Testosteron – šta je i koji je normalan nivo testosterona u krvi?

Testosteron je androgen (muški polni hormon) koji se stvara prvenstveno kod muškaraca, ali se sintetiše i kod žena. U ženskom telu testosteron se brzo pretvara u estrogen, dok kod muškaraca ostaje kao testosteron.

I kod žena i kod muškarca testosteron igra ulogu u reprodukciji, rastu i opštem zdravlju, mada dominanto kod muškaraca, pre svega kod definisanja primarnih (razvoj polnih organa) i sekundarnih (dlakavost, razvoj grudi, mišića, oblina itd.) polnih osobina.

Testosteron utiče kod muškaraca i žena na metabolizam i gustinu kostiju, distribuciju masti, mišićnu snagu i masu, proizvodnju crvenih krvnih zrnaca, seksualni nagon, ali i raspoloženje. Danas, testosteron, sem medicinskog značaja, ima i važnu ulogu kod razmatranja rodnog identiteta.

U vreme menopauze kod žena i andropauze kod muškaraca, testosteron se smanjuje kao i drugi polni hormoni.

Neka istraživanja pokazuju da terapija zamene testosteronom može unaprediti seksualne funkcije. Ipak, neophodan je oprez jer zamena testosterona može negativno da utiče na određena stanja ili oboljenja, kao što su malignomi, kardiovaskularne bolesti ili bolesti jetre.

Šta je testosteron i koji je normalan nivo testosterona u krvi?

Testosteron je androgen (muški polni hormon) koji se stvara prvenstveno kod muškaraca, ali se sintetiše i kod žena.

Testosteron je hormon koji se proizvodi prvenstveno u testisima kod muškaraca, a kod žena u ovarijumima, nadbubrežnoj žlezdi i masnom tkivu, ali u značajano manjoj količini (i do 20 puta manje nego kod muškaraca). 

Danas testosteron, sem medicinskog značaja, ima i važnu ulogu kod razmatranja rodnog identiteta. Pojam transrodnosti je trenutno najaktuelnija tema i siguran sam da će imati značajan uticaj na naše živote, ali za sada je definisan samo na nivou Međunarodnog olimpijskog komiteta, jer srazmerno veliki broj muškaraca koji žele da se takmiče sa ženama mora da ima testosteron ispod 10 nmol/l tokom jedne godine. Verovatno ćemo se lako složiti da je odluka razumna, jer nije logično da muški razvijeno telo bude ravnopravno sa ženskim, koje tokom puberteta nije imalo podršku testosterona na razvoj mišića. O tome sam već pisao u tekstu o kontroverzama o transrodnim osobama na olimpijadi. 

Testosteron utiče kod muškaraca i žena na metabolizam i gustinu kostiju, distribuciju masti, mišićnu snagu i masu, proizvodnju crvenih krvnih zrnaca, seksualni nagon, ali i raspoloženje.

Pored toga, kod muškaraca utiče na tipičnu maskulinizaciju, odnosno dlake na licu i telu, a sem razvoja polnog organa, i na proizvodnju sperme i plodnost, dok kod žena utiče na zdravlje dojki i vagine, plodnost i menstrualni i ciklus.

Očigledno je da tokom života postoje različite situacije kada je neophodno određivati testosteron. U neke opšte indikacije za određivanje testosterona spadaju:

• Praćenje stanja ili bolesti sa povećanjem ili smanjenjem fiziološki aktivnog testosterona.
• Procena androgenog statusa u slučajevima sa sumnjivim ili poznatim abnormalnostima vezivanja globulina koji vezuju polne hormone.
• Procena funkcionalnog cirkulišućeg testosterona kod dečaka u ranom pubertetu i/ili kod starijih muškaraca. 
• Procena funkcionalnog cirkulacionog testosterona kod žena sa simptomima ili znacima hiperandrogenizma ili u menopauzi.
• Praćenje terapije testosteronom ili antiandrogen terapije kod starijih muškaraca i žena.

Jednom rečju, to su sva ona stanja ili bolesti kod kojih testosteron igra bitnu ulogu i na čije delovanje možemo da utičemo tako da suzbijemo bolest i delujemo na kvalitet života. 

U cirkulaciji nalaz testosterona je vezan za transportne proteine: albumin i SHBG (engl. sex hormone binding globulin ili polno vezujući globulini). Slobodno je oko 2-3 odsto ukupne količine testosterona koji je aktivan zajedno sa onim vezanim za albumin, jer se vezuje za receptore na ćelijama ciljnih tkiva (testisa, mišića, kostiju, itd.) i tako ostvaruje svoju ulogu u funkcionalnom polnom razvoju. Testosteron vezan za SHBG predstavlja depo. 

I slobodan testosteron i ukupni testosteron podležu dnevnim varijacijama. Oni variraju kod pacijenata koji imaju poremećaj funkcije jetre i bubrega, jer zavise i od nivoa SHBG-a i albumina. Razni lekovi utiču na njihov nivo u krvi: terapija estrogenima, kortikosteroidima, terapija za karcinom prostate i razna druga stanja koja menjaju nivo SHBG-a samim vezivanjem testosterona. 

Normalne vrednosti ukupnog testosterona zavise od laboratorije, ali generalno se kreću u sledećem opsegu. 

Testosteron

• Muškarci: 9,9–27,8 nmol/l
• Žene: 0,22–2,9 nmol/l

SHBG

• Muškarci: 14,5–48,4 nmol/l
• Žene: 26,1–110,0 nmol/l

Koncentracije slobodnog testosterona zavise od proizvođača za njegovo testiranje. Najbolje je tumačenje rezultata prema referentnim vrednostima dobijenim u samoj laboratoriji prema testiranoj populaciji, zajedno sa drugim dijagnostičkim testovima, kao i kliničkom slikom pacijenta, a u saradnji sa svojim lekarom.

Testosteron kod žena

Mnogi su iznenađeni saznanjem da žene proizvode testosteron i da ne postoji monopol muškaraca na testosteron, iako testosteron primarno pripada muškim hormonima koji se nazivaju androgeni. 

Jajnici, pored toga što proizvode estrogen i progesteron, stvaraju i testosteron. Relativno male količine testosterona se oslobađaju u krvotok iz nadbubrežnih žlezda i masnog tkiva tela. Testosteron je kao i kod muškaraca uključeni u rast, razvoj i funkcionisanje reproduktivnih organa, kao na druga telesna tkiva, pre svega koštanu masu. Važan je i za mentalni razvoj žene, ali i libido (polni nagon). 

I žene i muškarci imaju početni skok testosterona (i estrogena) tokom puberteta. Ova proizvodnja polnih hormona doprinosi razvoju sekundarnih polnih karakteristika. To uključuje duboke glasove i dlake na licu (testosteron) i više glasove i razvoj grudi (estrogen). Većina žena ne razvija muške karakteristike, jer testosteron i drugi androgeni deluju drugačije u njihovom organizmu i brzo se pretvaraju u estrogen. 

Međutim, kada postoji višak testosterona ili drugih androgena, može doći do maskulinizacije, odnosno virilizacije, kao što su dlake na licu i smanjenje kosmatosti. Kako žene stare, njihova tela proizvode manje testosterona, ali on nastavlja da igra ulogu u održavanju zdravlja i libida.

U vreme menopauze, testosteron se smanjuje, isto kao i drugi polni hormoni. To smanjenje može biti u korelaciji sa smanjenim libidom. Neka istraživanja pokazuju da terapija zamene testosteronom može unaprediti seksualne funkcije kod žena u perimenopauzi i postmenopauzi. Ipak, neophodan je oprez jer zamena testosterona može negativno da utiče kod žena sa rakom dojke ili materice. Takođe, može povećati šanse za kardiovaskularne bolesti ili bolesti jetre. 

Zbog toga je važno da lekar uradi fizički pregled i proceni zdravstveno stanje žene kako bi utvrdio da li su potrebni dodatni laboratorijski testovi za proveru nivoa hormona. Testovi su posebno važni ako postoje stanja kao što su policistični jajnici ili prestanak menstruacije zbog preteranog sportskog treninga ili anoreksije nervoze. Ako se pokažu abnormalne vrednosti hormona, može se razmišljati o supstitucionoj terapiji.

Kod žena, normalni nivoi testosterona se kreću od 0,22–2,9 mmol/l u krvi.

Nivo testosterona niži od 0,2 mmol/l može izazvati: 

• promene u tkivu dojke 
• probleme sa plodnošću 
• smanjen seksualni nagon 
• izostale ili nepravilne menstrualne cikluse
• osteoporozu 
• suvoću vagine 

Nivo testosterona veći od 2,9 mmol/l može dovesti do: 

• bubuljica
• problemi sa šećerom u krvi 
• prekomernog rasta dlaka, obično na licu 
• neplodnosti
• nedostatka menstruacije 
• gojaznosti
• sindroma policističnih jajnika (PCOS)

Testosteron kod muškaraca

Muški hormon testosteron igra važnu ulogu u razvoju i održavanju tipičnih muških polnih karakteristika, kao što su mišićna masa i snaga, i rast dlaka na licu i telu. 

Međutim, kako je već rečeno, fiziološki, testosteron je primarno odgovoran za primarne polne karakteristike, odnosno sazrevanje u pubertetu i održavanje tokom odraslog života spoljašnjih genitalija (penis, skrotum), žlezda (prostata, semenske vezikule, bulbouretralne žlezde) i kanala (epididimis, vas deferens, ejakulacioni kanali) kod muškaraca, odnosno reproduktivnog trakta u celini. U životu fetusa, njegovo izlučivanje iz fetalnog testisa je od suštinskog značaja za diferencijaciju spoljašnjih genitalija i unutrašnjih reproduktivnih žlezda.

Posebno ćemo definisati stanja sa sniženim ili povišenim testosteronom zbog njihovog značaja za zdravlje. 

Danas testosteron predstavlja veliki izazov u medicini, sportu, etici, i veruje se da će njegovo bolje razumevanje doprineti kvalitetnijem životu i funkcionisanju čoveka.

Nedostatak testosterona – simptomi i lečenje manjka testosterona

Nivo testosterona u krvi uglavnom dostiže vrhunac tokom adolescencije i ranog odraslog doba. Sa starenjem, nivo testosterona postepeno opada — obično oko 1 odsto godišnje nakon 30. ili 40. godine i prelaska u andropauzu. Za starije muškarce, važno je da se utvrdi da li je nizak nivo testosterona posledica normalnog starenja ili je posledica bolesti (hipogonadizam ili smanjeno funkcionisanje testisa). 

Hipogonadizam ometa sposobnost proizvodnje normalne količine testosterona zbog problema sa testisima (sekundarni oblik) ili hipofizom koja kontroliše testise (primarni oblik). Tada je neophodna terapija zamene testosterona, preparatima u obliku injekcija, flastera ili gelova, sa idejom da se poboljšaju znaci i simptomi niskog testosterona.

Kod žena, niži nivoa testosterona može da bude uzrokovan određenim zdravstvenim stanjem ili operacijom, kao što je uklanjanje jajnika. Međutim, nivoi testosterona se kod žena uvek prirodno smanjuju tokom starenja, tako da postoji slična briga kao kod muškog pola.

Simptomi i znaci nižih nivoa testosterona mogu uključivati: 

• Promene seksualne funkcije, smanjenu seksualnu želju, manje spontanih erekcija (kao što se dešava tokom spavanja), neplodnost itd. 
• Fizičke promene, povećanje telesne masti, smanjenje mišićne mase i snage i smanjenje gustine kostiju. 
• Uvećane ili osetljive grudi (ginekomastija) i gubitak kose na telu. 
• Manjak energije. 
• Emocionalne promene, manjak motivacije ili samopouzdanja, depresiju, probleme sa koncentracijom ili pamćenjem stvari. 

Test krvi se koristi za dijagnozu niskog nivoa testosterona.

Terapija testosteronom može pomoći da se preokrenu efekti hipogonadizma, ali nedovoljno je jasno da li bi terapija testosteronom bila od koristi starijim muškarcima koji su inače zdravi. Iako neki muškarci veruju da se osećaju mlađe i energičnije ako uzimaju lekove za testosteron, malo je dokaza koji podržavaju upotrebu testosterona kod inače zdravih muškaraca. Smernice Američkog udruženja lekara pokazuju da terapija testosteronom može donekle poboljšati seksualnu funkciju kod nekih muškaraca, ali malo je dokaza da poboljšava druge funkcije, kao što su vitalnost i energija.

Terapija testosteronom ima različite rizike, uključujući i:

• Pogoršanje apneje u snu, što je potencijalno ozbiljan poremećaj spavanja u kome se disanje više puta prekine i započne.
• Akne ili druge kožne reakcije.
• Stimulisanje rasta prostate (benigna hiperplazija prostate) i rasta postojećeg raka prostate.
• Povećanje grudi.
• Ograničavanje proizvodnje sperme i/ili izazivanje smanjenja testisa.
• Stimulisanje prevelike proizvodnje crvenih krvnih zrnaca, što doprinosi povećanom riziku od stvaranja krvnog ugruška i moguće plućne emboolije.
• Povećanje rizika od srčanih oboljenja.

Definitivno je potrebno je više istraživanja, a u jednom multicentričnom istraživanju sam učestvovao sa prof. Marijom Anđelković i kolegama iz pet zemalja, gde smo predstavili sve rizike koje sa sobom nosi testosteron: https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/28633634/. 

Povišen testosteron – simptomi i kako smanjiti testosteron?

Višak testosterona kod muškaraca može biti posledica tumora testisa ili nadbubrežne žlezde. Čak i ako su ovi tumori benigni, to jest nisu maligni ili kancerogeni, oni mogu povećati nivoe testosterona iznad normalnih nivoa i tako dovesti do različitih problema. 

Poseban problem su sportisti koji najčešće uzimaju testosteron da bi se dopingovali i povećali mišićnu masu i snagu. Od kada Svetska doping agencija vodi statistiku, muški polni hormoni, testosteron i sintetički proizvedeni anabolici, predstavljaju polovinu svih uzetih antidoping sredstava. Oni su zabranjeni u sportu ne samo zbog nesportskog podizanja sportske sposobnosti i kršenja sportske etike, već i zbog velikog broja neželjenih efekata. 

Povišen testosteron će podići nivo „lošeg” holesterola i može dovesti do različitih kardiovaskularnih problema, srčanog udara, moždanog udara, ali i iznenadne srčane smrti. Rizik od apneje u snu je takođe povećan ako postoji visok nivo testosterona. Neplodnost je takođe jako važna, jer je dokazano da muškarci sa povišenim nivoom testosterona zbog smanjene proizvodnje sperme teško ostavljaju potomstvo. Mogu da potvrdim da su neki ljudi koje poznajem i koji su uzimali testosteron u trenžanom procesu dobili potomstvo tek kada su prestali sa dopingovanjem. 

Zbog ozbiljnosti problema povišenog testosterona, neophodno je da se muškarci sa visokim testosteronom, posebno oni koji ga zloupotrebljavaju, testiraju i da budu svesni svih potencijalnih rizika.

Muškarci sa visokim nivoom testosterona mogu iskusiti razne uznemirujuće simptome, kao što su agresivno i razdražljivo ponašanje, što čak može dovesti do samoubistva i ubistva. Postoji veliki broj brutalnih ubistava koja su se dogodila pod dejstvom anabolika, pogotovo u sportu, o kojima je javnost često podrobno informisana. 

Kod nekih osoba postoji genetska predispozicija za razvoj visokog nivoa testosterona!

Studije pokazuju da su osobe koje spadaju u ovu kategoriju izložene mnogo većem riziku od razvoja krvnih ugrušaka, srčanih bolesti i raznih drugih kardiovaskularnih problema. Skorašnji slučaj Kaster Semenje, južnoafričke trkačice, pokazao je svu nemoć nauke i sistema da joj dodeli pravedno mesto u sportu i životu, s obzirom na prirodno povišene vrednosti testosterona.

Viši nivoi testosterona kod žena mogu ukazivati na tumor na jajnicima ili nadbubrežnim žlezdama. 

Žene sa višim nivoom testosterona treba da se ispitaju kako bi smanjile prirodnu proizvodnju ovog hormona u svom telu i smanjile sve povezane simptome, kao što su muške osobine. 

Žene sa visokim testosteronom najčešće se leče glukokortikosteroidima, metforminom, oralnim kontraceptivima, spironolaktonom itd., ali svakako uz saradnju sa svojim ginekologom.

Prirodno povećanje testosterona – koja je najbolja hrana za testosteron?

Kao čovek koji se bavi sportskom medicinom siguran sam da na testosteron možemo da utičemo ako redovno vežbamo, pravilno se hranimo, uzimamo vitamin D, smanjimo alkohol i izborimo se za redovan san.

Naravno, postoji spisak različitih suplemenata koji navodno utiču na nivo endogeno stvorenog testosterona, kao što su Tribulus terrestris, ekdisteron (supstanca iz spanaća – Popaj), peruanska maka, DHEA, razni adaptogeni itd., ali nivo dokaza njihovog pozitivnog delovanje nema značaja, pa su zato stavljeni u grupu D, prema Australijskom institutu za sport, koji je verovatno jedna od najmerodavnijih ustanova na svetu po pitanju suplementacije. Naravno, na svakome ko želi da koristi neki metod prirodnog povećanja testosterona je da se uveri u efikasnost terapije. 

Pored različitih suplemenata, važno je razumeti da na povećanje testosterona mogu da utiču različite tehnike za smanjenje stresa i sprovođenje adekvatnih životnih stilova, pre svega savetovanja sa psiholozima i psihijatrima koja mogu pomoći prirodnom obnavljanju libida. 

S druge strane, nizak nivo testosterona kod žena se najbolje leči rešavanjem bilo kakvih zdravstvenih ili mentalnih problema u pozadini, a ne uzimanjem suplemenata testosterona napravljenih za muškarce.

Veruje se i da određena hrana može da utiče na povećanje tetsosterona, kao na primer: losos, spanać i drugo zeleno bilje, list koke, avokado, jaja, borovnice i slični bobičasti plodovi, i školjke, pre svega ostrige. 

S druge strane, osobe sa sa visokim nivoom testosterona mogu prirodno da smanje nivo testosterona tako što će u svoju ishranu uključiti određenu hranu i bilje koji utiču na smanjenje nivoa testosterona, kao što su lan, zeleni čaj, koren sladića, nana, orasi, reiši (reishi) gljiva, sojino biljno ulje, beli božur itd. 

Naravno, pošto ne postoje jasni dokazi, važno je da pratite efekte i uverite se u delotvornost svega što unosite u organizam sa idejom da delujte na određene vrednosti parametara u krvi. 

I bez obzira za koju prirodnu terapiju se odlučite, proučite, najbolje sa svojim lekarom, kako ona interaguje sa lekovima koje uzimate ili utiče na drugo zdravstveno stanje koje imate.