Udice

Pitali su pre nekoliko dana neodoljivog Takera Karlsona kako uspeva da bude toliko pozitivan i nasmejan, uprkos činjenici da je zbog prirode svog posla bombardovan ne samo užasnim vestima nego i brojnim napadima koji stižu sa svih strana.

Evo kako mu to uspeva.

Prvo, kaže, dobro je bližiti se šezdesetoj godini, jer su ljudi, ako imaju mozga, srećniji tada nego u četrdestim, pre svega jer su preživeli – posao, odlazak dece iz kuće, eventualne gubitke.

Drugo, ima pse i provodi mnogo vremena sa svojim psima. Spavaju mu u krevetu, šeta ih svakog dana, ide na pecanje kad god može. „Mnogo sam napolju, to znači da pravim manje novca nego što bih mogao, ali nema veze. Uživam da sam napolju sa svojim psima. Najvažnije od svega, brinem o svojoj porodici. I zapamtite ovo kao neku mantru – mišljenja ljudi koje ne poznajete su bezvredna! Treba da vas se tiču samo mišljenja ljudi koje poznajete i koji vas vole. Usredsredite se na mali krug bliskih ljudi, i samo njihovo mišljenje treba da vas zanima. Ja sam jedna od najomraženijih ličnosti na svetu, ali to mi ne izaziva nikakav stres. Ali, kad bi me kritikovala moja žena, mnogo bih se zamislio.”

Karlson je istakao da su mnogi ljudi ušli u politiku ne samo da bi zadobili moć i obogatili se putem korupcije nego i da bi utažili očajničku potrebu da budu voljeni. „Mnogi od njih ne mogu da dočekaju da prime obožavanje od neznanaca.”

„Ako te žena ne ceni, ako te deca ne poštuju, ako tvoje kolege misle o tebi da si nemoguć, ako ne daješ napojnicu kelnerici, ne možeš da mi budeš prijatelj.”

Savremena kultura nametnula je ultimatum „budi voljen”, i to je ludačka udica kojom se ribare mnoge duše, naročito duše dece. Ako dozvolimo da brinemo o tome šta virtuelna gomila misli o nama, postajemo pustopoljina za sve nesigurnosti, mržnju prema sebi, a ta mržnja rađa mržnju prema drugima. Poznato je da onaj ko tebe mrzi, prvo mrzi sebe.

I zaista, kad se osvrnemo unaokolo, vidimo masovnu i dirigovanu paniku oko „ljubavi” i „mržnje” na društvenim mrežama. A radi se o tome da mi sami odlučujemo kome ćemo dati tu emocionalnu moć – ovo je možda najvažnija lekcija za mlade ljude, duboko zaronjene u more kritika, ponižavanja i osporavnja na društvenim mrežama.

Mi smo ogledalo, ne samo ljudi kojima se okružujemo, nego i mišljenja koja nam znače!