Trodnevni kulturni spektakl

Muzeji su se ređali, da vam kažem, pravim redom. Dani su trajali dugo… ni u jedan večernji izlazak nismo otišle, iako smo planirale, opijene magijom svetske kulture

Uz februarski sneg, Irina je predložila da se u Parizu nađemo sa ostatkom njenih drugarica iz Rusije, uz posetu muzeja. Napraviće oni plan.

Stigle su devojke iz Sibira, Moskve, Sankt Peterburga i Krasnojara. Oblih obraza i nasmejane, otpočele smo trodnevni kulturni spektakl.

Da vam iskreno kažem, nisam ja to baš tako ozbiljno shvatila… volim ja muzeje, da vam bude jasno. Pratim kontemporarnu umetnost pasionirano, čak sam i kolekcionar, ali Ruskinje su imale drugi plan.

Petak, 9 sati, u lobiju nas čeka istoričarka umetnosti koja kreće s nama da nam olakša posetu 10 muzeja za tri dana.

Gospođa je Ruskinja, rođena u Parizu, i direktor je za Rusiju i ceo Istočni blok Sotheby’s iz Londona.

U tom momentu ja se zahvaljujem bogu, Titu i svima što sam 13 godina učila ruski. One, naravno, čavrljaju jako brzo, ja hvatam u letu temu razgovora, a one mi priđu na svakih par sati, uvek druga, zagrli me i poljubi.

Nijedna ne govori engleski, dve govore italijanski. Hodam najčešće sa Irinom i razgovaramo na italijanskom, najšešće, osim kad zaiskri neka ruska reč, duboko urezana u moj mozak.

Uz februarski sneg, Irina je predložila da se u Parizu nađemo sa ostatkom njenih drugarica iz Rusije, uz posetu muzeja

Izazivamo dosta pažnje na ulici, ne svojom produhovljenošću već lepotom i visinom, i jedan čovek me zaustavlja i pita: zašto vas dve Ruskinje razgovarate na italijanskom?

Vežbamo, kažem… bez ikakve želje da objašnjavam svoje nerusko poreklo.

Muzeji su se ređali, da vam kažem, pravim redom. Dani su trajali dugo… ni u jedan večernji izlazak nismo otišle, iako smo planirale, opijene magijom svetske kulture.

Ništa nije onako kao što izgleda.

Opet će sneg. Tera me uvek da mislim na njega.

Za ručak omiljeno jelo mog tate – rezanci s makom.

Zaz je veux… uvek!