zivotno-iskustvo
Umetnost pirea od šargarepe - To sam ja
Umetnost pirea od šargarepe

Umetnost pirea od šargarepe

Delo umetnika je njegovo čedo. Nezamislivo je da se ma ko usudi da uzme četkicu u ruke i da ga „doradi” ili „ispravi”. To pravilo važi i za kulinarske kreacije

Znamo koliko su umetnici svih umetničkih oblasti ponosni na svoja dela. Možda ponos i nije najbolje izabrana reč. Sigurno bi bilo bolje da kažem da je njihovo delo, tvorevina, rezultat njihove kreativnosti koju su smeli da puste iz sebe i ponude drugima kako bi podelili ta duboka osećanja – njihovo čedo. Srpski jezik ima tu divnu, višeznačnu reč. Da, i ponosni, jer smo svi ponosni na malena bića koja smo stvorili, naša čeda. E, pa, delo umetnika je njegovo čedo.

Nezamislivo je da se ma ko usudi da uzme četkicu u ruke i „doradi” ili „ispravi” ono što je umetnik stvorio. Ili da uzme dleto da malo preoblikuje skulpturu. Ili, kod konceptualnih umetnika, da ispomera postavljene objekte. Kod muzičara da promeni note, odluči da je dirigent nedovoljno dobar, da bi operski pevač trebalo da izvede komplikovanu ariju drugačije, a simfonijski orkestar je takav da se nedovoljno čuje harfa. Da kod pevača menja tonalitet, kod književnika menja red reči u rečenici (a nije lektor), naslove, pa daje i dodatne ideje, a da ga niko nije pitao za savet.

Zamislite modnu reviju u kojoj neko od posmatrača ustaje da pomeri revere na sakou manekenki koja sigurnim mačjim hodom klizi po pisti

Zamislite balerinu na sceni, njenog koreografa i pametnjakovića koji dobacuje šta treba promeniti. A zamislite i modnu reviju u kojoj neko od posmatrača ustaje da pomeri revere na sakou manekenki koja sigurnim mačjim hodom klizi po pisti. Druga stvar je kritika, ne kritizerstvo. Svako ima pravo na svoje viđenje, ali se niko ne usuđuje da direktno, u trenutku prikazivanja, izvođenja, čitanja, iskazuje svoje stavove. Oni slede, a ne prethode.

Mala sekvenca iz jednog beogradskog restorana mi je bila povod za ovaj tekst.

Kulinarsko čedo

Otkud sad pire od šargarepe u razmišljanju o umetničkim delima? Šta mislite o vrhunskim kuvarima? Viđali smo, a neki su imali prilike i da probaju, neku od njihovih kreacija. Zaista umetnici. Ili poslastičari? Od ukusa do dekorisanja, imate uživanje za sva čula. Nikako ne poredim nijedno od umetničkih dela, sva su za poštovanje. Da, sva, pa i dela vrhunskih kulinara. Među njima, kao i među ostalim umetnicima, nisu svi baš vrhunski, ali su vezani za svoja čeda. Kod kulinara se čeda pojedu, ali i dela ostalih umetnika uđu u nas, drugim putevima, čulima.

Mala sekvenca iz jednog beogradskog restorana bila mi je povod za ovaj tekst. Sedi društvo od njih šestoro, vidi se da znaju šta naručuju. Mala konsultacija sa ljubaznom konobaricom. Jedan od gostiju ljubazno pita da li umesto priloga koji je predložen u jelovniku može da dobije pire od šargarepe koji je takođe postavljen na meniju. Konobarica misli da to neće biti problem, ali se vraća i kaže da šef (tako se zvanično zove kuvar koji vodi kuhinju i po čijim originalnim receptima se sprema hrana) poručuje da je to nemoguće, jer bi se time pokvarila njegova originalna ideja. Dodajem, kreacija.

Zaista, dokle ćemo biti pametniji i veštiji od onih koji nam otvorenog srca nude najbolje što mogu

Sad kreće onaj zanimljiviji deo, nazvaću ga neprepoznavanjem kreacije. Čovek pomirljivo kaže da je to u redu, ali se društvo ubacuje u raspravu. Ne samo društvo, nego i okolni stolovi, dakle hor gostiju. Te „šta on misli ko je on”, „o čemu mi pričamo, to je samo jelo”, „jelo ko jelo”, „treba zvati menadžera jer je gost u pravu, gde je taj menadžer”, „mora da napravi to što gost želi”, „zar sad u oskudici gostiju on isteruje svoju ideju”, do retkih pomirljivih glasova. Stojte ljudi! Zar to što je ovaj šef smislio i domislio nije njegovo delo, njegovo čedo? Jestivo, zaista, ali aman, njegovo. Zamislimo za trenutak trpezu na koju domaćica iznosi ono što je njen specijalitet i što se stolećima pravi na taj način u njihovoj porodici. I sad neki pametnjaković „ja bih umesto ovoga stavio ovo”.

Zamislite šok domaćice, a i ostalih za stolom. Stavi, brate, šta god hoćeš, ali ne u recept koji je moj od davnina i koji ne dam ni za živu glavu. Da ne kažem da gost verovatno više nikada neće biti gost.

Kreacija za poštovanje

Naravno da je teško praviti baš pravu paralelu, ali zar svako od njih nije uložio maksimum snage, ljubavi i energije? Mislim na šefa i domaćicu. Zaista, dokle ćemo biti pametniji i veštiji od onih koji nam, otvorenog srca nude najbolje što mogu? U svakom slučaju, jelo ponuđeno na meniju je kreativno delo šefa. Zaslužuje poštovanje.

Da ne dužim, kapa dole za odbranu jela koje nije koncipirano sa pireom od šargarepe

Pire od šargarepe, po njegovom mišljenju, ma kako bio ponosan na njega, bilo bi isto kao uzimanje četkice u ruke i dodavanje detalja na umetnikovu sliku, ili ubacivanje drugačijih nota u kompozitorovo delo. Da ne dužim, kapa dole za odbranu jela koje nije koncipirano sa pireom od šargarepe. Onda nekog drugog puta možemo da uzmemo i pire od šargarepe, ali uz jelo uz koje šef misli da treba da ide.