Žena sa osmehom na licu, u kupaćem kostimu, povlači lanac i na glavu i telo se izručuje puna drvena kofa hladne vode.

Tuširanje hladnom vodom dobro je za zdravlje, zar ne?

Tuširanje hladnom vodom praktikuje se u mnogim delovima sveta. Čini se da su ljudi oduvek voleli da eksperimentišu sa varijacijama temperature vode da bi otkrili kako telo reaguje u ekstremnim uslovima.

U rimsko doba, kupanje se zasnivalo na boravku u zagrejanim prostorijama, a zatim u hladnim. U modernom vremenu sličan ritual sprovodi se u većini sauna i banja na svetu. Za „hladno” kupanje se tvrdi da ima višestruke korisne efekte na zdravlje, kao što je poboljšanje imunosistema, kardiovaskularne cirkulacije i vitalnosti, ali bez dovoljno dokaza. Istraživanja o kratkoročnim efektima izlaganja hladnoći ukazuju na povećanje koncentracije kortizola i adrenalina kao fiziološkog odgovora. Međutim, kumulativni klinički efekat i značaj za zdravlje nakon izloženosti hladnoći kod zdravih ljudi ostaju spekulativni, jer nedostaju randomizovana kontrolisana ispitivanja (1).

Ipak, tuširanje hladnom vodom mnogi praktikuju, a evo i na šta bi, po nekim mišljenjima, moglo da utiče.

Snaga volje

Iako postoje anegdotski dokazi i lično iskustvo koji sugerišu da hladni tuševi mogu pomoći u izgradnji snage volje, nema naučnih istraživanja koja to ispituju. Međutim, hladni tuševi su povezani sa različitim prednostima, kao što su povećana budnost, poboljšana cirkulacija i raspoloženje. S druge strane, hladno tuširanje treba posmatrati kao oblik neprijatnosti ili izloženosti stresu, za koje neki pojedinci veruju da može pomoći u izgradnji discipline. Angažovanje u izazovnim aktivnostima, kao što je hladno tuširanje, može da ima psihološku korist u razvoju snage volje, samo ne treba da se završi kao u filmu „Čuvar plaže u zimskom periodu” kada Bata Stojković nestaje u hladnoj vodi.

Emocionalna stabilnost

Emocionalna stabilnost se odnosi na sposobnost pojedinca da se prilagodi i nosi sa stresom, nevoljama i emocionalnim izazovima. Na to utiču različiti faktori, uključujući genetiku, vaspitanje, životna iskustva i psihološke intervencije. Iako neki ljudi mogu otkriti da im hladni tuševi ili izlaganje hladnoj vodi pomažu da se osećaju okrepljenima ili mentalno spremnima da se suoče sa izazovima, sve se uglavnom zasniva na ličnim anegdotama, a ne na čvrstim naučnim dokazima.

Smanjenje stresa

Izlaganje hladnoći, uključujući hladne tuševe, može aktivirati reakciju tela na stres, izazivajući oslobađanje hormona stresa poput kortizola i adrenalina. Međutim, ponovljeno izlaganje hladnim stimulansima može pomoći telu da se prilagodi stresovima, što potencijalno dovodi do efikasnijeg odgovora na stres tokom vremena. Jedan od razloga za razmišljanje u vezi sa hladnim tuširanjem je ponovni odlazak na Himalaje, na kojima morate da se naviknete na hladnu vodu, ako želite da se istuširate.

Žena pod tušem ima grimasu koju pravimo kada nas iznenadi ledena voda.

Povećana budnost

Hladna voda utiče na povećanje budnosti, što je verovatno većina od nas probala. Hladna voda stimuliše telo i aktivira simpatički nervni sistem, i reakciju „bori se ili beži”, što definitivno dovodi do povećanja budnosti. Pored toga, efekti hladnog tuširanja na budnost uključuju povećan broj otkucaja srca i poboljšanje cirkulacije krvi, što na nivou mozga dovodi do poboljšanja kognitivne funkcije i podsticanja budnosti. Iako hladna voda može da bude rešenje za povećanu budnost, preporučljivo je da se pobrinete da dovoljno spavate, održavate uravnoteženu ishranu, savladate stres i rešavate sve potencijalne zdravstvene probleme.

Uticaj na kožu i kosu

Hladna voda može da suzi krvne sudove, što dovodi do zatezanja kože. Ovo može dovesti do poboljšanja tonusa kože i smanjenja pojave pora. Hladna voda može pomoći da se krajevi kose izravnaju, čineći kosu glatkijom i sjajnijom. Izlaganje hladnoj vodi može stimulisati cirkulaciju krvi u koži i skalpu, isporučujući više hranljivih materija i kiseonika. Hladna voda, takođe, može pomoći u regulisanju masnoće kože, smanjujući višak sebuma, i može imati umirujući efekat na kožu i u smanjenju upale, posebno kod osoba koje imaju akne ili ekcem. Iako se ove potencijalne prednosti tuširanja hladnom vodom na kožu i kosu često pominju, najvažnije je imati uravnoteženu ishranu, odgovarajuću hidrataciju, redovno čišćenje kože, pranje kose i zaštitu od oštećenja od sunca.

Prelepa, nasmejana žena, divnog tena sa zdravom, sjajnom i glatkom dugom kosom.

Smanjenje telesne težine

Hladni tuševi mogu dovesti do toga da telo troši malu količinu energije za održavanje osnovne temperature. Međutim, broj kalorija koje sagore u toku ovog procesa uglavnom je minimalan, i malo je verovatno da će imati značajan uticaj na gubitak težine. Neki smatraju da je izlaganje hladnoći povezano sa aktivacijom smeđe masti, koja stvara toplotu i sagoreva kalorije. Pored toga, hladni tuševi mogu povećati brzinu metabolizma, jer telo pokušava da se zagreje. Međutim, ukupan uticaj na gubitak težine verovatno će biti minimalan i važno je napomenuti da na brzinu metabolizma utiče više faktora, osim izlaganja hladnoći. Ipak, podsetimo se, gubitak težine prvenstveno se postiže kombinacijom uravnotežene ishrane, redovne fizičke aktivnosti i zdravih životnih stilova.

Povećanje nivoa testosterona

Neke studije su pokazale da kratko izlaganje niskim temperaturama može dovesti do privremenog povećanja nivoa testosterona. Važno je napomenuti da privremeno povećanje nivoa testosterona, uočeno u nekim studijama, ne mora nužno da se pretvori u dugoročne promene ili značajne fiziološke efekte. Nivoi testosterona variraju tokom dana i, osim izlaganja hladnoći, na njega utiču različiti faktori, kao što je genetika, način života, vežbanje, san i opšte zdravlje.

Povećanje plodnosti

Poznato je da visoke temperature mogu imati negativan uticaj na proizvodnju i kvalitet sperme. Neke studije sugerišu da prekomerno izlaganje toploti, kao što su tople kupke ili saune, može privremeno da smanji broj i pokretljivost spermatozoida. Međutim, efekti hladnog tuširanja na proizvodnju spermatozoida nisu dobro proučeni i nije jasno da li imaju značajan uticaj. Generalno, proizvodnja spermatozoida veoma je osetljiva na promene temperature, zbog čega se testisi nalaze izvan tela, jer im je potrebno malo hladnije okruženje za optimalno funkcionisanje. Dok hladni tuševi potencijalno mogu privremeno sniziti temperaturu testisa, neizvesno je da li to ima značajan uticaj na ishode plodnosti.

Oporavak mišića

Iako se izlaganje hladnoći i terapija hladnoćom obično koriste u sportskoj medicini i sportskom oporavku, njihovi specifični efekti na oporavak mišića nisu dobro utvrđeni. Hladni tuševi, ledene kupke ili tehnike hladne terapije, kao što je krioterapija, mogu pomoći u smanjenju upale i otoka u mišićima nakon intenzivne vežbe. Hladne temperature mogu suziti krvne sudove, smanjiti edem i ograničiti oslobađanje inflamatornih supstanci. Ovo potencijalno može doprineti bržem oporavku minimiziranjem oštećenja i bolova u mišićima. Izlaganje hladnoj vodi može izazvati vazokonstrikciju praćenu vazodilatacijom, što dovodi do povećanog protoka krvi kada se hladni stimulans ukloni. Poboljšana cirkulacija krvi može podstaći isporuku hranljivih materija i uklanjanje otpadnih materija u mišićima, što definitivno pomaže u oporavku. Niske temperature mogu imati analgetičko dejstvo, smanjujući osećaj bola i obezbeđujući privremeno olakšanje. Ovo može biti korisno za ublažavanje bolova u mišićima i nelagodnosti nakon vežbanja.

Žena ulazi u komoru za krioterapiju.

Krioterapija

Konačno, na kraju nešto o krioterapiji, koja za razliku od hladnog tuširanja uključuje upotrebu ekstremno niskih temperatura da bi se pružila terapeutska korist. Preporučena temperatura za krioterapiju može da varira, u zavisnosti od specifične primene i individualne tolerancije. Postoji krioterapija celog tela koja uključuje izlaganje tela temperaturama u rasponu od -110°C do -140°C u kratkom trajanju, obično oko 2–3 minuta. Ove temperature se postižu korišćenjem krioterapijskih komora ili kriosauna. Drugi način je lokalizovana krioterapija koja se fokusira na lečenje određenih delova tela. To se može postići korišćenjem paketa leda, hladnih obloga ili specijalizovanih kadica za krioterapiju. Opseg temperature za lokalizovanu krioterapiju može da varira, ali je uglavnom u rasponu od oko -10°C do -30°C. Pojedinci sa određenim zdravstvenim stanjima ili osetljivošću moraju da je izbegavaju ili modifikuju tretmane krioterapije, a oni koji to mogu da istrpe očekuju povoljne zdravstvene efekte.

Bilo kako bilo, probajte da uvedete u vašu rutinu tuširanje hladnom vodom i pratite svoj organizam kako reaguje. Možda uočite neke od navedenih fenomena, ali svakako ćete bar trenirati svoju volju, jer nije baš lako ugodno tuširanje toplom vodom zameniti hladnom.

(1) Izvor : https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC5025014/pdf/pone.0161749.pdf