Tjeri Mugler – o anđelu i elijenu
Bez obzira na neverovatan uspeh bjuti ogranka, sam Tjeri je, pre svega, do poslednjeg dana bio dizajner koji je ostavio za sobom kreativni trag koji su pratili brojni dizajneri u proteklih pet decenija
Ako je moda deo vaše profesije ili hobija, sigurno vas je dotakla vest da nas je napustio Tjeri Mugler – jedan od onih koje modni poslenici od osamdesetih naovamo sa velikim pijetetom svrstavaju u listu svojih desetak omiljenih.
Ako ste rođeni u 21. veku ili vam svetla modnih pista ne znače mnogo, nesumnjivo ste barem nekada imali susret sa jednim od planetarno najpopularnijih parfema Angel ili njegovim nešto manje poznatim srodnikom Alien. Od devedesetih godina naovamo, staklena zvezda ispunjena šećerno-seksi mešavinom mirisa karamelizovane praline, čokolade i pačulija postala je sastavni deo naših života, bilo da smo sami bili pobornici ovog parfema, bilo da je barem neko od nama bliskih ljudi odisao anđeoskim dahom.
Ipak, bez obzira na neverovatan uspeh bjuti ogranka, sam Tjeri je, pre svega, do poslednjeg dana bio dizajner sa velikim D koji je ostavio za sobom kreativni trag koji su pratili brojni dizajneri u proteklih pet decenija, čak i kada toga sami nisu ni bili svesni.
Plešući profesionalno šest godina, Mugler je razvio uvažavanje i razumevanje za izvođačke umetnosti
Kao i kod većine ljudi koji u sebi nose umetničke afinitete i ovde jedan talenat nije došao sam. Tako će prva dizajnerova umetnička strast i sklonost svoje korene pustiti u plesu.
Učeći ples od malih nogu, Tjeri Mugler pridružio se Rhine Opera Ballet sa 14 godina. Plešući profesionalno šest godina, Mugler je razvio uvažavanje i razumevanje za izvođačke umetnosti. Dok je plesao, pohađao je i Školu dekorativne umetnosti u Strazburu, što ga je dovelo do stvaranja i dizajniranja odeće.
U svojoj 20. godini seli se u Pariz gde započinje karijeru profesionalnog fotografa, dok je istovremeno radio kao asistent dizajnera za brojne modne kuće u Parizu, Londonu i Milanu. Svoju prvu pret-a-porter kolekciju Mugler je prezentovao (koristeći naziv robne marke Café de Paris) 1973, što mu je donelo i ulaganje finansijera za pokretanje sopstvenog brenda Thierry Mugler 1974.
Uz Mekvina bio je celu dekadu jedan od onih koji su svojim modnim revijama pomerali granice
Godine 1986. uspeva da otkupi investitorski udeo kako bi dobio puno vlasništvo nad kompanijom. Firmu za proizvodnju parfema otvara 1990, a već 1992. postiže izuzetan uspeh parfemom Angel. Iste godine će se upustiti i u svet visoke mode sa svojom prvom couture kolekcijom. Od tog trenutka biće jedan od onih koji diktiraju pravila kada je modna prezentacija u pitanju. Uz Mekvina bio je celu dekadu jedan od onih koji su svojim modnim revijama pomerali granice. Tako će 1998. biti i prvi dizajner koji je kreirao svoj virtuelni modni šou.
Mugler se često okretao materijalima kao što su koža i guma, što je njegovu estetiku dodatno ukorenilo u vizuelnom čitanju ponekad bliskom naučnoj fantastici
Muglerov karakterističan stil u velikoj meri oslanjao se na ikonografiju seksualnog fetišizma, od čizama preko kolena sa visokom petom i promocije oblina kroz formu. Mugler se često okretao materijalima kao što su koža i guma, što je dodatno njegovu estetiku ukorenilo u vizuelnom čitanju ponekad bliskom naučnoj fantastici. Ipak, nije sva odeća koju je dizajnirao imala tako jak scenski potpis. Primeri njegove manje teatralne odeće svakako su šarena i oštro krojena odela, koja su svoju najveću popularnost dostigla osamdesetih godina prošlog veka. Od 2004. Mugler je stao sa radom na linijama pret-a-porter, ali i visoke mode, što zapravo nije značilo da se u potpunosti odrekao dizajna. Tako će ga poslednjih godina mlađa publika prepoznavati po namenski kreiranim kostimima za Bijonse ili Ledi Gagu.
Kada je 2004. odlučio da ostatak života provede kreirajući samo ono što ga posebno inspiriše i odiše umetničkim afinitetom koji se njemu čini adekvatan, dao je izjavu koja zapravo prenosi osećaj skoro svakog kreatora u nekom trenutku. „Razlog zbog kojeg sam napustio modu bio je taj što mi je bilo dosta vremena provedenog na kolenima, čineći da drugi ljudi izgledaju neverovatno i zadivljujuće. Koristio sam modu da se izrazim do trenutka do kojeg je to bilo moguće. Ali u jednom momentu to više nije bilo dovoljno.”
Poslednjih godina mlađa publika prepoznaje ga po namenski kreiranim kostimima za Bijonse ili Ledi Gagu
Oni koji su pratili njegov rad pamtiće ga kao nekoga ko nije sledio pravila igre, već je uspostavljao nova, a ujedno kao talentovanog poznavaoca kroja, sa sofisticiranim razumevanjem glamura i izvrsnim poznavanjem ženske forme.