Paralympic games

Svi smo mi različiti, ali ne i tolerantni!

Nemačka plivačica Elena Kravcova prva je paralimpijska sportistkinja koja se slikala za Plejboj. Ona nije samo još jedna zgodna zečica, već pobeda duha nad svim preprekama, spoznaja sebe i sopstvenih granica

Moj ulazak u svet hendikepiranih povezan je sa projektom Ponovo uspravni, kada sam sa desetak instruktora ronjenja učio paraplegičare i ostale hendikepirane da zarone. Ne mogu poreći da nije bilo inspirativno, ali je na početku bilo neizvesno, jer nismo znali šta nas očekuje, a pogotovo kako da se ponašamo prema ljudima sa invaliditetom. Oni koji žele, mogu da pogledaju film s kojim smo osvojili mnoge nagrade:

Nakon toga bio sam doktor našeg paralimpijskog tima na igrama u Atini 2004. godine. Ne mogu da zaboravim srećna lica u paralimpijskom selu u Atini. Kakva pobeda ljudskog duha, zaista Spirit in motion (Duh u pokretu), ali i neverovatan uspeh naših paralimpijskih sportista, o čijem je uspehu malo ko izveštavao. Sećam se da sam napisao više od 150 članaka ne bi li neki mediji u Srbiji preneli vest o njihovim uspesima.

Postoje samo prepreke koje sami sebi postavimo

A onda sam napisao neku vrstu istorije paralimpijskog sporta.

Ne mogu da zaboravim srećna lica u paralimpijskom selu u Atini. Kakva pobeda ljudskog duha!

Knjigu Paralimpijski sport podržala je princeza Katarina Karađorđević koja je prepoznala da mnoge osobe sa invaliditetom nisu svesne da sport može u potpunosti da promeni njihov život.


Još iz vremena pisanja knjige, nakon diskusije sa mnogim lingvistima, ali i sportskim radnicima, shvatio sam da se kaže paralimpijski, a ne paraolimpijski, jer sportisti sa invaliditetom nisu nikakva alternativa olimpijskim sportistima, a i engleski koren reči je paralympic. Nažalost, kod nas je reč paraolimpijski odomaćena.


Nakon toliko godina i emancipacije paralimpijskog sporta, pomislio sam da su se ljudi promenili i da su sportisti sa invaliditetom prihvaćeni, štaviše da predstavljaju uzor svima, jer pokazuju šta znači izboriti se sa invaliditetom, pre svega duhom. Činjenica je da mi nikad ne stojimo, već putujemo kroz vreme, a tu postoje samo prepreke koje sami sebi postavimo.

I onda se na koricama Plejboja pojavila prva zečica iz paralimpijskog sporta. Svetska šampionka u plivanju, slepa, Elena Kravcova slikala se za Plejboj kao veliki broj devojka pre nje.

Mnoge osobe sa invaliditetom nisu svesne da sport može u potpunosti da promeni njihov život

I prihvaćena je sa kontroverzom, verovatno zato što dolazi iz paralimpijskog sveta. Bilo je mnogo komentara koji su je šokirali, na šta je odgovorila:

„Snimanjem želim da dam primer i istaknem potrebu za većom tolerancijom u društvu – osobe sa invaliditetom mogu da stvore bilo šta i ne treba da se kriju, čak i ako nisu poput većine, jer se svaka invalidnost ne vidi na prvi pogled. Raznolikost je deo društva i tolerancija nam svima pomaže.”

Pogledajte Elenu Kravcovu u Plejboju i videćete mladu uspešnu devojku, kao i mnogo puta pre. I onda se postavlja pitanje – zašto su je neki doživeli drugačije kada su saznali da ima invaliditet?

Da li je moguće da nakon toliko godina neverovatnih uspeha paralimpijskih sportista, ljudi nisu spremni da ih prihvate i dive se njihovom uspehu?

Sportisti sa invaliditetom predstavljaju uzor svima, jer pokazuju šta znači izboriti se sa invaliditetom, pre svega duhom

Često razmišljam o nekom imaginarnom paraplegičaru, koji je limitiran svim i svačim, a pre svega nehumanošću. Da li on može da pretpostavi da sport može da promeni njegov život i ispuni ga u potpunosti? A da li može da pomisli da može da se pojavi na koricama Plejboja?

Elena Kravcova na koricama nije samo još jedna zgodna zečica, već pobeda duha nad svim preprekama, spoznaja sebe i sopstvenih granica.