Svetska reč godine – truljenje mozga nije samo metafora

Pre nego što sa velikim nadama i željama dočekamo novu 2025. godinu, red je da se sa ovom starom, 2024, oprostimo u miru i sa razumevanjem. A da bismo na opštem nivou bolje razumeli godinu na izmaku, može da pomogne i upravo izabrana svetska reč godine.

Zvanično, prema izboru Oxford University Press, kuće koja radi i izdaje Oksfordski rečnik engleskog jezika, reč 2024. godine glasi BRAIN ROT, što je na srpski prevedeno kao „truljenje mozga”.

Više onlajn sdržaja – manje sivih ćelija

Kad čujemo izraz truljenje mozga, ne možemo da se ne stresemo. Ali to i jeste bila namera onih koji su reč izabrali – da nas suoče sa ozbiljnošću pojave koju ona označava. Iako smo svi svesni da u našim životima ima previše tehnologije, da nam internet jede vreme, da nam deca previše sede pred ekranima, još uvek nismo spremni da se suočimo sa istinom – da preterano konzumiranje onlajn sadržaja ozbiljno oštećuje naše „male sive ćelije”.

Izraz brain rot ili truljenje mozga definiše se kao „pretpostavljeno propadanje mentalnog i intelektualnog stanja neke osobe” koje je rezultat „preteranog konzumiranja” trivijalnih materijala, naročito na internetu, društvenim mrežama i drugim virtuelnim izvorima, kao što su igrice. Kad mislimo da zabavljamo svoj mozak, mi ga u stvari uništavamo.

Put reči, put ideje

Stručnjaci iz kuće Oxford University Press izraz su izabrali ne zato što je on nov ili prvi put upotrebljen u godini na izmaku, već zato što je njegova frekvencija upotrebe između 2023. i 2024. porasla za 230 odsto. Toliko povećana upotreba termina truljenje mozga potvrđuje da je u prethodnih 12 meseci značajno povećana javna svest o problemu koji se njime označava.

Pre toga, termin truljenje mozga uglavnom su upotrebljavali mlađi korisnici društvenih mreža, uglavnom pripadnici generacije Z (rođeni posle 2000. godine) u svom internom žargonu.

Oni su ga pronašli kod Henrija Dejvida Toroa, američkog pisca iz 19. veka, koji je poznat po tome da se u jednom periodu svog života izdvojio iz društva i tražio odgovore živeći u šumi. Njegove ideje, u jednom periodu gotovo zaboravljene, ponovo su oživele upravo među pripadnicima generacije Z sa engleskog govornog područja. Toro je izraz brain rot ili truljenje mozga prvi put upotrebio 1854. da označi ono što je opisao kao „opšte opadanje mentalnih i intelektualnih napora” u društvu u kome je živeo.

Truljenje mozga naučno dokazano

Prošlo je čitavih 170 godina od kad je Toro skovao izraz truljenje mozga, a on je, kako izgleda, danas potrebniji nego ikada.

Iako smo manje-više svi svesni da preterano konzumiranje trivijalnih sadržaja sa interneta dovodi do gubitka koncentracije i pažnje, pa i do anksioznosti i zavisnosti, izgleda da do sada svet nije bio spreman da se suoči sa ozbiljnošću tog problema. Bilo bi dobro da je reč godine samo metafora, ali naučnici su, nažalost, dokazali da nije.

Shutterstock.com

Još pre 20 godina neurolozi su počeli da istražuju efekte „novog pronalaska imejla”, a posebno uticaj netraženog priliva informacija, na ljudski mozak. Rezultati tog istraživanja pokazali su da konstantno kognitivno pretrpavanje ima veći negativni efekat na mozak ispitanika nego što bi imalo redovno konzumiranje kanabisa. Takođe je uočeno i opadanje koeficijenta inteligencija (IQ) za čitavih deset procenata. A sve ovo su rezultati iz perioda pre nego što su nam smartfoni sa internetom dopali šaka.

Živimo u oluji kognitivne degradacije

Danas, prema istraživanju koje navodi Gardijan, prosečna odrasla osoba u Velikoj Britaniji provodi najmanje četiri sata dnevno na internetu. Generacija Z je prosečno pet i po sati onlajn, s tim da žene iz ove generacije prednjače sa čak šest i po sati dnevno na internetu. Nije mnogo drugačije ni u jednoj drugoj zemlji na svetu, a i posledice su univerzalne.

Novo istraživanje, koje su obavili naučnici sa Harvarda, Oksforda i londonskog Kings koledža, dokazalo je da ovakvo ponašanje dovodi do smanjenja zapremine sive mase, sužavanja obima pažnje, slabljenja memorije i ometanja kognitivnih procesa. Dok se predajemo stalno promenljivom toku informacija i delimo pažnju na brojne medijske izvore, nismo ni svesni da ozbiljno oštećujemo sivu masu svog mozga.

Jedna studija je utvrdila da medijski multitasking oštećuje sivu masu u prefrontalnoj regiji. Kod ljudi koji su već razvili zavisnost od interneta uočavaju se strukturalne promene na mozgu i „redukovana siva masa”. Posebno je zabrinjavajuć dokaz da previše tehnologije u godinama dok se mozak još razvija predstavlja ozbiljan rizik od dobijanja rane „digitalne demencije”. Erl Miler, neurolog sa MIT instituta, još 2022. je upozorio da mi sada živimo „u savršenoj oluji kognitivne degradacije”.

Nisu krivi samo konzumenti

Nismo samo mi, konzumenti, krivi što nas tehnologija čini manje inteligentnim. Mogućnost beskrajnog skrolovanja isto je što i kusanje čorbe iz činije bez dna. Istraživanje je pokazalo da se time što nam se „onlajn činija” neprestano dopunjava novom čorbom, zapravo manipuliše našim dopaminom i našim nesvesnim.

Dok su tehničke mogućnosti za truljenje mozga stvorene u Silikonskoj dolini, njegovo širenje do pandemijskih razmera omogućio je ogorman broj kompanija čiji profit direktno zavisi od toga koliko naše pažnje uspeju da ugrabe.

Zbog svega ovoga, izbor izraza truljenje mozga treba shvatiti kao ozbiljno upozorenje i svakako treba, među novogodišnje odluke za nastupajuću godinu, uvrstiti neke ne baš lake, ali moguće oblike detoksikacije. Mnogi neurolozi, motivisani raširenom svešću o opasnostima beskrajnog skrolovanja, nude korisne savete kako da spasemo svoj mozak od nepovratnog truljenja.

Shutterstock.com

Kako sprečiti i lečiti truljenje mozga – korisni saveti

Doktor Brajan Robinson daje desetak korisnih saveta, među kojima su neki vrlo jednostavni i logični. Kako nas konzumiranje onlajn sadržaja obično drži u sedećem položaju, on predlaže obaveznu svakodnevnu brzu šetnju na vazduhu, koja će naš mozak snabdeti većim količinama kiseonika.

I na našem portalu nedavno je objavljen podkast Kako da vežbaš mozak da ne zaboravlja sa Dr Draganom Kuljić Obradović, neurologom.

On insistira i da se vratimo obaveznom konzumiranju obroka za stolom, bez ekrana, sa zdravim namirnicama. Za mozak je važno da one budu bogate proteinima i vitaminom B, kakve su jaja, riba, meso, uz vitamin D kao važan stabilizator za mozak.

Kako skrolovanje često čini da zaboravimo na vreme i ostajemo budni do jutra, važno je da uvedemo tačno vreme u koje se isključujemo i da sebi obezbedimo optimalnu količinu sna.

Doktor Robinson takođe upozorava da je rad od kuće plodno tlo za truljenje mozga i predlaže da se, ako možemo da biramo, ipak vratimo na rad u ofisu. On kaže da je našem mozgu potrebna psihološka sigurnost da bismo mogli da budemo fokusirani na radne zadatke. A nju ćemo povratiti ako ojačamo međuljudske odnose, viđamo se sa prijateljima barem jednom nedeljno, fokusiramo se na prijatelje a ne na neprijatelje, na rešenja a ne na probleme. On savetuje da se fokusiramo na sadašnji trenutak, da sve što radimo radimo mirnim ujednačenim tempom i da stvari prihvatamo bez osuđivanja.

„Šira perspektiva”, kaže dr Robinson, „dozvoljava našem mozgu da gradi pozitivne apekte naše karijere i da uviđa buduće mogućnosti. Širenje sopstvenih perspektiva deluje kao protivotrov za truljenje mozga.”

Naslovna fotografija – Shutterstock.com