Upala grla (ždrela) – uzroci, simptomi, lečenje, prevencija

Upala grla (ždrela) je najčešća bolest kod ljudi. Ne postoji čovek koji nekada u svom životu nije osetio bol u grlu, što je jedan od najčešćih razloga posete lekaru. Od upale grla obolevaju svi, od najmlađe dece do starih ljudi, niko nije pošteđen. Upala ždrela je poznata još od antičkog vremena – u to doba za lečenje su pravljene razne tinkture.

Ranije su upale grla bile teške i dugo su lečene. Od pronalaska penicilina stvari se značajno menjaju, lečenje se obično završava dobro i povoljno za pacijenta, najčešće sa potpunim ozdravljenjem. O ždrelu i upalama ždrela je mnogo toga napisano. Razlog možemo naći u činjenici da je ždrelo organ na prvoj liniji odbrane organizma i da je najpristupačnije za istraživanje, ali i da je najosetljivije na spoljašnje uticaje i da je najviše pogođeno obolevanjima.

Šta je to ždrelo i zašto je važno za čoveka?

Ždrelo je veoma važan organ jer se nalazi u sastavu dva organska sistema: disajnog i digestivnog.

Ždrelo ima tri osnovne funkcije. Ono štiti donje disajne puteve, učestvuje u procesu gutanja i pripreme hrane za gutanje, kao i u artikulaciji i rezonaciji govora.

Na osnovu svog položaja, ždrelo predstavlja prvu liniju odbrane organizma, ali i prvu liniju udara i prodora mikroorganizama u ljudsko telo. To je i razlog zbog čega se u ždrelu nalazi velika koncentracija limfnog tkiva koje formira limfni prsten, u literaturi poznat pod nazivom Valdejerov (Waldeyer) prsten. Ovaj prsten čine treći krajnik (adenoidna tonzila), dve nepčane tonzile i dve jezične tonzile. Česte, nepravilne i nedovoljno lečene upale ovih tonzila mogu dovesti do njihovog uvećanja koje, s druge strane, dovodi do otežanog disanja i gutanja, naročito kod dece.

Shutterstock.com

Šta je to upala grla i koje vrste upala grla postoje?

Svima od nas poznat je osećaj grebanja, bola i iritacije ždrela, koji se pojačava s gutanjem. Upravo to predstavlja znakove upalnog procesa u grlu, stanja koje se u literaturi naziva faringitis ili upala sluznice ždrela. Ova pojava se podjednako javlja i kod muškaraca i kod žena, kao i u bilo kojoj životnoj dobi, ali najučestalija je kod dece. Može se javiti tokom cele godine, ali je najčešća u zimskim mesecima i u prelaznim periodima godine. Tada su ambulante opterećene posetama pacijenata sa simptomima upale grla.

Uzročnici su najčešće mikroorganizmi, bakterije i virusi, sa prevagom virusnih upala grla od 70 odsto u odnosu na 30 odsto bakterijskih upala grla. Bakterijske upale grla su češće u zimskom periodu, dok su virusne upale grla češće u prelaznom periodu i početkom leta.

Upale grla ili faringitise možemo po dužini trajanja podeliti u dve katergorije:

• Akutni faringitisi
• Hronični faringitisi

Akutni faringitis, uopšteno, predstavlja upalni proces u ždrelu koji prolazi za dve nedelje. Karakteristika ove upale je brza pojava simptoma, sa i bez temperature, sa jakim bolom u grlu, sekrecijom, otežanim i bolnim gutanjem i sa najizraženijim simptomima nakon prvih 48 sati od pojave prvih simptoma bolesti.

Hronični faringitis ili hronična upala ždrela je hronični iritativni proces u grlu koji je praćen bolom, grebanjem i iritacijom ždrela, koji s vremenom ne prestaje ili se često ponavlja. Period trajanja je duži od tri meseca, a može trajati godinama. Ovde ne postoji infekcija kao uzročnik, mada može biti pridružena uz ovo stanje. Hronični faringitis može biti hipertrofični ili atrofični.

Koji su najčešći uzroci upale grla?

Od virusa koji uzrokuju oko 70 odsto svih infekcija grla, vodeći uzročnici upale grla su adenovirusi, korona virus, rinovirus, rotavirusi, kao i Epštajn-Barov virus.

Bakterijske upale grla čine oko 30 odsto svih upala grla, a od bakterija najčešći uzročnk je beta hemolitički streptokok grupe A (Streptococcus pyogenes), koji uzrokuje do 40 odsto svih bakterijskih upala grla. Od ostalih bakterija vredno je pomenuti hemofilus infuence (Haemophilus influenzae), streptokoke pneumonije (Streptococcus pneumoniae), morakselu kataralis (Moraxella catarrhalis), kao i hlamidije (Chlamydia). Nešto su ređe upale grla izazvane gonokokama.

Upale grla, mada ređe, izazivaju i gljivice, od kojih su najčešće gljivice iz grupe kandida (Candida) i Aspergilus niger. Infekcije ovim uzročnicima trebalo bi da probude oprez kod lekara, koji bi trebalo da pošalje pacijenta na dodatna ispitivanja, jer ove gljivice mogu da budu inicijalni uzrok ozbiljnih bolesti i stanja pacijenta.

Ostali uzroci upala grla su značajno ređi i u njih spadaju:

• alergije sa slivanjima i postnazalnom sekrecijom koja iritira grlo;
• spoljašnji iritansi, kao što su duvanski dim, razne hemikalije i praškovi, osveživači vazduha, razni mirisi i sprejovi, razna sredstva za higijenu i čišćenje javnih prostorija i drugo;
• suvi vazduh u zatvorenim prostorima;
• traume, kao što su komadi hrane, spoljne zadesne povrede i strana tela, koja mogu da dovedu do oštećenja sluznice grla i upalnog procesa u ždrelu;
• refluks želudačne kiseline u grlo koji uzrokuje jaku iritaciju grla – u poslednje vreme, učestalost ovakvog stanja se značajno povećava, naročito kada je reč o hroničnim upalama grla;
• tumorski procesi u grlu, koji uzrokuju bolno grlo koje ne prestaje i s vremenom se pojačava.

Koji su to faktori rizika za upalu grla?

Svako može dobiti upalu grla, ali ipak postoje neki faktori rizika koji povećavaju učestalost moguće upale grla. U ove faktore rizika spadaju:

• Životno doba – deca češće obolevaju od upale grla. Kod dece su češće infekcije grla virusima i bakterijama, a najviše obolevaju deca od 3 od 7 godina.
• Godišnje doba – upale grla su češće zimi i u prelaznim periodima godine kada su dani topli, a noći hladne, nego u letnjim mesecima.
• I ako je sladoled pomoć kod upaljenog grla, hladna pića predstavljaju rizik
• Izloženost spoljašnjim iritansima – dim cigarete, zatvorene prostorije, razne hemikalije.
• Lična higijena – retko pranje ruku i zuba može biti jedan od preduslova lakšeg prenosa infekcije.
• Spolašjnje okruženje – škole, vrtići i duži boravak u zatvorenom prostoru može biti jedan od bitnih epidemioloških faktora za širenje infektivnih upala grla.

Simptomi upale grla i kako razlikovati virusnu od bakterijske upale grla

Period od infekcije do pojave prvih simptoma upale grla obično traje od dva do pet dana. Taj period se naziva inkubacija i pacijent je u tom periodu infektivan, iako nema simptome.

Dužina infektivnog perioda zavisi od opšteg stanja organizma, kao i od uzročnika infekcije. Obično, kod streptokokne infekcije, pacijent je infektivan od početka infekcije do dva dana nakon početka antibiotske terapije.

Lokalni simptomi upale grla su svima već poznati, a to su: bol grlu, peckanje u grlu, otežano i bolno gutanje, suvoća grla, bol u ušima pri gutanju, vidno uvećani krajnici, promuklost.

Lokalne simptome prate i opšti simptomi organizma, u koje spadaju: malaksalost, umor, pospanost, jeza, drhtavica, gubitak apetita, opšta slabost, povišena temperatura.

Opet u zavisnosti od uzročnika, virulencije i opšteg stanja organizma, lokani i opšti simptomi upale grla mogu biti više ili manje izraženi.

Karakteristike virusnih upala grla su sledeće:

• blag bol u grlu;
• temperatura do 38 stepeni Celzijusa;
• postepen početak bolesti;
• respiratorni simptomi – kašalj, promuklost, zapušen nos i curenje nosa;
• ždrelo – obično crveno bez sekreta i eksudata;
• limfni čvorovi – obično nisu uvećani, a ako su uvećani, retko su bolni;
• lečenje – simptomatsko, ukoliko nema komplikacija.

Karakteristike bakterijskih upala grla su sledeće:

• jak bol u grlu;
• nagli početak bolesti;
• temperatura veća od 38 stepeni, obično i preko 39 stepeni Celzijusa;
• veoma izraženi opšti simptomi, opšta slabost;
• izrazito crveno ždrelo sa gnojnim naslagama i dosta eksudata i sekreta;
• respiratorni simptomi obično nisu izraženi;
• limfni čvorovi su uvećani i bolni, sa bolnim i otežanim gutanjem;
• lečenje – antibiotska terapija preporučena od lekara.

Shutterstock.com

Kada je potrebno da se obratite lekaru?

Pomoć lekara je potrebno potražiti u sledećim okolnostima:

• temperatura veća od 39 stepeni Celzijusa;
• bol u grlu koji traje duže od pet dana;
• povišena temperatura (preko 38 stepeni), koja traje duže od pet dana, naročito kod dece;
• povećani i bolni limfni čvorovi vrata sa otežanim i bolnim gutanjem;
• postojeća hronična oboljenja i opšta malaksalost koja traje duže od tri dana;
• održavanje simptoma i nakon uzimanja antibiotske terapije koja traje duže od tri dana;
• ponovna upala grla sedam dana nakon već preležane upale grla;
• ranije preležane komplikacije upale grla, poput reumatske groznice.

Kako se dijagnostikuje upala grla?

Ukoliko osećate bol, peckanje, žarenje u grlu i ako otežano gutate, najverovatnije je da se radi o upali ždrela. Ukoliko ste u mogućnosti, savetujemo vam da posetite svog lekara koji će vam, nakon pregleda, odrediti dalji terapijski tretman. U nekim slučajevima je potrebno uzeti i bris grla i uraditi antibiogram, kao i brzi test na beta hemolitički streptokok, koji obično bude gotov za deset minuta i detektuje antigen specifičan za streptokoke. Ovaj test je važno uraditi zbog mogućih komplikacija kod neotkrivene streptokokne infekcije, koja se manifestuje kao glomerulonefritis ili reumatska groznica, a u nekim slučajevima može da uzrokuje i oštećenje srčanog mišića.

Osim pregleda i brisa, preporučuje se da se urade i laboratorijske analize sa pretragama faktora upalnog procesa.

Shutterstock.com

Upala grla – lečenje

Preporučeno lečenje kod virusnih upala grla je simptomatsko i obuhvata:

Obavezno mirovanje u provetrenim prostorijama sa umerenom temperaturom i vlažnosti vazduha. Nikako ne sušiti vazduh u prostorijama u kojima mirujete.

Unošenje dovoljno tečnosti u obliku čajeva i toplih napitaka u dnevnim količinama ne manjim od dva litra.

Ispiranje grla blagim antiseptičkim rastvorima Ili uzimanje antiseptičkih pastilla za grlo sa lokalnim anestetikom koji ublažava bol.

U slučaju potrebe, trebalo bi uzimati dekongestivne sprejove za nos ili preparate protiv povišene temperature (antipiretici).

Ukoliko i nakon preduzetih gorenavedenih mera ne dođe do poboljšanja opšteg stanja nakon 4 do 5 dana i ako ždrelo i dalje boli, savetuje se obavezna poseta lekaru.

Preporučeno lečenje kod bakterijskih upala grla je antibiotik. Antibiotik je lečenje izbora kod bakterijskih upala grla. Antibiotik treba uzeti po antibiogramu, dovoljno dugo i u dovoljnoj dozi, koja se određuje na osnovu preporuka i telesne težine bolesnika. Antibiotike preporučuje i propisuje lekar. Antibiotici deluju samo na bakterije; uzimanje antibiotika kod virusnih infekcija nema smisla propisivati.

Neki pacijenti i nakon preležane infekcije grla uzimaju antibiotike u dužem periodu. Obično su to pacijenti koji su imali komplikacije bakterijskih infekcija ždrela pa se kod njih kao mera prevencije antibiotici daju u produženom dejstvu da ne bi došlo do ponovne komplikacije (bakterijski glomerulonefritis, reumatska groznica).

Koje mere preduzeti da ne bi došlo do upale grla?

Da biste se bar malo zaštitili od mikroorganizama i moguće upale ždrela trebalo bi da održavate svakodnevnu higijenu. U tom pogledu preporučeno je:

• redovno pranje ruku pre jela, nakon jela, nakon boravka napolju, posebno kod dece;
• izbegavanje deljenja hrane, pića i pribora za jelo;
• izbegavanje kontakta sa zaraženom osobom;
• jačanje odbrambene snage organizma, redovna ishrana, uzimanje vitamina, redovan san i odmor, kao i redovno bavljenje sportom i šetnja u prirodi;
• redovno provetravanje prostorija u kojima boravite.

Na kraju, da zaključimo da je upala grla najčešći uzrok posete lekaru. Ukoliko se pravilno prevenira i leči, traje do deset dana. Međutim, ako ne damo odgovarajuću terapiju ili se ne leči na pravi način, upala grla predstavlja problem koji vas može pratiti kroz ceo život.