Urme – zdravlje, benefiti i recepti za jela sa urmama

Urme su voće koje raste u grozdovima na vrhu palminog drveta (Phoenix dactylifera) koje pripada familiji Arecaceae. Uzgaja se već 6000 godina i poreklom je iz Egipta i Mesopotamije.

Zbog brojnih zdravstvenih benefita koje donose i vitamina i minerala koje se u njima nalaze, urme važe za jedno od najzdravijeg voća na svetu.

U nastavku teksta saznajte koje vrste urmi postoje, gde se gaje, koji su zdravstveni benefiti redovne kozumacije, kao i različite recepte za jela sa urmama.

Šta su urme, odakle potiču i gde se urme gaje?

Urme rastu u grozdovima na vrhu palminog drveta i u njima ponekad može biti i do 200 plodova. Beru se ručno, tako što se berači penju uz stablo, ili koriste mehaničke liftove. 

Voće je ovalno, dugo od tri do sedam centimetara i široko do dva i po. Boja može biti od svetlocrvene do svetložute. Kako sazrevaju, koža postaje braon i smežurana, jer gube vlažnost.

Urmina palma najverovatnije potiče iz oblasti Egipta i Mesopotamije. Najviše se gaji u severnoj Africi, na Srednjem istoku, kao i u južnoj Aziji, odnosno naturalizovana je u tropskim i suptropskim predelima u celom svetu. Raste u visinu do dvadesetak metara. Smatra se najstarijim kultivisanim drvetom. 

Urme se sigurno jedu već 6000 godina, na šta ukazuju arheološki dokazi, a i dalje se smatraju osnovnom hranom na Srednjem istoku i u severnoj Africi, gde su locirani i glavni proizvođači ovog voća. Fosili ukazuju da urmine palme postoje 50 miliona godina i smatra se da potiču iz oblasti današnjeg Iraka. Koristile su je i neolitske civilizacije u zapadnom Pakistanu, na šta upućuju arheološke iskopine. Stari Jevreji su od njih pravili vino, sirće, hleb, kolače, a drvo su koristili za pravljenje posuđa.

U antičkom Rimu urmina palma bila je simbol pobede. Inače, bila je popularna i u baštama, ali zbog klime te palme nisu davale plodove.

Kako se jedu urme i koje vrste postoje?

Ima raznih vrsta urmi – dayri, bahri, ali je najpoznatija medjool koja je slađa, lepljivija od drugih, krupnija i mekša. Klasifikuju se po sadržaju vlage u tri kategorije: meke, polumeke i suve. Polumeke urme su najčešće komercijalne sorte koje se gaje na plantažama, iako često imamo bajkovitu predstavu da ovo slatko voće dolazi pravo iz oaza.

A koliko urmi dnevno treba konzumirati?

Zbog velikog procenta šećera koje u sebi sadrže konzumacija treba da bude umerena. Preporučuje se da se dnevno konzumira 3-4 urme, kako bi se osetili svi zdravstveni benefiti ovog voća.

Imaju košticu koja se vadi pre jela i to tako što se urme zaseku po dužini; mogu se kupiti i urme očišćene od koštice. Ukus urmi podseća na karamelizovano suvo grožđe. Sirup ili pasta od urmi koriste se kao prirodni zaslađivači i dobra su i zdrava zamena za šećer, jer poseduju dosta fruktoze. Dodaju se u jutarnje žitarice i koriste za mafine kojima daju finu slast.

Dobar su dodatak kolačima, naročito kremu od vanile koji može, na primer, da se prelije preko kuvanih četvrtina kruške, zatim kao dodatak i ukras jogurtu ili sladoledu. Mogu da se jedu sa sirevima ili dodaju marinadi za sir ili meso. Dobra su kombinacija u salatama, kao što je rukola, uz dodatak tostiranih pinjola ili badema. Divno predjelo su i urme umotane u slaninu.

Koje urme kupiti?

Kada se urme kupuju bitno je da na njima nema kristalizovanog šećera, što ukazuje da nisu u pitanju sveže urme. Takođe, treba obratiti pažnju da koža bude sjajna i prozračna. Čuvaju se u zatvorenim kutijama na sobnoj temperaturi ili u frižideru do šest meseci, a zamrznute mogu da se čuvaju i do godinu dana.

Urme zdravlje – koji su zdravstveni benefiti redovne konzumacije urmi?

Mnogi kažu da su urme zdravlje na tanjiru zbog toga što imaju pozitivan uticaj na gotovo sve aspekte zdravlja.

Zbog toga što sadrži lutein i zeaksantin, koji su važni za očuvanje vida u starosti, urme se nazivaju i vitaminima za oči. Takođe, preporučuju se ljudima koji imaju povišen holesterol, jer snižavaju nivo LDL neželjenog holesterola. 

Imaju veoma povoljan uticaj na ceo digestivni trakt, pomažu stvaranju dobrih crevnih bakterija i očuvanju crevne flore. Zbog toga što sadrže kalijum, pomažu u zaustavljanju dijareje (naravno umerena konzumacija), a takođe pomažu i kod zatvora jer su prirodni laksativ.

Pozitivno utiču na nervni sistem, učenje, pamćenje i smanjuju rizik od moždanog udara

Urme – kalorije, vitamini i minerali

Sto grama urmi ima neznatno masnoća, dva i po grama proteina, 58 grama šećera (glukozu i fruktozu), kao i četiri grama vlakana. Oko 100 grama (dvanaestak srednjih urmi) sadrži 1150 kilodžula. 

Urme su izuzetan izvor energrije, zato ih i sportisti rado konzumiraju!

Bogate su gvožđem, ali nije dobro jesti mnogo urmi, jer to može uticati na dobijanje na težini, pošto 60 odsto njihove težine čine prirodni šećeri. Imaju i dosta vlakana, što utiče da ne dođe do brzog skoka šećera u krvi, te umereno mogu da ih jedu i dijabetičari.

Dokazano je da utiču na povećanu produkciju insulina. Takođe, ako se jedu sa orašastim plodovima, izbeći će se nagli skok šećera u krvi. Vlakna utiču na dobru probavu.

Sadrže karotenoide, flavonoide, antioksidanse, a svi oni povoljno utiču na zdravlje celog organizma. Dobro deluju na kardiovaskularni sistem. Utvrđeno je da dobro utiču i na nervni sistem, na učenje i pamćenje i smanjeni rizik od Alchajmerove bolesti.

Poseduju kalcijum, magnezijum, kao i vitamin K, bitne za zdrave kosti. Sušene urme obezbeđuju kalijum, dvanaestak urmi sadrži oko 750 miligrama, što je više nego što poseduje slična količina banana ili pomorandži, koje su takođe bogate ovim mineralom.

Tu je i selen koji sprečava oštećenja tkiva i ćelija od toksina, zatim folna kiselina bitna za formiranje crvenih krvnih zrnaca, kao i u trudnoći. Sadrži vitamine B grupe i vitamin A. Vitamini C i D utiču dobro na ishranu i elastičnost kože.

Sušene urme sadrže tiramin, produkt amino-kiseline tirozin, koji se nalazi i u starim sirevima i vinu, a poznat je kao okidač za migrene, tako da skloni migrenama urme treba da izbegavaju ili da ih jedu umereno.

Urme su vrlo slatke i lepljive, tako da je bitno dobro oprati zube posle jela, jer se lako lepe za zube i mogu izazvati karijes.

Nutritivni podaci za urme

Imajte na umu da se nutritivni podaci mogu razlikovati zavisno od vrsti urme i toga kako su one pripremljene. Ovde su približni nutritivni podaci za 100 grama suvih urmi:

• Kalorije: 280-300 kcal
• Proteini: 2-3 g
• Ukupne masti: 0,5 g
• Zasićene masti: 0,03 g
• Holesterol: 0 mg
• Natrijum: 2 mg
• Ukupni ugljeni hidrati: 75 g
• Dijetalna vlakna: 8 g
• Šećeri: 66-68 g
• Kalcijum: 64 mg
• Gvožđe: 1,02 mg
• Magnezijum: 54 mg
• Fosfor: 62 mg
• Kalijum: 696 mg
• Vitamin A: 10 IU
• Vitamin K: 2,7 µg
• Folna kiselina (B9): 15 µg

Ove vrednosti date su kao referenca i mogu varirati u zavisnosti od proizvoda, a tačne nutritivne podatke možete proveriti na pakovanju urmi koje jedete.

Urme – recepti za jela sa urmama

Ukoliko želite da u svoju ishranu uvrstite urme, recepti u kojima se možete oprobati su brojni. Sa njima se mogu praviti slana i slatka jela, koja se mogu jesti za svaki obrok.

Za doručak se jedu u smutijima, ovsenim kašama ili uz peciva, dok se za ručak ili večeru mogu jesti kao deo salate, u kombinaciji sa povrćem, mesom ili sirom.

Smuti od urmi i banane

Ovaj neodoljivi napitak je odlična užina ili deo doručka, a za njegovu pripremu je potrebno samo 10 minuta. Od predloženih sastojaka može se napraviti dve šolje smutija.

Sastojci koji su vam potrebni:

• 2 banane
• ¼ šolje urmi bez koštica
• 2 šolje bademovog mleka
• 2 kašičice čia semenki
• kockice leda
• malo soka od limuna
• malo cimeta po ukusu

Priprema smutija je veoma jednostavna, a jedino što vam je potrebno je blender. Bananu iseći na komade i zajedno sa svim ostalim sastojcima ubaciti u blender i blendati dok smesa ne bude sjedinjena. Cimet se po ukusu možete dodati direktno u smesu ili njime posuti smuti nakon pripreme.

Urme umotane u slaninu

Kombinacija slane hrskave slanine, slatkih urmi i kremastog sira je neodoljivo predjelo. Za pripremu ovog predjela potrebno vam je sat vremena, a od dobijenih sastojaka možete dobiti 20 – 24  komada za posluženje.

Sastojci:

• krupne urme (20-24 komada)
• 100 g kremastog kozjeg sira ili gorgonzole
• 350 g slanine u listovima
• 20-24 istostirana badema
• čačkalice potopljene u vodu

Priprema:

Zagrejati rernu na 200 stepeni Celzijusa i pleh obložiti papirom za pečenje. Nožem blago zaseći urme, ako imaju koštice izvaditi ih. Kašičicom napuniti urme sirom i drškom kašičice ugurati sir u urmu. Ubaciti badem u sir i pritisnuti urmu da se zatvori. Umotati urme u slaninu i učvrstiti čačkalicom.

Poređati urme u pleh i peći 15 minuta, izvaditi i okrenuti urme i peći još 15 minuta dok slanina ne postane hrskava. Vreme pečenja se naravno može prilagoditi u zavisnosti koju rernu koristite i da li ima fen. 

Izvaditi urme i poređati ih na papirni ubrus da se ocede. Služiti toplo. Urme se mogu pripremiti dan ranije i držati u frižideru, pa podgrejati neposredno pred posluženje..

Nadamo se da ste čitanjem ovog teksta uvideli sve koristi po zdravlje koje možete imati ukoliko uvrstite urme u svoju redovnu ishranu, kao i da ćete se oprobati u pravljenju recepata koje smo vam predložili.