Treći život Met gale ili kraj mita o glamuru
Svi su sa nestrpljenjem iščekivali da vide šta nam, godinu i po dana kasnije, donosi povratak događaja koji su svojevremeno delovali daleko i bezbrižno, kao oaze vesele razonode
Nakon pauze i pomeranja tokom prethodnih godinu dana i jednog onlajn izleta, najčuvenije i najiščekivanije Met gala benefit veče desilo se prethodnog vikenda. Ipak, čini se da se desilo i još nešto što niko nije očekivao.
Oduševljenje i glad za vestima sa crvenog tepiha ne samo da je splasnula, već je i kritički odgovor, u svim društvenim slojevima koji su makar i slučajno naleteli na fotografije sa ove večeri, bio izuzetno buran.
Šta je zapravo Met galu, od najpoželjnijeg socijalnog događaja zapadnog sveta, preko noći postavilo u okvire nečega što je predmet ironijskog odmaka, kritike ili, na kraju, potpune nezainteresovanosti?
Kritički odgovor, u svim društvenim slojevima koji su makar i slučajno naleteli na fotografije sa ove večeri, bio je izuzetno buran
Kao što smo već ranije pisali, Met gala benefit osnovan je 1948. godine kao način prikupljanja novca za novoosnovani Institut za kostim. Sve je počelo kao ponoćna večera sa cenom ulaznice od, u tom trenutku značajnih, pedeset dolara.
Povod je bio, a i danas je, više nego značajan – opstanak i razvoj jednog odeljenja pri muzeju kojem je svakako, kao i većini ovakvih institucija, opstanak uvek uslovljen neizvesnim prilivom novca.
U drugu fazu, ujedno i onu kojoj smo i danas svedoci, u manje ili više izmenjenom izdanju Met gala ulazi 1973, kada postaje poznat kao jedan od najluksuznijih događaja u godini, koji okuplja najuticajnije pripadnike društvene scene Istočne obale. Od 2005. godine ovaj događaj se sa kraja kalendarske godine seli u prvu nedelju maja i postaje poznat kao Prvi ponedeljak u maju.
Godina 2020. je brojne manifestacije pomerila ili odložila i svi su sa nestrpljenjem iščekivali da vide šta nam, godinu i po dana kasnije, donosi povratak događaja koji su svojevremeno delovali daleko i bezbrižno, kao oaze vesele razonode.
Tako zapravo stižemo do prethodnog vikenda. Ovo veče je najavilo otvaranje prve od dve izložbe Instituta na temu američke mode, koje će se realizovati tokom 2021. i 2022. Prvi deo, In America: A Lexicon of Fashion, biće otvoren u Centru za kostime Ana Vintur, 18. septembra 2021. godine; ova izložba ostaće otvorena i nakon otvaranja drugog dela, In America: An Antology of Fashion, 5. maja 2022.
Šta je zapravo Met galu, od najpoželjnijeg socijalnog događaja zapadnog sveta, preko noći postavilo u okvire nečega što je predmet ironijskog odmaka
Prvi deo izložbe je manjih razmera od drugog dela i pravi presek američkog modnog rukopisa druge polovine 20. veka. Predstavljeno je otprilike 100 muških i ženskih ansambala različitih dizajnera od 1940-ih do danas. Konceptualno, izložba je podeljena u oblasti koje nose predznak emotivnih stanja: Nostalgija, Pripadnost, Zadovoljstvo, Radost, Čudo, Afinitet, Samopouzdanje, Snaga, Želja, Sigurnost, Udobnost i Svest.
Deluje da je ova vrsta manifestacija ipak relikt 20. veka i da će svoje nove oblike morati da potraži u svežijim idejama novih generacija
Drugi deo, U Americi: Antologija mode, koji će biti otvoren u delu muzeja koji nosi ime American Wing (Američko krilo), 5. maja 2022, zaći će nešto dalje u istoriju odevanja na severnoameričkom kontinentu.
Kako je i sama tema izložbe nametnula, od zvanica Met gale se očigledno očekivalo da se kroz koncept ili bukvalno (noseći modele dizajnera matičnog podneblja) pozabave savremenom kulturom i fenomenima u odevanju.
Moda i sujeta često idu ruku podruku, pa neretko i novac zarad kojeg se ove manifestacije i organizuju
Ono što je već danima tema razgovora u vezi sa ovim događajem je: da li su ili ne učesnici odgovorili na temu. S druge strane, deluje da bi u svakom slučaju publika bila nezadovoljna, jer čini se da se na događaje ovog tipa gleda sa nekog drugog stanovišta nakon perioda u kojem su nam suština života i susret sa gubicima duže vreme bili u fokusu svakodnevnih promišljanja.
Deluje da je ova vrsta manifestacija ipak relikt 20. veka i da će svoje nove oblike morati da potraži u svežijim idejama novih generacija. To je pokazala i dodela Oskara, koja je uključenjima pojedinih laureata iz svojih domova stavila samu nagradu i cilj u prvi plan, brišući važnost sujete prisutnih na crvenom tepihu.
Ipak, moda i sujeta često idu ruku podruku, pa neretko i novac zarad kojeg se ove manifestacije i organizuju. Svakako će se naći novi načini da se ovaj ples nastavi i u vremenima pred nama. U međuvremenu, svet se divi Kim Kardašijan koja je lični ego podigla na najviši nivo svojim pojavljivanjem na crvenom tepihu.
Pokrivši sasvim svaki deo tela i lica crnom tkaninom, u saradnji sa brendom Balensijaga, predstavila je sebe kao ultimativni simbol američke pop kulture, čija silueta govori sama za sebe, bez potrebe za dodatnim pojašnjavanjem.
To je ujedno i ključ, komentar i kritika društva u kome se trenutno nalazimo, naravno za one koji svet vide iz tog ugla, mada ne verujemo da je to bio bio cilj gospođe Vest Kardašijan.