Unakrsni stres – pogađa partnere, ali se može kontrolisati

Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije stres predstavlja stanje zabrinutosti ili mentalne napetosti koju izaziva teška situacija, tj. određeni stresor (potencijalno stresogeni izvor).

Stres je normalna reakcija na situacije koje predstavljaju izazov ili pretnju za neku osobu. Stres nas zapravo upozorava da se suočimo s takvim situacijama. Svako od nas doživljava stres u svakodnevnom životu, ali se ljudi veoma razlikuju po načinu na koji se nose sa stresom. Od načina na koji se suočavamo sa stresom i prevladavamo doživljaj stresa umnogome zavisi naše lično, duševno i fizičko blagostanje. Ponekad se doživljaj stresa s kojim se suočavamo u jednom ambijentu (npr. radno mesto, finansije…) preliva (spillover) na druge ambijente u kojima osoba boravi (npr. porodica, društveni život…). U ovom tekstu saznaćete šta je crossover (unakrsni stres) i kako se nositi s njim.

 Šta je krosover (unakrsni) stres

Onda kada prelivanje stresa doživljenog na radnom mestu izaziva doživljaj stresa kod osoba s kojima smo u redovnoj interakciji (npr. kod bračnog ili ljubavnog partnera/partnerke), govorimo o unakrsnom (crossover) stresu. Treba uočiti da se kod opšteg prelivanja (spillover) stresa prenos stresa dešava unutar iste osobe. Npr. osoba koja doživljava stres na radnom mestu počinje da doživljava stres i u porodici, ili u odnosima s prijateljima i slično.

Kod unakrsnog (crossover) stresa, stres se prenosi s jedne osobe na drugu osobu s kojom je ona u intenzivnoj i regularnoj komunikaciji. Na primer, stres na radnom mestu koji određena osoba doživljava dovodi do stresa kod njegovog/njenog bračnog ili ljubavnog partnera. Stres kod bračnog/ljubavnog partnera osobe koja ima tešku, tj. stresogenu situaciju na poslu može biti čak istog intenziteta kao kod osobe koja direktno doživljava stres na poslu!

Kako vaš stres na poslu može uticati na vašeg bračnog/ljubavnog partnera

Psiholozi navode tri načina na koje vaš stres na poslu može uticati na vašeg bračnog/ljubavnog partnera. To su:

1. Direktni krosover (ukrštanje): Ovo se dešava onda kada je bračni/ljubavni partner osobe koja doživljava stres na poslu izrazito empatičan i stres na poslu svoga partnera doživljava kao sopstveni, kao da se njemu samom dešavaju ti stresogeni događaji.
2. Indirektni krosover: Način na koji se osoba koja je izložena stresogenim događajima na poslu nosi sa sopstvenim stresom može uticati na kvalitet bračnih ili ljubavnih odnosa, te na taj način stvarati napetost u odnosima. Na primer, osoba može, zbog stresa na poslu, početi da izbegava komunikaciju s partnerom i da se povlači u sebe, a njen partner može izgraditi uverenje da je on sam ili sama bračna/ljubavna veza razlog za takvu promenu u ponašanju.
3. Delovanje zajedničkih stresora (potencijalno stresogenih događaja): Posao neke osobe može stvoriti objektivnu atmosferu koja može uticati na njenog partnera i na celo domaćinstvo. Na primer, nepostojanje mogućnosti sopstvene promocije/napredovanja na poslu koji osoba obavlja može nepovoljno uticati na partnera i na finansijsku situaciju cele porodice.

Posledice nagomilanog i nerazrešenog unakrsnog stresa mogu biti ozbiljne, jer mogu dovesti do toga da partneri prestanu da budu podrška jedno drugom, da postanu emocionalno iscrpljeni i da prestanu da se razumno i konstruktivno ponašaju u međusobnim odnosima.

 

Kako se nositi sa unakrsnim stresom

Najčešće strategije koje bračni i porodični terapeuti predlažu za kontrolu unakrsnog stresa su sledeće:

1. Postavljanje zdravih granica: Iako je izlaženje u susret partnerovim emocionalnim potrebama veoma važno, potpuno preuzimanje i preživljavanje njegovog stresa nije mnogo korisno. To samo dovodi do emocionalnog iscrpljivanja oba partnera. Svako mora da nauči da se nosi sa sopstvenim stresom.
2. Razgovarajte sa svojim partnerom i informišite ga o stresu koji preživljavate na poslu. Na taj način vašem partneru će biti jasnija vaša situacija i neće promene u vašem ponašanju tumačiti pogrešno, kao da su izazvane vašom vezom.
3. Budite uviđavni: Za početak, pitajte vašeg partnera koliko je spreman da sluša vaše žalopojke o problemima koje imate na poslu i procenite koliko stresa ćete podeliti s njim, tj. koliko vašeg stresa na poslu je spreman da podnese bez negativnih posledica.
4. Razgovarajte i s drugim ljudima o stresu koji doživljavate na poslu – razgovarajući s kolegama od poverenja, prijateljima, pa, ako treba, i s terapeutima, umanjićete pritisak koji će zbog vašeg stresa na poslu osetiti „na svojim leđima” vaš bračni/ljubavni partner.
5. Napravite sopstveni plan za smanjivanje stresa koji osećate: U vreme kada naslućujete nadolazak stresa na poslu napravite plan šetnji, rekreacije i primene tehnika za redukovanje stresa.

Na kraju, važno je shvatiti da nema ničeg lošeg u tome što i vi doživite stres kada je vaš supružnik/partner „pod stresom” na poslu. To je sastavni deo zajedničkog života s nekim. Bitno je, međutim, shvatiti da unakrsni stres može nepovoljno uticati na vašu vezu u određenom trenutku.

Da biste sprečili dugoročne i nepopravljive posledice ovog inače normalnog procesa, važno je šta ćete uraditi s tim unakrsnim stresom. Potrebno je da partneri budu pažljivi prema osećanjima onog drugog i da otvoreno pitaju jedno drugo: šta ja mogu da učinim kako bih te podržao/podržala, da li te dovoljno podržavam u poslednje vreme, postoji li nešto što ja mogu da uradim kako bi osećao/osećala da neko brine o tebi.

Ukoliko vaš partner ne može da ispuni sve vaše potrebe u vezi s podrškom koja vam je potrebna tokom perioda stresa, ne osuđujte ga. Ne zaboravite da i on može biti pod stresom zbog stresa koji vi doživljavate. U tom slučaju možete razgovarati s prijateljem kome verujete ili s nekim od stručnjaka koji se bave prevazilaženjem stresa. Tako ćete sprečiti da nastanu budući razorniji negativni efekti prelivanja stresa koji doživljavate na poslu na vašeg partnera.