SZO upozorava na visok rizik od majmunskih boginja u Evropi

Majmunske boginje su virusna zoonoza (odnosno bolest koja se sa životinja prenosi na ljude), koja je po simptomima i znacima slična velikim boginjama, a može da se prenese i sa čoveka

Atipična epidemija majmunskih boginja proglašena je u evropskom regionu Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u maju 2022. godine, nakon izveštaja nekoliko država o brojnim slučajevima majmunskih boginja koji nisu bili povezani sa boravkom u zemljama u kojima je bolest endemska (odnosno gde je stalno prisutna).

Međutim, već 23. jula 2022. godine, nakon drugog sastanka komiteta SZO za hitne slučajeve za virus, generalni direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejesus, proglasio je majmunske boginje globalnom zdravstvenom vanrednom situacijom, jer je prijavljeno više od 18.000 slučajeva majmunskih boginja u 78 zemalja sveta, a većina prijavljenih slučajeva je u Evropi (čak 98 odsto). Ovo je najveći stepen upozorenja koje SZO može da izda.

Do 23. jula 2022. godine prijavljeno je više od 18.000 slučajeva majmunskih boginja u 78 zemalja sveta, a do 9. avgusta – 31.800 slučajeva u čak 89 zemalja sveta (većina prijavljenih slučajeva je u Evropi)

Procena SZO je da je rizik od majmunskih boginja „umeren” na globalnom nivou, a „visok” u evropskom regionu. Većina obolelih su muškarci koji imaju seksualne odnose sa muškarcima i registrovani su sa područja van afričkih zemalja, gde je virus endemska pojava.

Istaknuto je da se epidemija može zaustaviti smanjivanjem rizika u smislu izloženosti. To, u stvari, znači donošenje sigurnih izbora za sebe i druge.

Šta su majmunske boginje (engl. monkeypox)?

Majmunske boginje su virusna zoonoza (odnosno bolest koja se sa životinja prenosi na ljude), koja je po simptomima i znacima slična velikim boginjama, a može da se prenese i sa čoveka.

Kada su prvi put otkrivene majmunske boginje?

Majmunske boginje otkrivene su 1958. godine kod majmuna koji su korišćeni za sprovođenje eksperimenata na životinjama, a kod ljudi 1970. godine kod devetomesečnog dečaka u Zairu, Demokratska Republika Kongo. Ove boginje su postale endemske u Demokratskoj Republici Kongo, a proširile su se i na druge afričke zemlje, uglavnom u centralnoj i zapadnoj Africi. Izvan Afrike, prvi prijavljeni slučajevi majmunskih boginja bili su 2003. godine u Sjedinjenim Američkim Državama. U datoj epidemiji registrovano je 47 obolelih koji su dobili infekciju nakon kontakta sa prerijskim psima uvezenim iz Gane.

Od tada do 7. maja 2022. godine prijavljivano je po nekoliko, uglavnom importovanih slučajeva ove bolesti van afričkih zemalja (npr. u Izraelu 2018. godine, u Velikoj Britaniji 2018. i 2019. godine, u Singapuru 2019. godine).

GLOSA Procena SZO je da je rizik od majmunskih boginja „umeren” na globalnom nivou, a „visok” u evropskom regionu

Trenutna epidemiološka situacija u Evropi

Evropskom centru za prevenciju i suzbijanje bolesti (ECDC) i Regionalnoj kancelariji SZO za Evropu, putem Evropskog sistema nadzora, do 26. jula 2022. godine, do 10 sati, prijavljen je 12.761 slučaj majmunskih boginja iz 32 zemlje. Većina obolelih pripada uzrastu od 31 godine do 40 godina (5.222, tj. 41 odsto), a čak 99,4 odsto su muškarci (12.606/12.688).

Među osobama sa poznatim HIV statusom bilo je 37 odsto HIV pozitivnih osoba. Kod većine osoba bolest se manifestovala osipom (7.259/7.663, tj. 94,7 odsto) i sistemskim simptomima kao što su groznica, umor, bol u mišićima, povraćanje, dijareja, jeza, bol u grlu ili glavobolja (5.105/7.663, tj. 67 odsto).

Hospitalizovano je 339 obolelih (6,2 odsto), od kojih je 131 osoba zahtevala kliničku negu.

Nije prijavljen nijedan smrtni ishod. Čak 34 slučaja majmunskih boginja je zabeležen kod zdravstvenih radnika, ali nije bila prijavljena profesionalna izloženost.

Ovo je prvi put da su lanci prenošenja prijavljeni u Evropi bez poznatih epidemioloških veza sa zapadnom ili centralnom Afrikom, gde je ova bolest endemska

Zemlje u Evropi sa najvećim brojem do sada prijavljenih slučajeva majmunskih boginja su: Španija (3596), Nemačka (2410), Velika Britanija (2208), Francuska (1567) i Holandija (818), a sa manjim: Srbija (10), Bugarska (4), Slovačka (3), Turska (1), Ruska Federacija (1) i neke druge zemlje.

Većina slučajeva ima lezije na genitalijama ili perigenitalnom području, što ukazuje na to da se prenošenje verovatno dešava tokom bliskog fizičkog kontakta tokom seksualnih aktivnosti.

Ovo je prvi put da su lanci prenošenja prijavljeni u Evropi bez poznatih epidemioloških veza sa zapadnom ili centralnom Afrikom, gde je ova bolest endemska.

Kako možemo dobiti majmunske boginje?

Bolest može da se prenese ne samo sa životinja na ljude, nego i sa čoveka na čoveka. Infekcija sa životinja može da se prenese ujedom, ogrebotinama, direktnim kontaktom sa krvlju, telesnim tečnostima ili kožnim i mukoznim lezijama zaraženih životinja. Mogući rizik predstavlja i konzumiranje neadekvatno kuvanog mesa i drugih proizvoda zaraženih životinja.

Infekcija može da se prenese sa čoveka na čoveka respiratornim kapljicama (neophodan je produženi kontak licem u lice sa obolelom osobom), direktnim kontakom sa lezijama kože zaražene osobe (čak i sa krustama) ili indirektnim kontaktom (sveže kontaminiranim predmetima koje je koristila osoba sa majmunskim boginjama kao što su npr. odeća, posteljina, peškir, seksualne igračke).

Takođe, infekcija se može preneti sa majke na fetus preko placente (što može dovesti do kongenitalnih majmunskih boginja) ili tokom bliskog kontakta tokom i nakon rođenja.

Nema dokaza da se majmunske boginje mogu preneti seksualnim kontaktom (spermom ili vaginalnom tečnošću) i dojenjem (majčinim mlekom), ali bliskim kontaktom tokom seksualnog odnosa i dojenja može.

Šta znamo o majmunskim boginjama kod životinja?

Virus majmunskih boginja može zaraziti širok spektar vrsta sisara, uključujući majmune, mravojede, ježeve, prerijske pse, veverice i rovke. Još uvek se istražuje koje vrste životinja mogu da obole od majmunskih boginja. Iako ne znamo da li gmizavci, vodozemci ili ptice mogu da dobiju majmunske boginje, malo je verovatno, jer nije utvrđeno da su ove životinje zaražene drugim ortopokvirusima.

Zaražene životinje mogu preneti virus majmunskih boginja na ljude, a moguće je da ljudi koji su zaraženi mogu preneti virus majmunskih boginja na životinje bliskim kontaktom, uključujući maženje, grljenje, ljubljenje, deljenje mesta za spavanje i deljenje hrane. Neophodna su dalja istraživanja.

Kako prepoznati ovo oboljenje?

Od izloženosti virusu majmunskih boginja do pojave prvih simptoma i znakova bolesti može da prođe od 5 dana do 21 dan, obično 6–13 dana. Virus može da uđe u organizam čoveka kroz oštećenu kožu, respiratorni trakt ili sluzokožu (oči, nos ili usta). Majmunske boginje kod ljudi često počinju kombinacijom sledećih simptoma: groznica, glavobolja, jeza, iscrpljenost, astenija, otok limfnih čvorova, bol u leđima, bolovi u mišićima, bol u grlu i kašalj. Klinička slika majmunskih boginja kod ljudi je slična kliničkoj slici velikih boginja.

Osobe u većem riziku od majmunskih boginja su zdravstveni radnici, članovi domaćinstva i drugi bliski kontakti aktivnih slučajeva

Glavna razlika je u tome što kod majmunskih boginja postoje uvećani limfni čvorovi (na vratu, u pazuhu ili preponama), na obe strane tela ili jednoj, a kod velikih boginja ne. Obično se posle 1–3 dana razvija osip, koji često počinje na licu (95 odsto slučajeva), a zatim se širi na ekstremitete (dlanovi i tabani, 70 odsto slučajeva) i druge delove tela (oralna sluzokoža, genitalije, konjuktive, rožnjača). Osip prolazi kroz faze makule, papule, vesikule, pustule i kruste.

Koje vrste majmunskih boginja postoje?

Uzročnik majmunskih boginja je dvolančani DNK virus koji pripada porodici Poxviridae, rodu Orthopoxvirus. Postoje dve različite genetske klade (skupine) virusa majmunskih boginja: centralnoafrička (u basenu Konga), koja se lakše prenosi i vodi težoj bolesti, i zapadnoafrička, koja vodi blažoj formi bolesti. Bolest je obično samoograničavajuća, a većina zaraženih se oporavlja u roku od 2 do 4 nedelje, bez potrebe za lečenjem.

Komplikacije majmunskih boginja

Glavne komplikacije majmunskih boginja uključuju dehidraciju, zbog gubitka vode usled brojnih i rasprostranjenih lezija, sekundarnu bakterijsku infekciju lezija, sepsu, bronhopneumoniju, encefalitis i infekciju rožnjače sa gubitkom vida. Do 10 odsto ljudi koji obole od majmunskih boginja umre od ove bolesti, ali su to obično osobe u mlađim starosnim grupama i osobe sa oslabljenim imunitetom. Letalitet (umiranje) je veći ako je bolest uzrokovana centralnoafričkim sojem (10,6 odsto) nego zapadnoafričkim (3,6 odsto).

Koliki je period zaraznosti osoba sa majmunskim boginjama?

Inficirane osobe su zarazne jedan dan pre izbijanja ospe pa do 21 dan nakon početnih simptoma, odnosno sve dok se ne formira novi sloj kože. Jedna zaražena osoba u proseku zarazi između 1,4 i 1,8 osoba, kod muškaraca koji imaju seksualne odnose sa muškarcima. Međutim, obično je prosečan broj osoba zaraženih majmunskim boginjama od strane jedne osobe manji od jedne. Osobe u većem riziku od majmunskih boginja su zdravstveni radnici, članovi domaćinstva i drugi bliski kontakti aktivnih slučajeva.

Dijagnoza majmunskih boginja

Važno je razlikovati majmunske boginje od drugih bolesti koje su praćene osipom (npr. od varičele i morbila). Glavni laboratorijski test za postavljanje dijagnoze majmunskih boginja je lančana reakcija polimeraze (PCR), a kao uzorci za testiranje se koriste lezije kože (krv ili tečnost iz vezikula i pustula i sasušene kruste). Ne uzimaju se uzorci krvi, jer kratko traje viremija. Metode detekcije antigena i antitela nisu dovoljno specifične za potvrdu majmunskih boginja.

Kako osoba može smanjiti rizik od infekcije tokom seksualnog odnosa?

Razgovarajte sa svojim partnerom o bilo kojoj nedavnoj bolesti i budite svesni novih ili neobjašnjivih osipa na vašem telu ili telu vašeg partnera, uključujući genitalije i anus. Ako ste vi ili vaš partner nedavno bili bolesni, trenutno se osećate bolesno ili imate novi ili neobjašnjiv osip, nemojte imati seksualni odnos i obavezno posetite lekara.

Ako vi ili vaš partner imate majmunske boginje, najbolji način da zaštitite sebe i druge je da izbegavate seksualni odnos (oralni, analni, vaginalni) i ljubljenje i dodirivanje tela sve dok ste bolesni.

Ne delite peškire, seksualne igračke i četkice za zube.

Ako vi ili vaš partner imate (ili mislite da biste mogli da imate) majmunske boginje i odlučite da imate seksualni odnos, razmotrite sledeće da biste smanjili šansu za širenje virusa: vodite virtuelni seks bez ličnog kontakta; masturbirajte zajedno na udaljenosti od najmanje 1,5 m, bez međusobnog dodirivanja i bez dodirivanja bilo kakvog osipa. Razmislite o seksu sa odećom ili pokrivanjem područja na kojima je prisutan osip, smanjujući što je moguće više kontakt kože na kožu. Ako je osip ograničen na genitalije ili anus, kondomi mogu pomoći; međutim, kondomi sami po sebi verovatno nisu dovoljni da spreče da se zarazite majmunskim boginjama, jer ne mogu da pokriju sve osipne promene. Izbegavajte ljubljenje. Ne zaboravite da operete ruke, seksualne igračke i sve tkanine (posteljinu, peškire, odeću) nakon seksa.

Šta osoba treba da uradi ako ima novi ili neobjašnjiv osip ili druge simptome?

Izbegavajte seksualni odnos ili intimnost sa bilo kim dok vas zdravstveni radnik ne pregleda. Prilikom pregleda nosite masku da biste zaštitili zdravstvenog radnika koji vas pregleda. Izbegavajte okupljanja, posebno ako uključuju bliski, lični kontakt koža na kožu.

Razmislite o ljudima sa kojima ste imali bliske, lične ili seksualne odnose tokom poslednje tri nedelje (21 dan), uključujući ljude koje ste upoznali preko aplikacija za upoznavanje. Cilj je da se identifikuju osobe sa kojima ste bili u kontaktu da bi se sprečilo dalje širenje bolesti ukoliko vam je postavljena dijagnoza majmunskih boginja.

Kako osoba može smanjiti šansu da dobije majmunske boginje na mestima kao što su žurke, klubovi i festivali?

Ako se osećate bolesno ili imate osip, nemojte ići na ovakve skupove. Umesto toga posetite lekara. Festivali, događaji i koncerti na kojima su učesnici potpuno obučeni i gde je malo verovatno da će postojati kontakt kože na kožu su bezbedniji. Međutim, učesnici treba da imaju na umu aktivnosti kao što je ljubljenje, koje može da doprinese prenošenju majmunskih boginja. Zatvoreni prostori, kao što su saune, seksualni klubovi ili privatne i javne seksualne zabave u kojima dolazi do intimnog, često anonimnog, seksualnog kontakta sa više partnera, mogu doprineti lakšem širenju majmunskih boginja.

Vakcina

Neke zemlje imaju ili razvijaju strategije za vakcinaciju lica koja mogu biti izložena visokom riziku od zaražavanja, kao što su laboratorijski radnici, timovi za brzo reagovanje i zdravstveni radnici. Preporučuje se vakcina treće generacije pod nazivom Imvanex, koja sadrži oslabljeni oblik virusa vakcinije pod nazivom „modifikovani virus vakcinije Ankara” – virus koji je blisko povezan sa virusima velikih boginja i majmunskih boginja, ali ne izaziva bolest kod ljudi i ne može da se reprodukuje u ljudskim ćelijama.

Ukoliko se vakcina da u roku od četiri dana od dana izlaganja infekciji, bolest se može sprečiti

Vakcina se preporučuje u cilju prevencije nastanka infekcije (tj. za preekspozicionu zaštitu). Imvaneks se daje subkutano (potkožno) u nadlakticu. Osobe koje nisu prethodno vakcinisane protiv malih boginja, majmunskih boginja ili bolesti izazvane virusom vakcinije, treba da dobiju dve doze od 0,5 ml, pri čemu se druga doza daje najmanje 28 dana nakon prve. Vakcina se može koristiti i za postekspozicionu zaštitu (tj. posle izloženosti infekciji). Ukoliko se vakcina da u roku od četiri dana od dana izlaganja infekciji može se sprečiti infekcija, ali ako se da između 4. i 14. dana nakon datuma izlaganja infekciji, data vakcina može smanjiti simptome bolesti, ali ne može sprečiti nasta