inspiracija
Taksi - To sam ja
Mirjana Bobić Mojsilović - književnica i autorka kolumne "Majke mi, bajka"

Taksi

Pametne i sposobne žene ponekad propuste da vide svojim očima ono što je očigledno, pogotovo kada se u istu korpu spuste emocije i biznis

Kad sam bila klinka pisala sam tekstove za razne novine, i sećam se jednog, koji mi je, nimalo slučajno, pao na pamet baš danas. U tom davnom, ali mudrom tekstu, bodrila sam sebe i druge devojke jednostavnom porukom – da za osećanje opuštenosti i nezavisnosti, devojci, u suštini, nije potrebno mnogo. Uvek u tašnici treba da ima rezervni par najlon čarapa i pare za taksi.

Bila je to davnašnja priča, inspirisana stvarnošću – čarape su tu da oteraju osećaj nelagodnosti zbog neke, eventualne izdajničke žice koja je krenula svojim tokom, a pare za taksi u novčaniku značile su samo jedno – da nikada ne možemo biti ucenjene ničim, sve dok imamo pare za taksi – to znači da kući možemo da se vratimo kad god zaželimo i da nikada i ni od koga ne zavisimo.

Prošlo je mnogo vremena od tada, i tom malom spisku neophodnosti dodala bih još samo jedno – široko otvorene oči.

Moja dobra prijateljica je ovih dana zinula od šoka pred neprijatnom situacijom u kojoj se našla, a na koju sam je upozoravala.

Nije mi se dopao njen udvarač.

Kako možeš zaista da pretiš ženi koja u tašni ima pare za taksi i koja ima gde da se vrati?

Nešto mi je u svemu tome bilo preterano – udvaranje, pomešano sa „prijateljstvom do groba”, plus izvestan poslovni poduhvat.

Znate kako se kaže među pamentim ljudima – đavo uvek čuči u detaljima. Što se mene tiče, đavo uvek viri, prvo, u jeziku.

Bilo mi je užasno odbojno to što sam primetila da njen udvarač, koji pravi poslovni dil sa njom, uvek govori u prvom licu jednine.

Ne može postojati zamenica „ja” kada se radi sa još nekim. Umesto „mi”, uvek je bilo samo „ja”, iako je kapital bio njen.

Pokušala sam da se nakašljem nekoliko puta, ali to je, očigledno, bilo uzalud.

Pametne i sposobne žene ponekad propuste da vide svojim očima ono što je očigledno, pogotovo kada se u istu korpu spuste emocije i biznis.

Pošto je veliki tajkun ispao mali šićardžija paradirajući svojim „ja” pre nego što je „mi” uopšte stiglo na red, i pošto je ceo projekat pukao pre nego što je i počeo, i pošto sam joj dodala puder da popravi razmrljanu šminku, jedino što sam mogla da kažem mojoj prijateljici bilo je da je bila slepa i gluva – da me nije slušala.

Onaj koji govori „ja” nedorasli je kompleksaš i sebični kontrolor. Uglavnom grebator sa skrivenim planovima, osvetoljubiv i opasan kad oseti da mu se planovi izjalovljuju.

Pokušao je čak da je uplaši, kad je shvatio da ona odustaje od svega, pa i od poslovnog poduhvata.

Ali, kako možeš zaista da pretiš ženi koja u tašni ima pare za taksi i koja ima gde da se vrati?

Što se najlonki tiče, ovo je sezona kad ih niko ne nosi. A spas je, kao i uvek, samo u odluci da odeš. Pozoveš taksi, i spaseš se bede.