Some picture

Trotoar – novo alternativno mesto za izlazke

Naši pločnici nisu glamurozni, ali u vreme kada su otvoreni prostori najbezbedniji, oni su naš rezervni položaj, ne samo zbog virusa, već i zbog sećanja na bezbrižnu mladost

Zdravstvena kriza vratila nas je na trotoare sa kojih smo se povukli kada nam se učinilo da smo odrasli, primili prvu platu, kupili auto ili jednostavno mislili da smo prerasli pločnik na kojem se, po nepisanom pravilu, u sumrak okupljalo društvo iz kraja.

Kada su došli u centar naše pažnje, najpre kao jedino mesto za izlazak, a zatim i kao bezbedna alternativa gradskom prevozu, iznenada smo pomislili kako bi mogli da budu širi, da bismo na trotoaru mogli da se ispričamo sa prijateljicom, pa čak i da bi sada bilo bolje da su letnje bašte kafea malo veće.

Male oaze zelenila pored trotoara primetili smo tek u vreme kada nam je izlazak bio prostorno ili vremenski ograničen

Mesto za predah

Trotoari su odavno teritorija pešaka, ali malo je verovatno da su izgrađeni zato da se duge haljine ne bi valjale po blatu i da bi obe čizme ostale na nogama. Izvesnije je da su napravljeni kako bi se konji i kola lakše kretali ulicama, a možda i kao ustupak trgovcima, da bi imali gde da izlože robu.

Smatra se da je neka preteča pločnika postojala još u antičkom Rimu, a ima različitih mišljenja o tome gde su se pojavili prvi savremeni trotoari: u Londonu, Parizu ili Americi.

Mnoge gradske pločnike u svetu krasi izuzetan dizajn, međutim bilo je i individualnih doprinosa da se privuče pažnja prolaznika

Ove uhodane staze za pešake nekada su pravljene od razlčitih materijala, danas su uglavnom od asfalta ili betona, a humani lik daju im drvoredi, cvetne žardinjere, maleni parkovi sa par klupa, institucija ćoškarenja i, naravno, živopisne letnje bašte.

Male oaze zelenila pored pločnika primetili smo tek u vreme kada nam je izlazak bio prostorno ili vremenski ograničen. Zaklinjali smo se da će ubuduće ovi neveliki parkovi možda biti naše mesto za predah od užurbanog života.

Letnje bašte

Na teritoriji za pešake, pod budnim okom majki, učili smo „vožnju” bez L-tablica

Trotoari su oživeli kad su proradile letnje bašte koje smo počeli da posmatramo drugim očima. Prvi put postao nam je važan raspored stolova i stolica. Zanimljivo, čak i mobilijar naših kafea ukazuje da smo veoma druželjubivi i da volimo da se gledamo dok razgovaramo, za razliku od Parižana koji stolice, pa i pogled, uglavnom okreću ka prolaznicima.

Mnoge gradske pločnike u svetu krasi izuzetan dizajn, međutim bilo je i individualnih doprinosa da se privuče pažnja prolaznika. Njujorški juvelir Vilijam Bartman, na primer, ugradio je svojevremeno veliki sat u trotoar ispred radnje kako bi privukao kupce. Međutim, trotoar kojem se svi „klanjaju” nalazi se na Bulevaru slavnih u Holivudu. Milioni posetilaca svake godine spuštaju glavu i pogled nadole, prema zvezdama ugrađenim u pločnik, na kojima su ispisana imena slavnih.

Naši trotoari nisu glamurozni, ali u vreme kada su otvoreni prostori najbezbedniji, oni su naš rezervni položaj, ne samo zbog virusa, već i zbog sećanja – upravo na njima smo pod budnim okom majki učili „vožnju” bez L-tablica, a tu nismo bili sami čak ni kad društvo s ćoška nije moglo da se okupi.

Comments Icon 0

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *