Some picture

T-shirt – šta sve krije jedna obična majica

Po majici koju neko nosi možemo da saznamo kakvu muziku sluša, koja su mu politička ubeđenja, da li podržava neki umetnički pravac, koji su animirani junaci trenutno prisutni u pop svetu

Jednostavne bele majice sa kratkim rukavima deo su naše svakodnevne garderobe, od rođenja pa do kraja života. Deluje da su nešto što se prosto podrazumeva, bez posebnog pitanja. Međutim, one su od svojih početaka pa do danas izborile ozbiljno mesto, kao deo nasleđa američke kulture i odrednica raznih društvenih supkultura.

Danas je smatramo osnovnim komadom odeće, koji će dati celinu bilo kojoj odevnoj kombinaciji, od jutra do večeri.

bela majica na ofingeru

Pretpostavka je da su majice nastale od jednog drugog dela odeće – jednodelnog pamučnog kombinezona

Masovna proizvodnja

Uvek prisutna i nezaobilazna u našem odevanju, majica je zapravo veoma mlad odevni predmet. Iako postoji nepotvrđena teorija da je nastala još u 16. veku, za početak njenog života smatraju se pozne godine 19. veka. Pretpostavka je da su nastale od jednog drugog dela odeće, jednodelnog pamučnog kombinezona. Navodno su ga fabrički radnici u Americi sekli napola koristeći odvojeno gornji i donji deo, kako bi im bilo prijatnije u toplim letnjim mesecima. Već 1898. počinje njihova masovna proizvodnja, a tokom Meksičko-američkog rata postale su sastavni deo uniforme američke vojske.

Tek 1920. godine izraz T-shirt uveden je u engleski rečnik, pre svega zahvaljujući Frensisu Skotu Ficdžeraldu koji je prvi put ovu reč upotrebio u svom romanu S ove strane raja. A onda je, tridesetak godina kasnije, američka pop kultura iznedrila dva momka koji će ovom komadu odeće doneti svetsku slavu. Godine 1950. Marlon Brando slavno je poneo belu majicu kao Stenli Kovalski u filmu Tramvaj zvani želja, a nedugo zatim i Džejms Din, 1955. godine u Buntovniku bez razloga. Od tog trenutka T-shirt, od potkošulje, kako su je naše bake zvale, postaje prihvatljiv i dominantan odevni predmet sa sopstvenim značenjem i identitetom, koji je istovremeno bio i nosilac ideje o pobuni.

Svetsku slavu ovom komadu odeće doneli su Marlon Brando i Džejms Din

Do ranih šezdesetih, u Americi, poboljšanja i inovacije u tehnologiji štampe, popularizacija grafičkih rešenja, što je bila zasluga umetnika poput Endija Vorhola, kao i opšti porast popularnosti, čvrsto su utvrdili značaj ovog komada tkanine, ne samo u modnom svetu, već i u popularnoj kulturi uopšte.

usivanje sljokica na belu majicu

Tokom godina koje su usledile, nizaće se štampane poruke; tako ćemo, na osnovu majice koju neko nosi, moći da saznamo kakvu muziku sluša, koja su mu politička ubeđenja, da li podržava neki umetnički pravac, koji su animirani junaci trenutno prisutni u pop svetu, da li ste romantični ili verujete da ste na neki način posebni. Učili smo polako da čitamo sa odeće ljudi koje srećemo, gledamo u medijima, dok stojimo u redu sa njima…

Majice s logotipom

Poznih sedamdesetih, kada su se Vivijen Vestvud i Malkom Maklaren udružili u poduhvatu kreiranja muzičko-modnog pank pokreta (činjenica koju pankeri širom sveta i dan-danas ne prihvataju sa odobravanjem), ovaj već dobro poznati odevni predmet počeće da se menja i u kroju. Neke majice postale su haljine, mnoge su naglo bile iscepane ili su postale šire, sa predimenzioniranim rukavima, dok su neke postale nepojmljivo uske, sa rukavima koji su se jedva nazirali. Većini je zajednička ostala štampa, ali su poruke bile sve glasnije i značajnije.

Od šezdesetih godina prošlog veka majica je prošla čitav put, od ulične do visoke mode (haute couture)

Visoka moda usvojila je T-shirt majice već 1948: model se pojavio na naslovnici časopisa Lajf. Članak se bavio temom – kako sportska košulja sada može postati deo uličnog ili večernjeg stila. Od šezdesetih godina prošlog veka majica je prošla čitav put, od ulične do visoke (haute couture) mode, kada se pojavljuje u svilenoj verziji, u kolekcijama dizajnera kao što su Pjer Balman i Kristijan Dior. Od Vudstoka, preko Iva Sen Lorana do Vivijen Vestvud, majica je sedamdesetih bila deo svih sektora odevanja. Majice s logotipom Lakost i Ralf Loren, iz osamdesetih i devedesetih, bile su popularni pokazatelji statusa.

Majica je bila presudna za revoluciju u načinu života i stavova koji su činili drugu polovinu dvadesetog veka

Crna majica postala je nezaobilazna u trendi i umetničkim krugovima u osamdesetim, da bi ih kao deo ličnog stila, devedesetih preuzeli modni kreatori. Dizajneri poput Done Karan, Đorđa Armanija, Toma Forda, Žana Pola Gotjea i Helmuta Langa, crnu majicu su nosili kao svojevrsnu uniformu. A japanski dizajneri Isi Mijake i Joši Jamamoto uveli su nove načine razmišljanja o majici, kroz svoj dekonstruktivistički pristip kroju. Majica je bila presudna za revoluciju u načinu života i stavova koji su činili drugu polovinu dvadesetog veka, a njen uticaj na modu se nastavlja.

devojka se rasteze u krevetu u beloj majici

Danas je težina izgovorene, pa i pisane reči prilično izgubila na značaju, te se slova i parole često koriste kao puka dekoracija. Ipak, pročitajte svoju majicu pre nego što sa njom izađete u svet, jer ako zaista kojim slučajem ne znate ko su Ramonsi ili vam njihova muzika ne znači ništa, nema razloga da vam to piše na grudima. Ponesite majicu koja govori nešto o vama.

Comments Icon 0

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *