Some picture

Telesna masa pre i posle korone

Iako je logično da u trenucima stresa i anksioznosti možda jedemo manje, izgleda da radimo suprotno

Pandemija korona virusa drugačija je od svega što je većina nas ikada doživela, iako smo mnogo toga pregurali za poslednjih trideset godina. Jedna od stvari koja nije ista, jeste i to kako se hranimo. Čini se da stres izazvan ograničenjem kretanja utiče na ljude da gomilaju hranu, a onda zatvoreni u svoje domove jedu više nego obično.

Koliko je svako od nas dobio šaljivih poruka u kojima se pominju samo spavanje i jedenje kao svakodnevne aktivnosti? Gledam kako Fejsbuk izazovi za merenje težine „pre i posle korone”, koje postavljaju neke moje kolege, dobijaju jedva poneki odgovor. Iako je logično da u trenucima stresa i anksioznosti možda jedemo manje, izgleda da radimo suprotno. Ljudi kao da su se prepustili prejedanju sa „opravdanjem”.

Za one koji sada rade od kuće, neograničen pristup kuhinji može značiti izazov kome ne mogu da odole, a da nisu ni svesni da sve to diktiraju hormoni

Načelno, prejedanje može biti rezultat niza stvari, od depresije do hedonističkog pristupa sa uživanjem u omiljenim jelima u vreme izolacije. I u jednom i u drugom slučaju variranje hormona serotonina (hormon sreće) može da igra ulogu. Za one koji sada rade od kuće, neograničen pristup kuhinji može značiti izazov kome ne mogu da odole, a da nisu ni svesni da sve to diktiraju hormoni.

Reakcija fizičkog stresa oslobađa višak kortizola, hormona stresa, i stvara se više insulina, što utiče na metabolizam ugljenih hidrata i masti, što opet dodatno utiče na prekomerni unos hrane. To smo već naučili u mirnodopskim uslovima, ovde samo imamo alibi za veći unos zbog trenutnih okolnosti.

Iako povremeno prejedanje neće predstavljati problem, kontinuitet predstavlja neku vrstu začaranog kruga koji u jednom trenutku nije lako prekinuti. Zbog toga je važno da mislimo na to kako se hranimo. Ako se bojimo to priznamo, pričajmo sa onima koje volimo i tako utičemo da stres bude manji. Suština je da jedemo umereno, jer većini od nas ne treba više od 2000 kilokalorija (a za muškarce do 2500 kilokalorija), što se jako lako unese, a teško potroši u uslovima nekretanja.

Jedno je sigurno – možda je ovo trenutak da razmislite o tome kako jedete i da shvatite da pravilna ishrana može značajno da unapredi i vaše zdravlje, i vašu budućnost.

Za početak, možda nekoliko praktičnih saveta iz našeg Sportskog kuvara koji smo specijalno zbog infekcije korona virusom postavili otvorenim na Google book da može da se čita.

Povremeno prejedanje neće predstavljati problem, kontinuitet predstavlja neku vrstu začaranog kruga koji u jednom trenutku nije lako prekinuti

© Nenad Dikić, Sportski kuvar, 2015.

1. Kombinujte različite namirnice, bar iz tri različite grupe (žitarice, voće, povrće, mlečni proizvodi, meso i mesne prerađevine) ili, kako naši profesori iz Italije kažu, napravite u tanjiru italijansku zastavu, nešto belo, nešto zeleno i nešto crveno. Boje mogu da se menjaju, ali dobro je da ih nema manje od tri.

2. Jedite sirovu hranu što češće možete. Mnogo je bolje uzeti bananu nego čokoladicu s bananom, baš onako kako to naš Novak radi. Kad god imate vremena, cedite voće, a ne pijte gotove sokove u kojima ima mnogo šećera i konzervansa, a manje prirodnih vitamina.

3. Nemojte da se opterećujete i da se odričete svega. Slobodno se prepustite i kolačima. Najvažnije je da budete umereni i da razne kalorijske izazove svedete na određenu meru. Odricanje od svega, koje mnogi zagovaraju, nije neophodno, štaviše – može predstavljati veliko psihičko opterećenje, što može da izazove kontraefekat i prejedanje. Setite se da su najjači oni koji imaju meru.

4. Dobar plan podrazumeva i to da nikako ne posegnete za pomodnim dijetama i da jedete samo jednu vrstu hrane ili stereotipno istu hranu iz dana u dan. Opredeliti se i jesti kupus i samo kupus, ili po ceo dan biti samo na sokovima jeste moguće, ali nema mnogo veze sa zdravim načinom života, i što je najvažnije – ne utiče na stvaranje zdravog životnog stila. Nisu bitne kratkoročne dijete koje daju isto tako kratkoročne rezultate, bitno je da od sada pa do kraja života imate uravnoteženu ishranu u smislu kvaliteta i kvantiteta, s povremenim ispadima koji se, dugoročno gledajući, neće ni na koji način odražavati na vaše zdravlje.

Poznato je da pacijenti imaju kraće vreme boravka na intenzivnoj nezi ako su imali izbalansiranu ishranu

I za kraj, savet od nutricionista sa intenzivne nege. Poznato je da pacijenti imaju kraće vreme boravka na intenzivnoj nezi ako su imali izbalansiranu ishranu. Pacijenti koji nisu vodili računa o načinu ishrane pre bolesti, imali su problem da se oporave i rehabilituju na najbolji mogući način, tokom kritične bolesti i posle nje.

Zato, jedite razumno i povremeno bacite pogled na novu piramidu ishrane:

© Nenad Dikić, Sportski kuvar, 2015.
Comments Icon 0

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *