovanog šećera, što ukazuje da nisu sveže. Takođe, treba obratiti pažnju da koža bude sjajna i prozračna. Čuvaju se u zatvorenim kutijama na sobnoj temperaturi ili u frižideru do šest meseci, a zamrznute mogu da se čuvaju i do godinu dana.

Ukus urmi podseća na karamelizovano suvo grožđe. Pasta ili sirup od urmi koriste se kao prirodni zaslađivači i dobra su i zdrava zamena za šećer, jer poseduju dosta fruktoze. Dodaju se u jutarnje žitarice i koriste za mafine kojima daju finu slast.

Ima raznih vrsta urmi – dayri, bahri, ali je najpoznatija medjool koja je slađa, lepljivija od drugih, krupnija i mekša

Dobar su dodatak kolačima, naročito kremu od vanile koji može, na primer, da se prelije preko kuvanih četvrtina kruške, zatim kao dodatak i ukras jogurtu ili sladoledu. Mogu da se jedu sa sirevima ili dodaju marinadi za sir ili meso. Dobra su kombinacija u salatama, kao što je rukola, uz dodatak tostiranih pinjola ili badema. Divno predjelo su i urme umotane u slaninu.

PROBAJTE RECEPTE


Smuti od urmi i banane

Ovaj neodoljivi napitak je odlična užina ili deo doručka.

smuti od urmi i banana

Količina2 Servings
Priprema10 minsUkupno vreme10 mins

Sastojci:
 2 banane
 1/4 šolje urmi bez koštice
 2 šolje bademovog mleka
 2 kašičice čia semenki
 kockice leda
 malo soka od limuna
 malo cimeta po ukusu

Priprema:
1

Pomešati sve sastojke i dobro izblendirati.

 

Ingredients

Sastojci:
 2 banane
 1/4 šolje urmi bez koštice
 2 šolje bademovog mleka
 2 kašičice čia semenki
 kockice leda
 malo soka od limuna
 malo cimeta po ukusu

Directions

Priprema:
1

Pomešati sve sastojke i dobro izblendirati.

Smuti od urmi i banane

Urme umotane u slaninu

Kombinacija slane hrskave slanine, slatkih urmi i kremastog sira je neodoljivo predjelo.

urme umotane u slaninu servirane na poslužavniku

Količina22 Servings
Priprema1 hrUkupno vreme1 hr

Sastojci:
 krupne urme (20–24 kom.)
 100 g kremastog kozjeg sira ili gorgonzole
 350 g slanine u listovima
 20–24 istostirana badema
 čačkalice potopljene u vodu

Priprema:
1

Zagrejati rernu na 200 stepeni Celzijusa i pleh obložiti papirom za pečenje. Nožem blago zaseći urme, ako imaju koštice izvaditi ih. Kašičicom napuniti urme sirom i drškom kašičice ugurati sir u urmu. Ubaciti badem u sir i pritisnuti urmu da se zatvori.
Umotati urme u slaninu i učvrstiti čačkalicom.
Poređati urme u pleh i peći 15 minuta, izvaditi i okrenuti urme i peći još 15 minuta dok slanina ne postane hrskava. Izvaditi urme i poređati ih na papirni ubrus da se ocede. Služiti toplo.
Urme se mogu pripremiti dan ranije i držati u frižideru.

 

Ingredients

Sastojci:
 krupne urme (20–24 kom.)
 100 g kremastog kozjeg sira ili gorgonzole
 350 g slanine u listovima
 20–24 istostirana badema
 čačkalice potopljene u vodu

Directions

Priprema:
1

Zagrejati rernu na 200 stepeni Celzijusa i pleh obložiti papirom za pečenje. Nožem blago zaseći urme, ako imaju koštice izvaditi ih. Kašičicom napuniti urme sirom i drškom kašičice ugurati sir u urmu. Ubaciti badem u sir i pritisnuti urmu da se zatvori.
Umotati urme u slaninu i učvrstiti čačkalicom.
Poređati urme u pleh i peći 15 minuta, izvaditi i okrenuti urme i peći još 15 minuta dok slanina ne postane hrskava. Izvaditi urme i poređati ih na papirni ubrus da se ocede. Služiti toplo.
Urme se mogu pripremiti dan ranije i držati u frižideru.

Urme umotane u slaninu