Uključite autopilota: odvojite važne poslove od „plitkih”
Kad brdo obaveza zapreti da nas zatrpa, poslednji je čas da bolje organizujemo dan ili radnu nedelju
Biti produktivniji ne znači raditi od jutra do duboko u noć tempom dvesta na sat. Za većinu savremenih žena, koje se guše pod brdom obaveza, odgovor na pitanje kako raditi manje a uraditi više, izgledao bi kao čarobni štapić. Čarobnog štapića, naravno, nema, ali ima nekoliko tehnika koje mogu da pomognu.
Profesor Karl Njuport, stručnjak za produktivnost, uveo je termin duboki rad. U pitanju je trenutak najdublje koncentracije, kada možemo da postignemo najviše. To su situacije u kojima pripremamo važnu prezentaciju, sravnjujemo složene račune, izlazimo na scenu…
Za povećanje produktivnosti postoje različite tehnike
Za razliku od dubokog, postoji i plitki rad. Tu spada odgovaranje na mejlove i slični poslovi koji ne zahtevaju sav naš kapacitet, ali obično ih je previše. Ključna stvar je, opominje profesor Njuport, da plitke poslove potpuno isključimo dok smo koncentrisani na one duboke.
Mnogi uspešni ljudi na duže vreme se isključe iz svakodnevice da bi sebi obezbedili uslove za kreativnost. Bil Gejts, na primer, ima kolibu u koju se povuče kada treba da osmisli nešto novo. Mnogi pisci ili kompozitori povlače se na više nedelja ili meseci kad su im potrebne nove ideje.
Ovo je gotovo
Našem mozgu desi se isto što i kompjuteru kada stalno otvaramo nove fajlove, a prethodne ne zatvaramo
Međutim, većina ljudi prosto ne može da dozvoli sebi izolaciju od svakodnevnih plitkih poslova. Zato nam je potrebno da tokom svakog radnog dana lociramo određeni broj sati, u kojima ćemo obezbediti sebi uslove za duboku koncentraciju. Ponekad, dovoljno je petnaestak minuta pred spavanje, u kojima ćemo napraviti kratku reviziju prethodnog dana i okvirno isplanirati sledeći. Takav, uveče napravljeni plan, ima funkciju autopilota u avionu. Uštedeće nam dosta energije, koja će nam trebati za neplanirane situacije.
Pošto završimo veći segment posla, mozgu moramo da damo nagradu, čokoladicu, nekoliko minuta istezanja ili muzike
Profesor Njuport insistira i na važnosti shut down rituala. U našem mozgu desi se isto što i u kompjuteru kada stalno otvaramo nove fajlove, a prethodne ne zatvaramo. Prosto zabaguje. Iako deluje blesavo, za početak recite naglas – Ovo je gotovo, pre nego što pređete na sledeći segment. Na taj način efikasno se izbegavaju situacije u kojima celog dana razmišljamo, simbolično rečeno, da li smo isključili peglu.
Sve ispod petog mesta može da čeka
Kad završimo veći segment posla i uverimo se da je sve sejvovano, svom mozgu moramo da damo nagradu. Čokoladica ili kafa su već tradicionalne nagrade, ali je možda zdravije da to bude nekoliko minuta istezanja, čitanje kraćeg članka, pet minuta muzike, kratka meditacija. Možete se nagraditi i sa pet minuta odlaska na društvenu mrežu, naravno ako ste sigurni da to može da bude samo pet minuta. Mada, najbolje je napraviti pravi prekid.
Pomadoro tehnika podrazumeva da na svakih 25 minuta koncentrisanog rada napravimo pet minuta pauze. Pauza znači da tada ne radimo ništa, samo gledamo kroz prozor ili prošetamo. Jedno istraživanje u Japanu pokazalo je da najblagotvornije dejstvo ima gledanje fotografije mačića, i uopšte mladunaca životinja.
Posle 25 minuta koncentrisanog rada može se napraviti petominutna pauza
Slične tehnike ne pomažu samo da organizujete dan ili radnu nedelju. Profesor Njuman kaže da, ako osetite da vam je život u haosu, treba da primenite slične tehnike. „Napravite listu od dvadeset stvari koje su vam u životu najvažnije. Onda podvucite crvenu crtu ispod prvih pet. Dok ste u procesu da ostvarujete tih prvih pet, zaboravite na ostalih petnaest”, kaže profesor.
Naš mozak će nam biti zahvalan ako ga podsetimo da zadaci koje pred njega postavljamo imaju smisao. Na primer, treba mu pokazati da učenje za ispit nije izolovana mučna aktivnost, već da je ona povezana sa polaganjem ispita koje je povezano sa dobijanjem diplome, koje je povezano sa zauzimanjem određene socijalne pozicije i ostvarenjem našeg životnog cilja.