Tajna uspešnog sastanka: glasni usmereni na ego, tihi na sadržaj

Ljudi koji previše pričaju uništavaju biznis. Tihi ljudi menjaju svet jer čuju i ono što drugi ne čuju. Najglasniji nisu i najpametniji!

Ako nam nešto poručuju meseci nošenja maske, onda je to: više slušajte i gledajte, a manje pričajte. Ta promena, izgleda, širi se na sve segmente života, pa i na biznis. Do sada, važilo je mišljenje da poslovnim sastancima dominiraju glasni ljudi, koji žučno i energično zastupaju svoje stavove. Ali ko pažljivije posmatra, vremenom će primetiti da na svakom sastanku ima ljudi koji mirno sede i ne govore ništa.

Oni posmatraju „glasne zveri”, ali odbijaju da i sami postanu takvi. Zato se sve češće savetuje da na sastancima više slušamo, a manje govorimo. Oni koji odlučuju, ipak dobro znaju da najglasniji nisu i najpametniji.

Kada treba da ćutimo

„Ono što uništava biznis su ljudi koji ne slušaju”, tvrde poslovni ljudi. Psiholozi pak smatraju da ljudi na sastancima previše pričaju najčešće zato što se povode za titulom, svojom ili tuđom. Glasni su usmereni na borbu ega, dok tihi ljudi za to vreme obraćaju pažnju na sadržaj, zapisuju bitno, a kad se sastanak završi, oni se vraćaju za sto i pomažu da se kompletira lista zadataka.

Zato poznavaoci novog poslovnog bontona preporučuju da „slobodno ćutite na sastancima jer vas to neće učiniti luzerom, već pametnim”. Ako znamo kada treba da ćutimo, moći ćemo da čujemo i vidimo i ono što nije izrečeno. Osim toga, uvek će doći trenutak kada će nas pitati za mišljenje. Tada svoju ideju treba da izložimo u što manje reči i u najkraćem vremenu.

Ćutati znači slušati, a slušanje može da nam promeniti život jer nam omogućava da učimo. Rečit je primer Tima Deninga, koji je kao iskusan menadžer došao da vodi haj-tek kompaniju od milijardu dolara u Silikonskoj dolini. Do tada, on se, kako kaže, naprisustvovao sastancima, na kojima je obično bio prilično glasan. Imao je znatno iskustvo u vođenju kompanija, ali ovoga puta imao je problem jer se nije naročito razumeo u visoke tehnologije.

Ako slušate, ljudi pretpostave da vi znate šta radite. A vi ćete to i naučiti dok slušate

Zato je silom prilika na sastancima manje govorio, a više slušao. Tako je naučio i kako funkcioniše biznis njegovih novih poslodavaca i koje su specifične potrebe njihovih klijenata. Pri tom, nije izgubio ni kredibilitet. „Ako slušate, ljudi pretpostave da vi znate šta radite. A vi ćete to i naučiti dok slušate”, tvrdi Dening.

Pričljivi nisu dovoljno disciplinovani  

Zaposleni u jednoj od najvećih svetskih IT firmi iznenadili su se brzinom kojom je jedan tih momak, koji se u kompaniji zaposlio posle fakulteta, napredovao u hijerarhiji i stigao do bliskog saradnika dvojice osnivača. Momak je retko uzimao reč na sastancima i uvek bi se prijavio da vodi beleške za zapisnik.

Njegova tajna bila je u tome što je on, radeći na beleškama, dobijao kompletnu sliku sastanka. Kad mnogo govorimo, koncentrišemo se na svoje ideje i najbolje zapamtimo ono što smo sami rekli.

Tamo gde je fokus na timskom radu, nema mesta za previše glasne i nepopustljive ljude pune sebe

Momak je bio koncentrisan na ono što drugi govore i tako je proširivao svoju informisanost, pa njegov uspon u karijeri nije bio neosnovan. Samo slušajući na sastancima, on je znatno unapredio obrazovanje koje je doneo sa univerziteta.

Primer tog momka potpuno se uklapa u novonastale promene. Tamo gde je fokus na timskom radu, nema mesta za previše glasne i nepopustljive ljude pune sebe. I poslodavci sasvim dobro uviđaju da ljude koji previše pričaju vodi ego a ne znanje, da oni na sastancima dižu prašinu, ali ne doprinose dovoljno.

„Došlo je vreme da ne pridajemo sebi toliki značaj i da ne ističemo sopstvenu važnost. Samo tako ćemo moći na sastancima da govorimo manje a učimo više”, kaže Dening.

Kad mnogo govorimo, koncentrišemo se na svoje ideje i najbolje zapamtimo ono što smo sami rekli

Osim toga, najglasnije osobe na sastancima otkrivaju da nisu dovoljno disciplinovane da bi slušale i učile, a u svetu u kome se tehnologije menjaju brzo, a tržišta nepredvidivo, učenje je ključ opstanka. Dening tvrdi da je vreme da se potrudimo i postanemo „tihi ljudi, koji menjaju svet jer čuju ono što drugi ne čuju”.