Trem na kome je opisana Afrika

Muzej Karen Bliksen u okolini Najrobija čuva uspomenu na burnu ljubav buntovne danske književnice i strasnog zaljubljenika u žarki kontinent

Od mnogih idiota koje sam srela u životu, ja sam najveći, napisala je Karen Bliksen još dok je studirala književnost u Kopenhagenu, Rimu i Parizu. Iako je rođena i sahranjena u Danskoj, Karen ima svoj muzej u okolini Najrobija u Keniji. Ta prostrana prizemna kuća sa široko otvorenim ulaznim tremom, okružena palmama i žbunovima kafe, čuva nameštaj iz vremena kada je Karen tu živela, gramofon sa pločom Labudovog jezera i pisaću mašinu marke korona. Mnogi posetioci, kad od vodiča saznaju koja je knjiga napisana na toj mašini i koji je film snimljen po toj knjizi, uzviknu sa oduševljenjem: Taj mi je omiljeni!

Karen Bliksen ne bi se naljutila što je film popularniji, jer on je sačuvao i podelio priču njenog života. Sama Karen stalno je isticala važnost priča, a Meril Strip, koja je igra u filmu Moja Afrika, rekla je da je Karen Bliksen bila osoba koja „nije marila koliko će patnje pretrpeti, ako će od toga nastati priča”. I zaista, kuća u okolini Najrobija svedok je velike patnje i velike ljubavi, koje su obeležile život i knjige Karen Bliksen.

Iako je rođena i sahranjena u Danskoj, Karen ima svoj muzej u okolini Najrobija u Keniji

Strankinja u svetu svoje majke

Rođena 1885. u bogatoj porodici kao Karen Dinesen, rasla je u dvorcu iz 16. veka, osećajući se kao crna ovca. Zapravo, kako je zapisala, ona i otac bili su „stranci u svetu njene majke”. Dok je otac, s kojim je osećala bliskost, bio pronalazač, avanturista i intelektualac, majka je bila oličenje buržoaskog pogleda na svet.

Karen Bliksen ne bi se naljutila što je film popularniji od knjige, jer on je sačuvao i podelio priču njenog života

Imala je samo 10 godina kad se otac ubio, a da niko nije saznao zašto. Karen je odgovore tražila u književnosti i Kjerkegorovoj filozofiji i bunila se protiv majčinog vaspitanja po kome je život „dugoročna i skupa hipoteka kojom otplaćujemo svoj dug Bogu tako što živimo odgovorno”. Da bi pobegla, zaprosila je svog prijatelja i daljeg rođaka Brora fon Bliksena (u filmu ga igra Klaus Marija Brandauer), koji je bio osiromašeni plemić, dok je ona bila bogata buržujka.

„Nadao sam se da ćeš razumeti”

Procenjujući da Afrika pruža dobre uslove za poljoprivredu, par kreće na put u Keniju s namerom da podigne plantažu kafe i od toga se obogati. S početka, Karen ima vrlo nejasne predstave o Africi, njenim lepotama i opasnostima, naročito o njenim ljudima, ali to će se potpuno promeniti kada upozna Denisa Finča Hatona (u filmu ga igra Robert Redford). Denis će je odvesti na safari, spasiti je od lavice tako da obe ostanu nepovređene i naučiće je da „mi nismo posednici, mi samo prolazimo”.

Denis postaje ljubav njenog života kada joj na safariju kaže: „Želeo sam da vidiš. Nadao sam se da ćeš razumeti”

Denis postaje ljubav njenog života kada joj na safariju kaže: „Želeo sam da vidiš. Nadao sam se da ćeš razumeti”. Potom, Denis joj poklanja gramofon, koji sada stoji u muzeju, oni razmenjuju knjige, pričaju o Šekspiru, noćima razgovaraju. Denis kao da se potpuno uklopio u idealizovanu sliku njenog oca. Ali on je neukrotivi muškarac, zanimljiv i neodgovoran, koji ne želi da pripada nijednoj ženi.

Mesto na koje dolaze lavovi

Karen se razvodi od muža, posle čega se on vraća u Dansku jer se ispostavilo da plantaže kafe ne donose očekivanu zaradu. Karen odlučuje da ostane u Keniji, u kući sa prostranim tremom, dok u dvorišnoj zgradi, koja je služila kao administrativni deo plantaže, otvara školu za domorodačku decu. U Dansku se definitivno vratila tek nakon Denisove pogibije, kada se srušio avion kojim je pilotirao. U govoru na Denisovoj sahrani Karen je rekla: „Doneo nam je radost. Nije bio naš. Nije bio moj”. Posetioci muzeja Karen Bliksen obavezno obiđu i Denisov grob. Vodič ih uvek upozori da na to mesto stalno dolaze lavovi da osmatraju okolinu.  

Posetioci muzeja Karen Bliksen obavezno obiđu i Denisov grob. Vodič ih uvek upozori da na to mesto stalno dolaze lavovi da osmatraju okolinu

Posle 1931. godine, kada se vratila u rodno mesto, Karen je napisala nekoliko knjiga, družila se sa Stravinskim i Merlin Monro, bila deo džet-seta. Umrla je u septembru 1962, zauvek obeležena Afrikom.