U Srbiji je zabava bolja nego bilo gde na svetu

Tri dana slušanja indijske tradicionalne narodne muzike, na 35 stepeni, ceo dan, uz sok od kivija, upoznalo me je sa osećajem koji je naš gost imao slušajući na uvce srpsku trubu

Kada je vlasnik Formule jedan bio u Beogradu, slučajem najneobičnijih okolnosti, dočekala sam srpsku Novu godinu u društvu dotičnog i njegove supruge.

Nikada neću zaboraviti izbezumljen izraz njegovog lica kad smo zdušno slali trubača da baš njemu odsvira predivnu srpsku pesmu na uvo.

Na ivici je bio da pobegne koliko ga noge nose, iz čuda i straha, kad je zasvirala alto truba.

Dvadesetak veselih Srba, pa još Nova godina. Desetak sportista stokilaša, sa ženama adekvatne visine. Prema svecu i tropar. Svaka prisutna žena bila je za glavu viša od našeg gosta.

Gospodin se nije vraćao u naše krajeve. Doduše, žena ga je ostavila i kao takva ušla u prvih 10 najbogatijih žena u Velikoj Britaniji, koja je postala bogata razvodom.

Intenzivno tragam za nekom chill out muzikom, da duhom otplivam ka pučini

Par godina nakon ovog događaja shvatila sam da je naše urlanje sa osmehom, ostavilo utisak mitskog rituala razularene vikinško-hunske rulje.

Kulture su različite, ljudi se vesele na 100 i jedan način – i to je super. Tvrdim da je u Srbiji bolja zabava nego bilo gde na svetu. Očigledno nama.

Prisustvovala sam svadbi u Udajpuru, koja je trajala tri dana. Mladenci pripadaju džainskoj zajednici, direktnim naslednicima šramana tradicije i praktikuju religiju džainizam.

Manje-više potpuni vegetarijanci, koji ne piju alkohol u bilo kom obliku.

Tri dana slušanja indijske tradicionalne narodne muzike, na 35 stepeni, ceo dan, uz sok od kivija, upoznalo me je sa osećajem koji je naš gost imao slušajući na uvce srpsku trubu.

Danas, ipak, hladna čorba od paradajza na dorćolski način.

Intenzivno tragam za nekom chill out muzikom, da duhom otplivam ka pučini.