U vrelini
Leti je uvek bilo vrućine, nego smo bili mlađi i zdraviji, pa se lakše podnosilo. Sad svašta stisne – nemanje, imanje, žuljanje, nervoza…
Kažu da Nemci ne jedu supu ako nije vrela. Ne znam da li to važi i za letnje mesece. U Indiji jedu ljuto, jer ljutina hladi telo… Ne znam, ne smem ni da probam. Naša teorija rashlađivanja uglavnom se odnosi na ledenu vodu, limunadu, sladoled…
Topimo se ovih dana. Svi. Po ko zna koji put čula sam kako nikada nije bilo ovako toplo, tj. da kad smo mi bili deca, leta su bila drugačija… Jeste se malo ugrejala planeta, ali nije baš tako velika ta razlika.
Kao prvo, nije se merila temperatura na svakom ćošku, jave u Dnevniku i na radiju na sat vremena, i to je to. Klima-uređaj nije imao niko, manje automobila u saobraćaju, pa se lakše disalo. Nisu se ni šume sekle besomučno, kao sada. Kad dođe leto, još u osam ujutro se prave sendviči koje nosimo na Adu ili na bazen. Jedne godine neko je preporučio da se kvase čaršavi, da se njima prekriva nameštaj, pa je jedna moja preterala, počelo da smrdi na buđ.
Nije se merila temperatura na svakom ćošku, jave u Dnevniku i na radiju na sat vremena, i to je to
Najgore je bilo noću, kad sve stoji, nema daška vetra da pirne, ne može da se spava od vrućine koja prelazi u nervozu. Često sam ustajala da kvasim noge hladnom vodom, a dok stignem do kreveta, one suve.
Leti je uvek bilo vrućine, nego smo bili mlađi i zdraviji, pa se lakše podnosilo.
Sad svašta stisne – nemanje, imanje, žuljanje, nervoza…
Cirkulacija
Uvek sam se čudila babi koja je po toj najvećoj vrućini oblačila majicu na bretele, pa preko toga bluzu dugih rukava, sašivenu od cvetnog cica, sa dugmićima na zakopčavanje. Preko toga, ako zatreba, obuče i prsluk. Vruće mi je bilo kad je samo vidim tako natrontanu. Cirkulacija.
Slušamo već godinama savete da bez šešira ne izlazimo, svetla odeća, dugi rukav… Ispod šešira mi se kosa ulepi, spljeska, nekako mi je još toplije, dugi rukavi su čist višak garderobe, nekako ne deluje osvežavajuće. Obrni-okreni, najbolje je na plaži, pored vode, bilo kakve.
Jedino lepo leti su gradske ulice, koje prodišu jer je manje automobila u saobraćaju, lakše se nalazi mesto za parking, sporije teče vreme, sporije se i hoda. U vrelini, postajemo lenji, a i lepljivi.
Pokret rukom kroz vazduh
Namestila sam klima-uređaj na dvadeset pet stepeni, dva dana nisam nos promolila napolje, sedim, hladim se i čekam da prođe najveća vrućina. Komšinica se hvali kako ne podnosi klima-uređaj, pa se hladi lepezom i mokrim peškirom, uzdiše i cokće, i čeka da prođe.
Čuvam se loših misli, i svojih i tuđih, praštam, mirim se, trudim se da razumem
Pre nekoliko godina, po najvećoj vrućini, gledala sam seriju o Petru Velikom, usred ruske zime, i to mi je bilo osveženje.
Samo, kako ohladiti vrelu glavu? Ta vrelina može da bude gora od bilo koje spoljne temperature. Razne nepravde i muke koje nabiju vatru u glavu, pa ne može da se smiri danima. Ne znam kad i kako me je to prošlo, ali već nekoliko godina imam jedan pokret rukom kroz vazduh, koji kaže – ma nema veze! Čuvam se loših misli, i svojih i tuđih, praštam, mirim se, trudim se da razumem.
Vreli dani i vrele noći, još će potrajati.Ima načina da se rashladi telo, samo ako je hladna glava.