Svetski ratovi oko podešavanja klima-uređaja

Spor da li klima prija ili bije koji se vodi u poslovnim prostorijama širom planete, još složenijim čini podatak da osećaj za toplotu nije isti kod muškaraca i žena

Čim stigne leto i klimatizacija postane neophodna, kancelarije i drugi radni prostori širom sveta pretvaraju se u Zlatokosinu kuću u koju su upali medvedići. Kakva god da je situacija, neki medvedić će reći „ova čorba je suviše vruća”, a drugi „ova čorba je suviše hladna”.

Čorbu će zapapriti treći, kome nikad ništa nije dovoljno dobro. Za razliku od bajke, radni prostori postaju ratna porišta, a daljinski od klime pretvara se u jabuku razdora.

Svi se slažu da ljudi najbolje rade na temperaturi koja njima odgovara, ali kako sve to podesiti i usaglasiti tamo gde radi više ljudi, a posebno je teško u velikim otvorenim radnim prostorima sa centralnom klimatizacijom.

Pitanjem optimalne temperature u radnom prostoru već godinama se bave stručnjaci

Nemoguće je ugoditi svima, ali i zaposleni i poslodavci se slažu da ni ugoditi većini nije jednostavno. Pitanjem optimalne temerature u radnom prostoru već godinama se bave stručnjaci, a istraživanja često naručuju baš poslodavci, kako bi dobili odgovor na pitanje: kada su zaposleni najproduktivniji, kada se najbolje koncentrišu i najmanje greše.

Kome je hladno, nek se natronta

Po ekstremnom hlađenju kancelarija najpoznatiji je otac Fejsbuka Mark Zakerberg, kod koga je daljinski navodno podešen na 15 Celzijusovih ili 59 Farenhajtovih stepeni.

Njegov princip je: „Hlađenje je bolje za koncentraciju, a kome je hladno neka još nešto obuče.”

Ali ekstremne mere hlađenja dovode do ekstremnih reakcija zaposlenih. Američki portali nedavno su pisali o izvesnoj Loren Kreins za koju je letnje hlađenje laboratorije u kojoj radi nepodnošljivo, pa joj je dozvoljeno da kraj nogu drži grejalicu, a na stolu grejač „da joj se ne ukoče prsti i da ne dobije promrzline na prstima na nogama”, kako je izjavila.

Njen menadžer je objasnio da Loren odgovara posao, pa pristaje da dolazi natrontana.

Istu temperaturu žene osećaju hladnijom od muškaraca

I koosnivač SelMaks kompanije izjavio je da oni kancelarije drže na 20 stepeni, a kome je hladno može još nešto da obuče, dok jedna finansijska korporacija, uz iste temperaturne standarde, onima kojima je hladno daje da tokom radnog vremena obuku brendirane firmine džempere.

Ali je zato u kompanijama u kojima je klima podešena na 23 stepena dozvoljeno korišćenje stonih ventilatora onima za koje je to suviše toplo.

Nadglasani se osećaju bespomoćno

Da bi se došlo do nekih konkretnih rezultata, izvršeno je istraživanje 2018, koje je pokazalo da se većina Amerikanaca zaposlenih u privatnom sektoru izjasnila da im je na poslu ili suviše toplo ili suviše hladno. A neprijatna temperatura loše utiče na produktivnost, kognitivne performanse i udobnost na radnom mestu.

Američka institucija za bezbednost i zdravlje na radu izašla je sa preporukom da temperatura u radnom prostoru treba da bude od 20 do 25 stepeni, dok institut iz Helsinkija preoručuje tačno 22 stepena Celzijusa ili 71,6 Farenhajtovih stepeni.

Ovaj problem se usložnjava kada u Zlatokosinoj kući postoji samo centralna klima, a delovi radnog prostora uz prozore leti se zagrevaju mnogo intenzivnije nego oni u senci ili u prolazu, gde osim što bije klima, ubija i promaja.

U jednoj kompaniji čiji je radni prostor otvorenog koncepta probali su da dođu do rešenja debatom i glasanjem, ali oni koji su ostali u manjini osetili su se nadglasano i bespomoćno.

Zato se u ovakvim slučajevima preporučuje podela po zonama sa posebnim termostatima.

Nemoguće je ugoditi svima, ali i zaposleni i poslodavci se slažu da ni ugoditi većini nije jednostavno

Rodne norme hlađenja

Da spor oko toga da li klima prija ili bije bude još složeniji, pokazalo se u praksi, a nauka dokazala, da osećaj za toplotu nije isti kod muškaraca i žena. Naime, ženama je više hladno. Tačnije, istu temperaturu žene osećaju hladnijom od muškaraca; dok žene najviše vole temperaturu od 25 stepeni, muškarcima više prijaju 22 stepena. „Rodne norme igraju ulogu”, kaže Sara Anderson iz Hearst Magazines, i podseća da je normalna ženska poslovna odeća preko leta nešto bolje prilagođena visokim temperaturama nego muška.

Naravno, za posao u letnjim danima preporučuju se pamuk i lan, kompromis i dogovor, stoni ventilatori i stoni grejači za ruke, pa ubrzo i letu dođe kraj. Ali rasprava se ne završava tako mirno i prirodno, jer ljudi hoće da znaju: ko je u pravu.

Tragajući za istinom, istraživači sa Nortumbrija univerziteta u Britaniji došli su do zaključka da nema većeg ubice produktivnosti od niske temperature u radnom prostoru.Istražujući dalje tim tragom, na Kornel univerzitetu su ustanovili da temperatura kancelarije niža od 20 stepeni povećava učestalost greške za 44 odsto. Teško je reći da li je ovaj podatak stigao do Marka Zakerberga, ali ga svako treba imati u vidu i koristiti kao argument u kancelarijskim debatama oko podešavanja klima-uređaja.