U kojoj filmskoj haljini možete da zamislite sebe
Da biste bili vamp u Internet eri, ne morate biti klasična, filmska stilska ikona, već recimo stritstajlerka i druge instant zvezde svakodnevnog života. Ipak, u vreme apsolutne dominacije filma kao medija uticaj filmske umetnosti na svet mode bio je glamurozan, opipljiv i intrigantan… Koliko samo stvari većih od života povezuje modu i film, a stilski uticaj nekih kultnih, ikoničnih modnih filmova je magijska eksplozija glamura.
Nikoga nije iznenadilo kada je 2013. Oskar dodeljen dizajnerki Ketrin Martin za kostime u rimejku filma „Veliki Getsbi” Baza Lurmana, budući da je i originalna verzija na listi filmova koji su lansirali ne samo kostim i eru, već i onu neponoviljivu draž tragičnog sveta Ficdžeraldovih junaka.
Zato je 1974. i Teoni Aldridž dobila nagradu Američke filmske akademije za dizajn kostima u prvoj filmskoj verziji romana. Usledila je i linija odevne kolekcije inspirisana kostimima iz filma, koja se prodavala u robnima kućama „Blumindsgejl”.
Ili, naš favorit – raskošna kostimografija koju je Milena Kanonero uradila za film “Marija Antoaneta“. Verujem da svaka žena ima svog šampiona kada je reč o filmskim kostimima u kojima može sebe da “vidi” a da to niko drugi ne mora da zna.
Na isti način vezuju se glumice kojima se ponekad posrećilo da posle snimanja mogu da zadrže neki od posebno lepih kostima koje su nosile na snimanju.
Sa glumice na lutku u radnji
Na početku ove romanse su dive nemog filma lansirale platinaste frizure za ugled, a kopije glamuroznih holivudskih haljina od organdina, recimo Džoane Kraford u filmu „Leti Linton”, ili lepršava bela koju je nosila Elizabet Tejlor u filmu „Mesto pod suncem”, završavale su na lutkama u izlogu radnji na njujorškoj Sedmoj aveniji.
Svojevrsni šampion popularnosti bila je haljina koju je nosila Vivijan Li u sceni piknika u filmu „Prohujalo sa vihorom”. Valter Planket kreirao je za ovaj film čak pet hiljada različitih kostima, nadahnutih estetikom 19. veka.
Klerk Gebl i Vivijan Li, voštane figure u muzeju Madam Tiso u Holivudu © Jaguar PS / Shutterstock.com
Brojni su i filmovi smešteni u šareni svet mode i modnih magazina, od čuvenog Antonionijevog „Blow upa-a”, do „Đavo nosi Pradu”. Ali, ovde nije o tome reč. Interakcija mode i filma proučava se kao svojevrstan omaž eri klasičnog holivudskog glamura, naročito u Americi.
Danas su popularne liste najuticajnijih, ikoničkih filmova u modnom smislu, dakle filmova sa stilom ili „style movies”.
Kožna jakna kao talisman
Najinteresantniji su oni filmovi koji su lansirali više od estetike, poseban stil i magiju, oreol konkretnog filmskog karaktera i sudbine.
Gledaoci bi bili opčinjeni u toj meri da su nošenje određene odeće smatrali gotovo talismanom, koji ih na kratko zaista pretvara u fascinantne filmske karaktere.
Na primer, bela košulja dugih rukava Ume Turman u filmu „Pulp fiction”, ili crvena kožna jakna koju nosi Bred Pit u filmu „Borilački klub”, ili i danas aktuelna kombinacija – džins, bela majica kratkih rukava i kožna jakna – u kojoj je zapamćen Džems Din kao „Buntovnik bez razloga”. Iako se Brando prvi pojavio u ovom izdanju, celuloidnom magijom Dinova verzija ostala je sačuvana u kolektivnom filmskom nesvesnom.
Geblovo „spaljivanje potkošulje”
Veza je uočena prvo u komediji Frenka Kapre „Dogodilo se jedne noći”, u kojoj su, neočekivano za to vreme, sevnule gole muške grudi i to one Klerka Gebla, pa je u datom trenutku došlo do neviđenog pada prodaje muškog veša.
Niko više nije hteo da krije poprsje i nosi potkošulju! Ali, ne zato što je muškarcima dojadilo da se oblače slojevito, kako su obično radili u pre-metroseksualnoj eri.
„Spaljivanje” potkošulje, rečeno današnjom metaforom, bilo je in, jer je svakog od njih moglo na trenutak da uljuljka u fantaziji da liči na Džoa, koga je tako neodoljivo i šarmantno tumačio Gebl. Al Kapone je, prema urbanoj legendi, želeo da se oblači u stilu zgodnog, crnomanjastog glumca Džordža Rafta, umesto da uticaj bude obrnut. Naime, Raft je bio poznat po ulogama u gangsterskim filmovima, u prvoj verziji „Lica sa ožiljkom”, „Neki to vole vruće” i drugim, gde je plenio zalizanom kosom i elegantnim prugastim odelima.
Nije teško poverovati da se Kapone poistovetio sa njim, u želji da unese malo finese u svoju pojavu.
Moda u akciji
Kako je podvukao svojevremeno magazin „Verajeti”, od početka filmske umetnosti odeća koju nose filmski junaci izazivala je uzbuđenje i privlačila ljude. Američka filmska industrija pratila je budno evropsku modu, pa je Holivud bio uz rame Parizu, tadašnjoj modnoj prestonici, i gledaoci su mogli da vide na platnu najnoviju modu „u akciji”.
Kostimi nisu samo prikrivali male mane glumaca, već su isticali i određivali karakter, dodajući i teksturu samoj sceni.
Zaista, nije svejedno kakva haljina, boja, oblik igra pred vašim očima, a tek nije bez značaja šta je ono glavna glumica imala ne sebi ili oko vrata kada je nekog ošamarila.
Danas je veličanje značaja mode na ekranu dovedeno do hiperbole, pa i karikature, na primer u celokupnom projektu „Seks i grad”. Tu smo gledali kako mogu da ožive i progovore elegantne, erotične i moderne odevne kombinacije čuvene stilistkinje Pat Megra. One to rade i danas, dok sezone odmiču.
Stil Boni i Klajd
Ipak, identifikacija i jeste ono što filmskoj modi daje neverovatnu privlačnost – način na koji se sa njom lako poistovećujemo, za razliku od modne piste gde često šetaju modni hitovi u kojima teško možemo da vidimo sebe.
To možemo tek kada ih oživi, recimo, Fej Danavej, čiji je imidž u kultnom filmu „Boni i Klajd” očas postao modni trend. Glamurozna garderoba iz vremena američke velike depresije tridesetih godina prošlog veka imala je jaku aromu sedamdesetih: vuneni dvodelni setovi, midi suknje od tvida, a naročito beretke, pre svega ona boje bele kafe.
Safari look nikada nije bio elegantniji ni romantičniji nego kada su se u kolonijalnoj garderobi pojavili u filmu „Moja Afrika” Meril Strip i Robert Redford, što je poslužilo kao povod za čitavu modnu kolekciju Ralpha Laurena.
Zvezde u sopstvenoj garderobi
Veliki je broj filmova koji su podstakli modni trend koji se ustalio. U takve spada film „Top gun”, u kome je Tom Kruz učinio besmrtnim Ray Ban Aviator naočare, koje je prethodno nosio u filmu „Risky business” (danas se govori da je to bila planirana marketinška operacija koja je dala odličan rezultat).
Ikonički u pravom smislu te reči je i film „Američki žigolo”, u kome Ričard Gir nosi odela Armanija, do tada malo poznatog italijanskog modnog dizajnera, što ovog junaka i danas čini jednom od najelegantnijih pojava na filmu.
„Možda je pakao koji prolazi Gir kao tragični toy boy američkog visokog društva bio vredan patnje, ako se ona konzumirala u takvim košuljama i kaputima”, podvukao je jedan kritičar.
Na ovoj listi je nezaobilazan i film „Lepotica dana”, u kojoj je Iv Sen Loran obukao Katrin Danev u elegantni imidž šezdesetih – olovka suknje, stileto cipele i svilena bluza. Diva je bila oduševljena u toj meri da će kasnije Iv Sen Loran biti kostim majstor u većini njenih filmova.
Film „Do poslednjeg daha” proslavio je i danas aktuelni ženstveni look, koji je tada lansirala Džin Siberg – baletanke, pamučne tri četvrt frulice (chinos), mornarska majica (tzv. bretonka).
Ljupkost junakinje i stilska dovršenost može se porediti sa garderobom koju je nosila Odri Hepbern u filmu „Praznik u Rimu” – žipon i espadrile. Studio Paramaunt poklonio je glumici sve modne komade iz filma, kada se snimanje završilo. Stil muškog protagoniste u filmu „Do poslednjeg daha”, koga je tumačio Žan Pol Belmondo, daje nedostižni reper za odevnu perfekciju ulične mangupske elegancije i ležernost (osim možda za čuvenu ekipu srpskih plejboja koja je u to vreme osvojila Pariz). Zanimljivo je da su glumci nosili sopstvenu garderobu, jer je Godar na tome insistirao.
Kada govorimo o ličnoj garderobi, modni trend lansirala je i Dajen Kiton u Vudi Alenovom filmu „Eni Hol” – da žene nose autentične, prevelike muške modne komade.
Kiton je takođe nosila svoju ličnu garderobu u ovom filmu.
Futurizam i niske strasti
Žan Pol Gotje spada u dizajnere koji vole filmski uticaj. Za film „Peti element” dizajnirao je 954 futuristička kostima, u kojima je naročito plenila prelepa Mila Jovović. Takođe, inspirisan filmom „Avatar”, Gotje je napravio modnu kolekciju i nije bio usamljen. Retroaktivno, pomenuću ovde film Skota Ridlija „Blade runner”, sa njegovim naučno-fantastičnim kostimima koji su mešavina futurizma i film-noira.
Šin Jang ostala je upamćena po krznenom kaputu i pompadour frizuri, a kaput je posle filma zadržala, zahvaljujući velikodušnosti kostimografa Čarlsa Noda. Prostor ne dozvoljava da se ovde pomenu sve haljine-miljenice, od one braon na tufne koju je nosila Džulija Roberts u filmu „Zgodna žena”, do ledeno bele od lasteksa, koja je učinila filmski besmrtnom Šeron Stoun u filmu „Niske strasti”, a koju je osmislila Elene Mirojnik…
Svi pamtimo još uvek smaragdno zelenu haljinu, koju je nosila Kira Najtli u filmu “Iskupljenje”, kreaciju dvostruke oskarovke Žaklin Diran (“Ana Karenjina” i “Male žene”).
A tek celokupna garderoba u filmu „Kazino”, gde je Šeron Ston, pre nego što je osvojila Oskara, promenila 40 kostima – budžet je bio jedan milion dolara – uključujući belo-zlatnu haljinu u kojoj je bacala žetone, a za koju se pričalo da je bila teška oko neverovatnih 20 kg…
Danas živimo u drugačijem informacionom, pa i modnom okruženju, filmovi više nisu dovoljni da promovišu, recimo, vunenu kapu koju je nosila Ali Mekgrou u fimu „Ljubavna priča”. Imajući u vidu neverovatno brz rast uticaja modnih blogova i veličanja ulične mode kojom se inspirišu dizajneri, vunena kapa sa ramflom bi vrlo brzo bila zasenjena varijacijom imidža u domaćoj radinosti, koja ne veliča ovaj kultni film i junakinju, već se, naprotiv, anonimna osoba koja svetluca na ekranu izjednačava sa divom, zahvaljujući hladnoj večnosti interneta.
Tu će svi biti večno slavni, ne samo onih veličanstvenih petnaest Vorholovih minuta, koji su u prošlom veku sa razlogom pripadali svakoj velikoj filmskoj ikoni stila.